U praskozorje jubileja

BiH se ozbiljno približava onom jutru koje će označiti punih 30 godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma. Taj međunarodni akt stavio je tačku na suludi rat i otvorio put mira kako bi oni koji su se do juče gledali preko nišana ponovo pronašli svjetlo suživota.

Teško je odgovoriti na pitanje gdje ta ista BiH koje, usput, nema bez Republike Srpske i Federacije, dočekuje taj jubilej. Reklo bi se, ponajprije narodski, ni na nebu ni na zemlji jer još ima onih koji vjeruju da su samo oni njeni jedini (ne)krunisani gospodari. S ovim ili onim interesima.

BiH je odavno nagrizena sa svih strana, a s njom i Dejtonski sporazum. Tek je ponešto ostalo u onom, kako se ističe, izvornom obliku, a ponajviše, uz aminovanje, migove, pritiske, pognute glave, prepravljeno po višim silama.

Udruženoj bošnjačko-zapadnjačkoj politici, na prvom mjestu, BiH treba da "zahvali" za stanje u kakvom danas dočekuje 30. rođendan - zaostala u mnogo čemu, podijeljena, nesređena, neustavna.

Federacija je od početka priča za sebe. Ni Srpska nije bila bezgrešna kroz sve ove godine. Ipak, posljednja decenija prolazi u znaku sve jačih pokušaja rušenja onoga što Republika Srpska jeste. Među prvima na udar su došli njeni simboli, a kasnije i sve ostalo.

Ti pravni ataci, uz sve one političke gotovo na dnevnom nivou, doveli su je u poziciju u kojoj mora da se brani. Pa makar i da pređe neke granice, ali da na kraju bude odbranjena.

Ova zemlja koju čine, po milioniti put, Republika Srpska i FBiH, treba da bude odraz onoga o čemu se dogovore politički predstavnici s jedne i s druge strane međuentitetske linije, ali...

Decenijsko iskustvo govori drugačije. Čak i kada se činilo da je konačno i ova i ovakva BiH stala na noge te da postoji šansa da i ona dođe u rang normalnih zemalja jer su njeni predstavnici shvatili da je konsenzus spas i izlaz, sve je isuviše brzo padalo u vodu - zbog domaćih usijanih glava ili stranaca koji ne prestaju da diraju u ono što ih se ne tiče.

I uvijek se iznova nameće isto pitanje - kako bi bilo kada bi se u jednoj, na primjer Njemačkoj, Austriji, Sloveniji ili bilo kojoj drugoj samo evropskoj zemlji pojavio neki Rus ili Amerikanac ili Indijac i nametao pravila? Da li bi njima bilo normalno da im taj neko piše zakone i igra se sa sudbinom naroda koji zaista žive unutar tih granica?

Republika Srpska je izabrala put. Jedna od stanica je 15. septembar. Tog dana srpski narod slavi Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. To je dan kada bi svi trebalo da se sjete slavne istorije i borbe predaka o kojoj, generalno govoreći, nedopustivo malo znamo, ali i da naglasimo zbog čega je stvorena i Republika Srpska.

Za nju su pali najhrabriji, a ona ne smije pasti. Tri decenije od Dejtona su nova prilika za još istrajniju i argumentovaniju borbu Srpske za sve ono što je u međuvremenu izgubila, ali i za dobrobit i BiH.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.