Горан Глуховић, рекордер међу божићним полазницима: На путу радости више од пола вијека

Он ће радосну вијест о Христовом рођењу овог 7. јануара по 52. пут донијети у породицу комшије Радисава Арбиње.

- Све је почело у вријеме када нисам имао ни пуних десет година. Тада се Радисав или Радан, како га сви познају, из својих Калиманића у општини Соколац, са породицом доселио у наше Сељане. Пожелио је да му будем полазник. Моји родитељи су то одобрили и ја одох у Арбиње да им донесем радосну вијест о рођењу Христовом 1966. године - присјећа се Горан.

Како је тих дана Раданова породица живјела у старој кући на крају села, био је проблем како да у цик зоре и по снијегу до кољена оде до њихове куће. Рјешење су нашли у томе што га је пратила старија сестра Момирка, па су Арбиње у неку руку те и наредне године имале два полазника, с тим што је Горану припала обавеза да наложи бадњаке и очита ону "колико варница, толико у домаћина парица, оваца, говеда и коња, да роди пшеница бјелица и винова лозица…", које је данима раније учио напамет код куће.

- Ја сам и шпорет даривао неком парицом и први од заоблице одсјекао комадић меса којим смо се омрсили послије вишенедјељног божићног поста. Заузврат седам дана послије, уз превођење полазника, добио сам колач и вунене чарапе - прича Горан. За његово прво положајство дуго се, уз помоћ родитеља и сестре, припремао.

- Циљ је био да у кућу Арбиња дођем што раније и да по могућности домаћина први поспем житом које сам понио од куће. И успио сам. А по улазу у кућу наложио сам преостали, трећи бадњак. Слиједило је благосиљање и даривање шпорета - сјећа се Глуховић.

Занимљиво је да Горан задаћу полазника није прекидао ни у вријеме кад је био војник у бившој ЈНА, а како вели, ако Бог да, за овај Божић биће 52. пут да доноси радост великог празника Арбињама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.