За кадрове с богословије нема кризе

Глас Српске
За кадрове с богословије нема кризе
За кадрове с богословије нема кризе

Бањалука, Добој - Према јавном конкурсу за овогодишњи упис средњошколаца у Републици Српској, богословију ће моћи да упише 21 ученик, а да ће интересовање за ово звање бити велико, показује податак да прошле године незапослених лица која су завршила ово усмјерење није било.

Иван Шијаковић, социолог, казао је за “Независне” да богослови имају специфичан систем, гдје се у оквиру цркве углавном запошљавају сви људи.

“Они школују отприлике онако како им пристижу генерације и колико има простора. Потпуно су другачији од цивилних школа и то је један систем за себе”, истакао је Шијаковић за “Независне”. Навео је да та лица, када заврше богословију, треба да прођу одређену процедуру да би постала свештеници и могла да добију парохију.

“То не може да се мјери с цивилном школом јер они имају посебан систем и код њих нема незапослених пошто они сви имају нешто да раде. Имају довољно простора. Стално се шире цркве и потребе за тим службама. Објективно, имају и доста прилива новца”, рекао је Шијаковић те додао да би по угледу на црквени и млади људи у цивилном простору могли да граде своју мрежу и да се запошљавају.

Иначе, за школску 2019/2020. према конкурсу има 10.550 мјеста. Тако на примјер у области економије, права и трговине мјеста има за 1.445 ученика, иако је у 2018. години било 7.360 незапослених из ове области. Такође, планирано је да и се упише 2.061 гимназијалаца, иако је лани без посла било њих 3.640, док ће смјер саобраћаја ловити 484 ђака, иако 2018. године није радило 1.383 “саобраћајаца”.

“Школујемо кадрове који нису потребни, а онда вршимо преквалификацију у неком кратком року од мјесец-два и добијемо полуквалификоване, односно самоуке раднике, а ту никад нема правог квалитета”, казао је за “Независне” Драгутин Шкребић, предсједник Уније удружења послодаваца РС. По његовом мишљењу, то је катастрофална грешка.

“Уписујемо ученике у средњу школу према наставном кадру који имамо у школама, а не према потребама привреде. Кроз Закон о дуалном образовању покушали смо мало то да исправимо и неких малих помака има. Али, ако то испресијецамо с погрешним уписним политикама, онда ништа нећемо добити”, истиче он и додаје да треба да форсирамо занимања за која се унапријед зна да имају запослење, а не да, како каже, школујемо кадрове који ником не требају.

Спасоје Васиљевић, предсједник Актива директора средњих школа добојске регије, рекао је да је немогуће ученике натјерати да упишу оно што не желе.

“На нивоу РС постоји Комисија за упис и ми већ неколико година покушавамо да спојимо нешто што је прије било неспојиво, а то су интересовање и жеље ученика и родитеља и реалне потребе за привреду”, појаснио је Васиљевић. Нагласио је да је неопходно потрудити се да друга занимања која су потребна тржишту рада буду афирмисана кроз промоције.

Љубан Бајић, предсједник Актива директора средњих школа Бањалучке регије, истакао је да се ученици и родитељи више ослањају на своје жеље него на стање на тржишту рада.

“Сваки дан смо информисани шта тржиште рада и привреда траже и стално имамо састанке с Привредном комором, Министарством, удружењима послодаваца, Заводом за запошљавање, гдје се апелује да се уписују занимања која тражи привреда, али опет с друге стране ту су и жеље ученика и родитеља”, рекао је Бајић.

Душко Ђурић, предсједник Актива директора средњих школа регије Семберија, рекао је да највећи број ученика који желе уписати економску школу након тога планира упис факултет.

“У нашој анкети око 90 одсто наших ученика, а тако и по свим економских школама, одлучују даље да наставе школовање. С друге стране, највећи проценат ученика који траже посао и радника који нађу запослење је управо из области економије, права и трговине, тако да је то разлог зашто те економске школе треба да постоје и остаће и даље у нашем друштву”, наводи Ђурић.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана