Од Европе само оно што одговара

Маријана Миљић Бјеловук
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Глас Српске

Крајем априла у Републици Српској најављено је да ће домаћи послодавци исплаћивати тринаесту плату која ће бити неопорезива. Тада је и поручено да ће све измјене закона који се односе на ту "повластицу" бити завршене крајем маја. Послодавци су вјеровали да ће то бити тако, те да ће им бити дато на вољу хоће ли је или неће исплатити радницима.

Нико од њих није ни тада, а ни сада споменуо да им ни свих претходних година нико није бранио да пусте ту плату на рачун радника. Они који су до сада на домаћем тржишту обрадовали своје запослене са тим примањем тешко да се могу избројити на прсте једне руке. 

Предводници послодаваца наводе и да се тринаеста плата на добровољној основи исплаћује у земљама Европе, а успут намјерно или случајно не споменуше да је то законска обавеза у Италији, Грчкој, Шпанији, Португалији. И послодавци у тим земљама не само да исплаћују тринаесту плату око које се води полемика код нас, већ дају својим радницима чак и четрнаесту. Поред поменутих држава и већина послодаваца у Аустрији, Њемачкој, али и Белгији има обавезу да током једне године исплати четрнаест плата запосленима. Да, четрнаест плата. 

Пракса послодаваца, али и свих осталих институција код нас је таква да преписују европска рјешење само онда када њима одговара, а када не, онда се ућуте. 

Горе поменуте позитивне прописе за раднике из европских земаља нико претходних мјесеци није споменуо. И неће ни у онима пред нама. Јер им не иде у корист па се праве слијепи и глуви. Док се код нас уведене тринаеста плата на обавезној основи, поменуте земље Европе можда ће  увести још коју за запослене. Петнаесту!  
Код нас послодавци свјесно игноришу и оне законске обавезе према запосленима, као што је питање исплате регреса. Већина радника када би изашла на улицу и питала је шта је регрес, не би ни знала одговор. То довољно говори колико послодавци поштују код нас законске прописе. И није само то питање регреса, већ занемарују и низ других права радника. Већина послодаваца на домаћем тржишту би најрадије, ако икако могу, да не исплаћују уопште плате. Нажалост, имамо и таквих који не исплаћују ни ону плату коју радници зараде.

Европске цијене смо преписали преко ноћи и без проблема, али радничка права и плате копирамо селективно, односно из истих се само узме запета која иде у корист послодавца, док се цијела поглавља која штите раднике свјесно бришу. Награда за такво понашање домаће пословне "елите", али и оних који им то дозвољавају стиже у виду пражњења земље. Радници који овдје морају да моле за регрес и сањају тринаесту плату, одлазе тамо гдје се без икакве полемике исплаћује и четрнаеста.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.