Земља се спорије окреће, слиједе велики потреси...

У најновијем заједничком научном раду, стручњаци са Универзитета Колорадо и Универзитета Монтана закључили су да би се узрок оваквих осцилација, или барем један од узрока, могао крити у раздобљима током којих Земља ротира нешто спорије него иначе.

Ријеч је о малим променама у брзини ротације, од само неколико милисекунди дневно. Али како је наша планета у односу на нас огромна, и како се у Земљиној кори и посебно испод ње, крију огромне количине енергије, тако мале промјене у ротацији доводе до ослобађања огромних количина енергије. То доводи до великих сеизмичких удара, посебно у врло насељеним тропским подручјима, наводе научници.

„Чини се да су велики земљотреси глобално синхронизовани и то тако да су временски распоређени у складу са својим особинама, и да се појављују у групама као одговор на врло мале промјене у напрезањима“, наводи се у чланку који је објавио Геофизикал рисерч летерс.

Такву тезу недавно су пред Геолошким удружењем Америке представили Роџер Билхем и Ребека Бендик. Они су навели да нашој планети (и свима нама који на њој) од слиједеће године предстоји петогодишње раздобље повећаних сеизмичких активности.

Механизми које описују своде се на чињеницу да Земља није хомогена, него да се састоји од различитих материјала: прво атмосфера, затим кора, па омотач језгра, па текуће спољно и затим круто унутрашње језгро. А и сама кора се састоји из различитих дијелова. Па када се догоди промјена ротације, мора да дође до прилагођавања ротације, односно угаоног момента сваког појединачног дијела у односу на положај на нашој планети.

Земља је у раздобље нешто спорије ротације ушла прије четири године, наводе научници и предвиђају да бисмо већ у 2018. могли очекивати најмање 20 снажних потреса. То, међутим, није једина невоља која прети Земљи. Као један од могућих узрока појачаних и учесталијих потреса, па и вулкана, научници посљедњих година све чешће наводе и климатске промјене.

Због све већих концентрација гасова стаклене баште у атмосфери, у првом реду угљен-диоксида, који потиче од угља, нафте и гаса, атмосфера се загријева, отапају се глечери и лед на половима. У тренутку кад огромне отопљене масе леда постану толико критичне да притисак на мјестима на којима су се хиљадама година налазиле, више не спречава притисак из дубине коре да се пробија на површину Земље, може се очекивати да дође до потреса или вулкана.

Поједини геолози, на примијер, већ низ година озбиљно рачунају да је, у палеолошки гледано „недавној прошлости“, можда дошло до драстичне промјене осе Земље или чак клизања комплетне Земљине коре, а све услијед релативно наглог нагомилавања леденог покривача у Сјеверној Америци, због наступања посљедњег леденог доба. Тај нагомилани лед је својом масом пореметио начин на који је Земља до тада ротирала.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.