Љековите камене громаде
ПРЊAВОР - Стогодишња храстова шума у прњаворском селу Деветине, представља атрактивно излетиште за све већи број посјетилаца који долазе из свих крајева бивше Југославије да би видјели "љековито камење".
Многи превале дуг пут до овог села, удаљеног километар и по од Хрваћана, како би се увјерили у необичан природни феномен.
У храстику, надомак украјинске грко-католичке цркве, која је изграђена 1923. године, налази се и осам камених громада, које су неправилно распоређене у порти богомоље.
Тешке су по неколико тона, а већ стотинама година красе овај дио Деветина. Легенда каже да је постојао овдје и девети камен, али је, у своје вријеме, овуда ходио Марко Краљевић, који је једну громаду бацио преко четири брда, све до Кокора, удаљених десетак километара ваздушне линије. Тамо се камена стијена и данас налази.
- Камење има корисно зрачење, а у то се увјерио велики број посјетилаца. Чак постоји вјеровање да свака камена громада помаже у отклањању разних здравствених тегоба, од астме, ишијаса, циркулације, главобоље... Старији мјештани говоре да један од ових огромних каменова враћа "изгубљену мушкост" - прича вјерски службеник Петар Ситник, који је у цркви у Деветинама службовао петнаестак година.
На ово подручје долази и руска биоенергетичарка Људмила Осипова, која приликом прве посјете није остала равнодушна на природни феномен, који је регистровала.
- Била сам пријатно изненађена, јер постављање руке на неколико центиметара од камена изазива веома јаке вибрације какве нисам нигдје раније осјетила. Ово је истинска мистерија - каже Осипова.
У протеклом рату нико од бораца из Деветина није погинуо, што се тумачи молитвама мјештана у мјесној цркви, али и позитивним дјеловањем камења. Мјештани овог села с пуно љубави дочекују госте и стрпљиво им објашњавају богатство каквим располажу. Нису, нити желе да то материјализују, али су срећни када им се јаве посјетиоци који су овдје, по властитом признању, отклонили неке здравствене тегобе.
"Црвена калена"
Деветине су и домаћини културне смотре "Црвена калена", назване по украјинском националном цвијету, који је овдје стигао с првим досељеницима из Украјине, крајем, 19. вијека. Његујући култ те украсне биљке, окупљају се овдје гости са простора бивше Југославије, једном годишње, најчешће у јуну, да би се дружили, пјевали, обновили стара и стекли нова пријатељства, али и да би се дивили каменим громадама код сеоске богомоље.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
