Црвено јаје симбол Васкрса

Цвија Мркоњић
Црвено јаје симбол Васкрса

Најрадоснији и један од највећих хришћанских празника Васкрс обилује богатим и разноврсним обичајима који обухватају вјеровања, изглед трпезе и најважније - бојење васкршњих јаја.

Овај празник се прославља у недјељу која слиједи након првог пуног мјесеца послије прољетне равнодневице, те је он због тога покретни празник.

Бојење јаја и њихово даривање је обичај везан за овај празник у цијелом хришћанском свијету. Јаје је симбол обнављања природе и живота, а црвено васкршње јаје значи радост и за оне који га дарују и за оне који га примају.

Васкршње славље обухвата одлазак у цркву, а по повратку укућани се поздрављају васкршњим поздравом "Христос васкрсе" и љубе се, те слиједи молитва и припрема за свечану трпезу.

Велика недјеља

Ова недјеља, која претходи Васкрсу, се зове још и Страсна седмица у којој се слави успомена на издају, хватање тј. хапшење и страдање Господа Исуса Христа. Ове седмице се у православним храмовима врше посебна богослужења.

Најважнији празници током те седмице су Велики четвртак и Велики петак. На Велики четвртак се служи литургија светог Василија Великог и тог дана је Исус установио свету тајну причешћа.

На Велики петак, када се слави успомена на Христово распеће, у храмовима се износи плаштаница - платно на којем је приказано Христово полагање у гроб, коју вјерници цјеливају све до Васкрса. Она се поставља на посебно украшен сто, Христов гроб, поред олтара.

Ове седмице црква заповиједа најстрожи пост, без рибе и уља, а на Велики петак пожељно је да се ништа не једе до изношења плаштанице.

Фарбање јаја

Вриједне домаћице по устаљеној традицији јаја фарбају на Велики петак, јер се на тај дан не ради ништа друго. Прије фарбања јаја домаћица се прекрсти и помоли Богу, а затим у посуду са водом у којој ће кувати и фарбати јаја додаје мало водице која је освећена током васкршњег поста. Прво обојено јаје оставља се на страну до идућег Васкрса и назива се чуваркућа.

Прије фарбања јаја се могу шарати. Нпр. на јаје се пером за писање наноси растопљени восак. Перо се прво загрије на пламену свијеће и вруће се умаче у восак, а потом се по јајету пише и црта. Пошто восак не прима боју, након кувања јаја у води са бојом он се уклони, а остану бијеле фигурице или слова.

Домаћице у разним крајевима имају различите методе, па једне беру траве и цвјетиће које ставе на некувано јаје и вежу све то најлон чарапом, а након фарбања на јајету остане мотив траве или цвијета. Још се користе вреће од кромпира које остављају фине шаре или љуска црвеног лука.

У новије вријеме на јаја се лијепе специјалне наљепнице од папира или пластике или се користе разне купљене боје које се могу наносити на већ кувана јаја.

Васкршње славље и туцање јајима

Када осване дан Васкрсења Христова, са свих торњева православних храмова дуго звоне сва звона и најављују долазак великог празника.

Домаћин са својом чељади одлази у цркву на свету васкршњу службу. Послије службе народ се међусобно поздравља ријечима "Христос васкрсе!" и "Ваистину васкрсе!".

Кад дођу из цркве кући, сви укућани се међусобно поздрављају васкршњим поздравом и љубе се. Домаћин онда пали свијећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане који стоје на молитви, предаје неком млађем кадионицу и тај кади цијелу кућу. Послије заједничке молитве поново једни другима честитају Васкрс и сједају за свечано постављену трпезу.

Обичај је да на столу, осим разних ђаконија, стоји украшена чинија са офабраним јајима. Домаћин први узима јаје, а за њим и остали укућани, настаје весеље и такмичење чије је јаје најјаче. Овај обичај представља највећу радост за дјецу. Приликом туцања јајима изговара се васкршњи поздрав, а ако тога дана у кућу дође гост, прво се дарује фарбаним јајетом, па се послужује осталим понудама.

Ромски обичаји

Код Рома православаца у нашим крајевима осим фарбања јаја заступљен је и обичај дијељења хране и помињања мртвих. Дио њихове традиције је и закопавање васкршњег јајета у гроб преминуле блиске особе. Роми вјерују да ће мртви васкрснути кроз Христово васкрснуће. У једном од ромских митова о настанку свијета помиње се прајаје које се некад давно поцијепало на два дијела, од чега су настали небо и земља. Оно је основ и извор живота, а нарочито је драго мртвима, јер им доноси оно што немају.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана