Брачни пар Бокић слави 60 година брака: Слога лијек за тешке дане

"Довели су ме с просидбе, јер ми је на непуну годину прије умро отац, па смо још били у жалости, а онда смо се до седмицу дана вјенчали и у срећи и слози провели све ове године", присјећа се Даринка.

Славко каже да је слога, у ствари, рецепт за дуг живот, у коме су се Бокићи борили с различитим недаћама, али се све превазишло само међусобним разумијевањем, којим је испуњена њихова кућа.

"Изродили смо пет синова и двије кћери, које смо поштеним радом и трудом извели на пут, али смо имали и несрећу да изгубимо два сина. Један је страдао у Специјалној јединици у протеклом рату и није био ожењен. Други је послије рата погинуо на грађевини, али нам од њега, хвала Богу, осташе унук, унука и невјеста", уздахну дјед Славко, показујући фотографију синова која виси урамљена на зиду.

И у тим најтежим тренуцима им је помогла породична слога, па данас живе задовољним животом, у коме им је у посјети готово сваки други дан неко од њихове дјеце, снаха, зетова, унучади и праунучади.

"Имамо једанаесторо унучади и троје праунучади, које нам је подарила унука, кћерка од најстаријег сина, али је он недавно оженио и сина, па и од њега очекујемо још једно праунуче. Сад имамо пет невјеста, четири од синова и једну од унука, и три зета, два од кћери и једног од унуке", додаје поносно Славко.

Бака Даринка каже да се број укућана множи у срећним кућама, па и она сама потиче из бројне породице Митрушића, у којој је било шест сестара и два брата, а код Бокића су тада били четири брата и три сестре.

Присјећа се да јој је код Бокића увијек било лијепо, да су је, када се удала, примили као кћер, а да би са свекрвом пила кафу и пушила, што у она стара времена по херцеговачким селима није била уобичајена ствар.

Славко и Даринка на Савиндан, у суботу, припремају дијамантски пир, на коме ће, како у шали рекоше, пребројати све своје благо, јер ће им се окупити њихови бројни потомци.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.