Масакр у Двору још није расвијетљен
Бањалука, Двор - Иако су се навршиле 23 године од масакра над осам ненаоружаних, хендикепираних и старијих Срба и једном Хрватицом, који су брутално побијени у Основној школи “Двор” у истоименој хрватској општини, тамошње правосуђе још није утврдило ни имена егзекутора, потврђено је “Независним”.
Из тога се закључује да је подизање оптужнице на дугом штапу, мада је ријеч о злочину за који већ годинама постоје бројни и и те како јаки материјални докази.
“Ништа се није одмакло даље од оног што смо имали прије неколико година. Ми сваке године пред годишњицу тог догађаја индиректним путем упитамо Тужилаштво шта је с тиме. И нема никаквог напретка. Још увек се води истрага против НН лица”, рекао је за “Независне” Саво Штрбац, предсједник Документационо-информационог центра “Веритас”.
Он тврди да иза тог злочина стоје хрватске снаге, за шта, како каже, постоје и докази, те оцјењује да хрватско правосуђе има довољно основа за поступање.
“Ми смо сву документацију којом смо располагали предали нашем тужилаштву, а они сарађују”, напомиње Штрбац, који оцјењује да Хрватска са истрагом намјерно одуговлачи.
Он сматра да је мотив за овај злочин могао бити само мржња, јер су, како истиче, побијени беспомоћни људи у инвалидским колицима.
“Унпрофорци су видели људе у маскирним униформама без икаквих ознака како улазе у школу и врше масакр. На самој школи било је унпрофорско митраљеско гнездо и тражили су одобрење да пуцају, да спрече покољ, али њихов командант је рекао да за то немају одобрење. Побијени су хендикепирани људи, болесни. У питању су људи са душевним или телесним инвалидитетом, били су у колицима”, подсјећа Штрбац.
Са друге стране, у Жупанијском државном одвјетништву (ЖДО) у Загребу потврдили су нам да се на овом предмету још ради. Детаље не откривају.
“У наведеном предмету проводи се криминалистичко истраживање које је, сукладно одредбама Закона о казненом поступку, тајно па вам нисмо у могућности доставити детаљнији одговор на ваше питање. Идентитет починитеља да данас није утврђен”, рекла је за “Независне” Дуња Павличек, портпарол ЖДО у Загребу.
Подсјетимо, због бомбардовања, из Петриње у тадашњи Двор на Уни првог дана “Олује”, 4. августа 1995. године, евакуисани су штићеници пензионерског дома и пацијенти са психијатријског одјељења, те су пребачени у школу коју је окруживао УНПРОФОР, па се сматрало да је то уточиште најбезбједније. Међутим, побијени су.
Прича о масакру у Двору актуелизована је још 2011. године, након што је један дански војник признао да је заједно са осталим припадницима УН-а гледао злочин.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
