Od Evrope samo ono što odgovara

Krajem aprila u Republici Srpskoj najavljeno je da će domaći poslodavci isplaćivati trinaestu platu koja će biti neoporeziva. Tada je i poručeno da će sve izmjene zakona koji se odnose na tu "povlasticu" biti završene krajem maja. Poslodavci su vjerovali da će to biti tako, te da će im biti dato na volju hoće li je ili neće isplatiti radnicima.

Niko od njih nije ni tada, a ni sada spomenuo da im ni svih prethodnih godina niko nije branio da puste tu platu na račun radnika. Oni koji su do sada na domaćem tržištu obradovali svoje zaposlene sa tim primanjem teško da se mogu izbrojiti na prste jedne ruke. 

Predvodnici poslodavaca navode i da se trinaesta plata na dobrovoljnoj osnovi isplaćuje u zemljama Evrope, a usput namjerno ili slučajno ne spomenuše da je to zakonska obaveza u Italiji, Grčkoj, Španiji, Portugaliji. I poslodavci u tim zemljama ne samo da isplaćuju trinaestu platu oko koje se vodi polemika kod nas, već daju svojim radnicima čak i četrnaestu. Pored pomenutih država i većina poslodavaca u Austriji, Njemačkoj, ali i Belgiji ima obavezu da tokom jedne godine isplati četrnaest plata zaposlenima. Da, četrnaest plata. 

Praksa poslodavaca, ali i svih ostalih institucija kod nas je takva da prepisuju evropska rješenje samo onda kada njima odgovara, a kada ne, onda se ućute. 

Gore pomenute pozitivne propise za radnike iz evropskih zemalja niko prethodnih mjeseci nije spomenuo. I neće ni u onima pred nama. Jer im ne ide u korist pa se prave slijepi i gluvi. Dok se kod nas uvedene trinaesta plata na obaveznoj osnovi, pomenute zemlje Evrope možda će  uvesti još koju za zaposlene. Petnaestu!  
Kod nas poslodavci svjesno ignorišu i one zakonske obaveze prema zaposlenima, kao što je pitanje isplate regresa. Većina radnika kada bi izašla na ulicu i pitala je šta je regres, ne bi ni znala odgovor. To dovoljno govori koliko poslodavci poštuju kod nas zakonske propise. I nije samo to pitanje regresa, već zanemaruju i niz drugih prava radnika. Većina poslodavaca na domaćem tržištu bi najradije, ako ikako mogu, da ne isplaćuju uopšte plate. Nažalost, imamo i takvih koji ne isplaćuju ni onu platu koju radnici zarade.

Evropske cijene smo prepisali preko noći i bez problema, ali radnička prava i plate kopiramo selektivno, odnosno iz istih se samo uzme zapeta koja ide u korist poslodavca, dok se cijela poglavlja koja štite radnike svjesno brišu. Nagrada za takvo ponašanje domaće poslovne "elite", ali i onih koji im to dozvoljavaju stiže u vidu pražnjenja zemlje. Radnici koji ovdje moraju da mole za regres i sanjaju trinaestu platu, odlaze tamo gdje se bez ikakve polemike isplaćuje i četrnaesta.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.