Листајући пожутјелу штампу (3): Бањалука послије Сарајева имала највише Срба православаца у Босни

Градња цркве

Бањалука је после Сарајева најодличнија и највећа српска православна општина у Босни, те како се тамо налази само једна малена православна црква, то је одбор тамошње српске црквене општине решио да подигне и сагради нову и великолепну православну цркву, која би одговарала броју и угледу тамошњих православних Срба. У тој седници одборској од 14 (26) јуна о. г. одмах је на ту цел. уписано 5.000 фор. добровољних прилога. Сад ће одбор сазвати главну скупштину, да ова коначно одлучи о градњи и да изабере одбор за руковођење градње. Градња нове цркве у Бањој Луци од велике је важности, те ће се тамошњи Срби својски заузети да ову лепу мисао остваре. Бањалучани су имали још из пређашњег времена приправљена материјала за градњу цркве у вредности око 20.000 фор., па су то уступили у почетку окупације држави под условом да им се врати или у грађи или у новцу, али само онда када се буде зидала нова црква. Дај Боже да ово свето подузеће бањалучким Србима срећно пође за руком!

"Српски Сион",

5. јула 1892.

Почетак градње Соколског дома

Овдје је на врло свечан начин извршено освећење камена темељца новог соколског дома. Свечаности су присуствовали: бан Врбаске бановине С. Милосављевић, начелник општине Хусеџиновић, генерал Недељковић, бањалучки митрополит Василије са свештенством, начелници Банске управе и мноштво грађана. Свечаност је почела говором старешине жупе др Мољевића, који је поздравио представнике власти захваливши се г. Милосављевићу, генералу Недељковићу и Хусеџиновићу на помоћи коју су пружили за подизање соколског дома у Бањој Луци. С. Милосављевић, бан Врбаске бановине, одговорио је др Мољевићу, истакавши велики значај соколског рада. На крају Милосављевићевог говора клицало се одушевљено њ. в. краљу, Краљевском дому и Југославији. У темеље зграде затим је свечано положена повеља.

"Правда", 23. децембра 1931.

Избор мис Бањалуке 1932.

Синоћ је у хотелу "Босна" на великој забави Кола српских сестара, а на дочеку Нове године, изабрана мис Бањалуке за 1932. г., према конкурсу "Времена". Одзив је био више него сјајан. Декорисана дворана "Босне" била је мала да прими огроман број посетилаца. Нарочити жири од 12 чланова, у који су ушли академски сликари, новинари, професори и представници културних друштава, нашао се у деликатном положају, јер се пред њим налазио сјајан реви најлепших девојака Бањалуке. Шири избор обављен је гласањем. Жири је издвојио десет најлепших дама, а затим једногласно изабрао за мис Бањалуке госпођицу Даницу Глушац, студенткињу филозофије, кћерку сенатора г. др Васе Глушца, познатог националног радника. За почасне даме изабране су госпођице Милеса Анђелковић и Славица Пајић. Жири је изабранице представио публици, која их је наградила одушевљеним аплаузом. Госпођица Даница Глушац представља импозантну фигуру, истичући се како лепотом главе тако и лепотом стаса. Бањалучани су уверени да ће њихова представница на скупу лепотица у Београду скренути на себе озбиљну пажњу, па можда чак и с правом освојити највеће признање и почаст: титулу мис Југославије.

"Време", 15. јануара 1932.

Кад понесу бањалучке трешње

Поред осталог воћа трешње у Бањој Луци и целој Босанској Крајини родиле су ове године преко сваког очекивања, тако да су у Бањој Луци на пијаци у почетку продаване по четири динара килограм. Сада се на пијаци налази толико много трешања да се продају и по 0,25 по килограму. Иако су цене овако ниске продаја је врло слаба и због тога је извоз, нарочито у Загреб, врло велики.

"Време", 1. јуна 1934.

Несташице брашна

Председник општине г. Мухамед Табаковић замолио је Министарство пољопривреде, односно министра г. др Чубриловића да се за исхрану грађана у Бањој Луци упути 20 вагона пшенице и кукуруза, по нормираној цени, пошто се осећа велика оскудица.

"Правда", 3. јануара 1937.

Ал' се некад добро јело!

У Бањој Луци више привредника гаји нарочиту врсту свиња, које се добро гоје и дају много масти. Тако је поседник Антон Јуришковић ухранио један комад, чија тежина је већ премашила 400 килограма. Он рачуна да ће моћи понети још 100 килограма.

"Правда", 3. јануара 1937.

На данашњој локацији "Гласа Српске"

Бањалучки трговац кожом Адем Турчинхоџић отвориће у најскорије време фабрику за штављење коже. Ово ће бити прва фабрика за прераду коже у Врбаској бановини. Г. Турчинхоџић је подигао модерну фабричку зграду. Чим стигну потребне машине, фабрика ће отпочети са радом.

"Време", 19. децембра 1940.

 (Наставиће се)

Приредио Зоран С. Мачкић, архивски савјетник

у Архиву Републике Српске

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.