У праскозорје јубилеја

БиХ се озбиљно приближава оном јутру које ће означити пуних 30 година од потписивања Дејтонског мировног споразума. Тај међународни акт ставио је тачку на сулуди рат и отворио пут мира како би они који су се до јуче гледали преко нишана поново пронашли свјетло суживота.

Тешко је одговорити на питање гдје та иста БиХ које, успут, нема без Републике Српске и Федерације, дочекује тај јубилеј. Рекло би се, понајприје народски, ни на небу ни на земљи јер још има оних који вјерују да су само они њени једини (не)крунисани господари. С овим или оним интересима.

БиХ је одавно нагризена са свих страна, а с њом и Дејтонски споразум. Тек је понешто остало у оном, како се истиче, изворном облику, а понајвише, уз аминовање, мигове, притиске, погнуте главе, преправљено по вишим силама.

Удруженој бошњачко-западњачкој политици, на првом мјесту, БиХ треба да "захвали" за стање у каквом данас дочекује 30. рођендан - заостала у много чему, подијељена, несређена, неуставна.

Федерација је од почетка прича за себе. Ни Српска није била безгрешна кроз све ове године. Ипак, посљедња деценија пролази у знаку све јачих покушаја рушења онога што Република Српска јесте. Међу првима на удар су дошли њени симболи, а касније и све остало.

Ти правни атаци, уз све оне политичке готово на дневном нивоу, довели су је у позицију у којој мора да се брани. Па макар и да пређе неке границе, али да на крају буде одбрањена.

Ова земља коју чине, по милионити пут, Република Српска и ФБиХ, треба да буде одраз онога о чему се договоре политички представници с једне и с друге стране међуентитетске линије, али...

Деценијско искуство говори другачије. Чак и када се чинило да је коначно и ова и оваква БиХ стала на ноге те да постоји шанса да и она дође у ранг нормалних земаља јер су њени представници схватили да је консензус спас и излаз, све је исувише брзо падало у воду - због домаћих усијаних глава или странаца који не престају да дирају у оно што их се не тиче.

И увијек се изнова намеће исто питање - како би било када би се у једној, на примјер Њемачкој, Аустрији, Словенији или било којој другој само европској земљи појавио неки Рус или Американац или Индијац и наметао правила? Да ли би њима било нормално да им тај неко пише законе и игра се са судбином народа који заиста живе унутар тих граница?

Република Српска је изабрала пут. Једна од станица је 15. септембар. Тог дана српски народ слави Дан српског јединства, слободе и националне заставе. То је дан када би сви требало да се сјете славне историје и борбе предака о којој, генерално говорећи, недопустиво мало знамо, али и да нагласимо због чега је створена и Република Српска.

За њу су пали најхрабрији, а она не смије пасти. Три деценије од Дејтона су нова прилика за још истрајнију и аргументованију борбу Српске за све оно што је у међувремену изгубила, али и за добробит и БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.