Pacijent umro

Krajem februara pacijent je bio na samrti, a u petak su ljekari mogli samo da konstatuju smrt. Pacijentu kojem nije bilo spasa je ime Bosna, a prezime Hercegovina.

Otuda je nejasno likovanje u Sarajevu. Političari čiji pogled ne dobacuje dalje od Visokog na jednu i Konjica na drugu stranu, u drugostepenoj presudi predsjedniku Republike Srpske vide ojačavanje države, vladavinu prava, poštovanje zakona i ostale imaginacije. Niđe veze.

Presuda Miloradu Dodiku nije dobra po Republiku Srpsku, ali ne može je uzdrmati, a naročito neće uticati da nestane. Pregrmjela je od 92. ta država i mnogo ozbiljnije napade od Šmitovog, Konakovićevog ili Izetbegovićevog.

U većim problemima, ali istoj toj sarajevskoj ekipi to nikako nije jasno, je država u koju se zaklinju. Republika Srpska će nastaviti da funkcioniše i nakon presude, ali država neće. Osim u slučaju neke velike unutarsrpske izdaje za koju ima kandidata, ali nema kapaciteta.

Na unutrašnjem planu Banjaluka će nekako morati da se izbori sa novonastalom situacijom. Prije svega, jasno je bilo u proteklim sedmicama, u vremenu takozvane deeskalacije, da je provijavala pritajena nada da će Apelaciono vijeće Suda BiH odlučiti drugačije nego Sena Uzunović. Da je odluka bila drugačija, postojala bi neka šansa i za onog pacijenta sa početka priče.

Desilo se suprotno i, po prvim reakcijama, jasnog rješenja i odgovora nema. Niti sluti da će ga biti. Kalkulacije i taktiziranje u prethodnom periodu na određen način su vezali ruke onima koji odlučuju. Jer, nije baš jednostavno malo priznavati pa malo ne priznavati Sud BiH, a tek nije jednostavno donositi zakon koji predviđa nesprovođenje odluka Ustavnog suda, a onda najaviti obraćanje istom tom sudu. Međutim, to je svakako stvar procedura i visoke politike.

Na onim nižim nivoima ništa se neće promijeniti. I opet zato je nejasno likovanje, ne samo u Sarajevu, nego i u dijelu opozicionih krugova u Srpskoj. Jer, niti će Dodika nestati sa političke scene, niti će SNSD tek tako potonuti zbog nekakve presude koja je sve, samo nije normalna. Nije to tako jednostavno kao što izgleda političkim analfabetama.

Ono što ostaje iza ove sudske odluke je nesporan fakt da građani ove zemlje žive u međunarodnom protektoratu i da to najbrojnijem narodu među njima nimalo ne smeta. Nije iznenađenje, ali treba da ostane zabilježeno.

Uostalom, istorija je u više navrata pokazala ko ovdje pokazuje zube tutorima, a ko im ljubi čizme. To je ono što ostaje u genetskom kodu. Zanavijek.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.