Rezolucije

Kako se približava godišnjica od stradanja u Srebrenici, tako se povećava i broj rezolucija, deklaracija i tema u vezi sa ratnim zločinima počinjenim na tom području.

Svake godine politički akteri na različitim stranama godišnjicu stradanja iskorišćavaju da bi politizovali ovo pitanje, a ove godine to je posebno izraženo i zlonamjerno.

Po nalogu Zapada i bošnjačkih partija, te posredstvom ko zna sve čijeg lobiranja, pojavile su se, otprilike istovremeno, četiri rezolucije koje govore o genocidu u Srebrenici.

Jednu su u Parlamentu BiH predložili Denis Bećirović, Mirsad Mešić i Zaim Backović, drugu u Narodnoj skupštini RS uputio je Ramiz Salkić.

Tu je i treća rezolucija u Savjetu bezbjednosti UN, koju je  predložila Velika Britanija, te četvrta u Evropskom parlamentu koju je u proceduru uputio Ivan Jakovčić, a podržala Alijansa evropskih liberala i demokrata.

Očigledno je da bošnjačka politička elita već godinama insistira da zločini u Srebrenici budu nazvani genocidom.

To insistiranje se ponavlja svake godine uoči godišnjice samog stradanja.

U tome im pomaže i udruženje "Majke Srebrenice", koje na ovu temu danas organizuje konferenciju u Sarajevu.

Sve ove aktivnosti u BiH izazivaju političko prepucavanje, ne doprinose stabilizaciji stanja i pomirenju naroda u BiH.

Vladajuće partije u Srpskoj nemaju dilemu da se ovim aktivnostima pokušava što više oslabiti Republika Srpska i srpski narod kolektivno okriviti za počinjene zločine.

Srbija je preduzela korake o tom pitanju i zatražila objašnjenje od Velike Britanije za predloženu rezoluciju.

Neophodno je i da partije iz RS takođe preduzmu korak i jedinstveno kažu šta misle o ovom pitanju, da zatraže objašnjenja od Zapada i poruče da su zajedno u odbrani Srpske.

Samo na taj način može se zaustaviti kolektivna osuda bilo kog naroda te afirmisati kažnjavanje svakog pojedinca za počinjene ratne zločine.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.