Канађанка нашла дом у Рогатици
Рогатица - Хелена Божић-Кингсли стигла је у Рогатицу из далеког Торонта у потрази за селом Павичина Кула о којем је често приповиједао њен покојни отац.
Када се из Канаде запутила у завичај свога оца Миливоја-Мила Божића није ни слутила да ће јој веома брзо постати јасно због чега је он читав живот патио за својим селом. Јелена, како је звао отац, прича да су Божићи били угледна сеоска породица, а њен дјед Милан је био и општински вијећник.
- За та времена одијевао се грађански уз неизбјежно одијело и кравату. Зато су га усташке власти ухапсиле међу првим Рогатичанима и одвеле у Јасеновац гдје је убијен - прича Хелена.
Додаје да је њен отац заробљен и одведен у њемачке логоре.
- Пошто је био вриједан момак, мог тату су распоредили да помаже једној њемачкој породици у селу код Штутгарта. Бринуо је о стоци, посебно коњима. Његова физичка снага и горштачка љепота били су пресудни да се кћерка газде код кога је радио заљуби и уда за робијаша. Била је то моја мајка Софија Хедвиг Хаберле - каже Хелена.
Све је било у реду док се, по завршетку рата, кући није вратио њен дјед по мајци. Кад је чуо шта се догодило истјерао је из куће трудну кћерку и зета. Тако се њен отац, али овога пута са супругом Њемицом, поново нашао у сабирном кампу заробљеника уз сумње сапатника да је убачен као шпијун.
- Био је то почетак његових нових невоља, посебно што сам се ја убрзо родила. Промијенили су више сабирних кампова у којима су добили још троје дјеце, синове Милана и близанце Павла и Александра и свагдје били анатемисани. Нису имали подршку ни Шваба ни осталих. Отац, због супруге Њемице, није смио у Југославију и кад сам ја имала пет година, дигли смо сидро и пут Канаде - рекла је Божић-Кингсли која се у завичај вратила са 69 година.
Њен отац је добио посао у руднику угља у околини Торонта, а послије је прешао у рудник злата. Успјели су уштедјети новац па су купили кућу. Породицу су проширили и живјели срећно све док глава куће није пао са камиона и сломио кичму. Боловао је шест година прије смрти и до посљедњег тренутка причао о свом селу.
- Зато сам одлучила да потражим село. Нашла сам Милановину, имање на коме се родио мој отац. Иако је све зарасло у шуму и коров, уз помоћ рођака који ту живе враћено је сјећање на дане о којима сам толико слушала. Сад ми је јасно због чега је он патио за родним крајем. На овим прекрасним предјелима живе дивни људи. Ако ме здравље послужи ето ме и догодине у свом дому - рекла је Хелена Божић-Кингсли.
Стриц и тетка
Хелена Божић-Кингсли у Србији има тетку и стрица који је био заробљен кад и њен отац након чега је одведен у норвешке логоре. Нико од њих се није вратио у завичај.
- Код стричева и тетке у Југославији, односно Србији долазила сам 1969. и прошле године. И они су ми много причали о свом завичају - рекла је Божић-Кингсли.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
