Драгутин Угреновић из Градишке пјешачи 60 километара до посла и назад

У освит зоре, док већина његових суграђана спава дубоким сном, Угреновић је већ на путу. Корак по корак, по киши, снијегу, жези, за овог педесетчетворогодишњака нема препрека када је посао у питању. Овај рекордер у пјешачењу, не само у Градишци, већ и шире, каже да нема дана а да не препјешачи неколико десетина километара.

Његова најчешћа релација је Милошево Брдо - Градишка, а потребно му је око шест сати пјешачења да би дошао до стадиона Фудбалског клуба Козара, гдје повремено ради на одржавању и као редар.

- Нисам стално запослен, немам аутомобил, ни бицикл, па тако гдје год ме зовну да радим, без обзира на километражу идем пјешке, да бих нешто зарадио - прича Угреновић, којег смо затекли на регионалном путу Градишка - Горњи Подградци, док се враћао са наднице, гдје је цијепао дрва.

Каже да му ништа није тешко, па пређе десетине километара да би зарадио дневницу.

Угреновић живи сам, а како каже, већ седам година свакодневно пјешачи, па је дошао до рачунице да је за то вријеме прешао око 70.000 километара. У шали додаје да је вјероватно прешао више километара од неких аутомобила.

Каже да му је ова физичка активност помогла да сачува здравље и додаје да је од почетка свог "путешествија" успио да смрша чак 80 килограма. То је и био разлог да почне са брзим ходањем и да себи сваким даном задаје нове циљеве.

- Имао сам 150 килограма, слабо сам се кретао, јео сам све што ми дође под руке, па сам добио висок крвни притисак и шећерну болест. Схватио сам да морам нешто предузети, па сам смањио оброке и почео да живим здравим начином живота - прича Угреновић, који сада има седамдесетак килограма.

Додаје да му пјешачење помаже да сачува здравље, али и да воли то. Израчунао је да годишње препјешачи око седам хиљада километара.

- Мјесечно пјешачим неких 25 дана. До Градишке ми треба око седам сати, од чега пола сата одмарам. Када завршим са послом поново се пјешице враћам кући - истиче Угреновић, који каже да се не сјећа када се посљедњи пут аутомобилом или аутобусом вратио из града.

Додаје да се његове комшије шале да подере више патика и ципела пјешачењем него цијело село, па га некад у шали омладина пита мијења ли уље.

Угреновић каже да би се осмјелио да пјешице оде до Београда и даље, али нема адекватну спортску опрему па се не може усудити да иде на тако далек пут.

Овај скромни и надасве вриједни човјек за крај разговора је поручио да сви који имају било какав посао за њега, могу да му се јаве на број телефона 066/697-266, а он је обећао да ће пјешке доћи, без обзира на километражу.

Познаници

Драгутин Угреновић каже да су му на почетку познаници стајали аутомобилима и нудили му да га превезу, али је он то одбијао.

- Кренем из Градишке, а људи који иду из града стану и кажу: "Хајде да те повезем, немој по врућини ходати", али ја никад нисам прихватао превоз. Сада ми више нико и не стаје, јер знају људи да нећу сјести у возило - прича Угреновић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.