Kafka i 21. vek

Svako istinsko književno delo, budući višeznačno, različitim ljudima, u različitim delovima sveta i u različitim vremenima - nudi ujedno iste i različite sadržaje.

Postoje, međutim, dela koja su izrazito određena trenutkom i mestom svog nastanka, pa autorovim savremenicima i zemljacima, ipak, znače više nego drugim ljudima.

Postoje dela koja su do te mere univerzalna da lako ruše jezičke i kulturne barijere i lako probijaju zidove vremena, bez muke komunicirajući sa budućim čitaocima i sa delima iz različitih epoha - kako onih koje tek treba da dođu, tako i sa onima koje su minule davno pre njihovog nastanka.

Ipak, najdragocenija i najređa su dela za koja pripadnici različitih kultura i različitih epoha veruju kako ne samo da su pisana i za njih nego da su - ako ne baš samo za njih - svakako pisana pre svega za njih.

Među takvim, retkim delima, teško je pronaći dragocenije od dela Franca Kafke.

Od trenutka kada je Kafkino delo nastajalo, pa do danas, čini se da stvarnost na njega sve očiglednije i očiglednije podseća.

Izvesno u trenutku rođenja, a verovatno i mnogo pre njega, protiv svakog od nas poveden je proces, u kom ćemo se susretati sa mnoštvom tužilaca, advokata i sudija, a da nam konačni smisao celog slučaja neće biti jasan, kao što nam neće biti jasno ko iza svih tih sudskih službenika, kao konačna instanca stoji, i da li takva instanca uopšte postoji.

Gotovo sigurno od rođenja, a možda i pre njega, svi težimo da uđemo u nekakav zamak, a da nemamo pojma ni gde se taj zamak nalazi, ni kako se u njega ulazi, ni šta se u njemu događa...

Oni kojima se učini da su odgovor na pomenuto pitanje našli, uporno pokušavaju da svoj zamak osvoje, a retki među njima kojima pođe za rukom da tu borbu okončaju kao pobednici, čim mine trenutna opijenost trijumfom, shvate da ne postoji tako moćno utvrđenje, sa tako moćnim zidinama, e da bi moglo da ih zaštiti od procesa koji se protiv njih vodi u strašnom sudu čiji su izvršitelji, makar bili i nevidljivi, uvek pored nas.

Da ne pominjemo bezbrojna jurišanja na različite zamkove koja su se dogodila pre Kafkinog rođenja i koja je veliki pisac, izvesno, ako ih baš sva i nije imao na umu kada je pisao svoja remek-dela, svakako baštinio u onome što je Jung nazvao "kolektivnim nesvesnim"; i da ne pominjemo birokratski, malograđanski proces koji je protiv zlosrećnog umetnika za života vođen - teško da bi među žrtvama dvadesetovekovnih, kapitalističkih juriša na fabrike i banke, boljševičkih juriša na zimske i druge dvorce i nacističkih jurišanja na životne resurse namenjene jednoj i jedinoj rasi - bilo moguće naći ijednog čoveka koji je Kafkina dela pročitao, a da nije barem na trenutak pomislio kako je njihov glavni junak upravo on.

DVADESET I PRVI VEK

Da li je dvadeset i prvi vek uranio, počevši deceniju pre svog kalendarskog starta, s padom Berlinskog zida, nestankom jednog od dva bloka koja su vladala svetom i početkom globalne dominacije kreatora Novog svetskog poretka?

Ili je, možda, zakasnio nekoliko meseci, ukoliko kao datum njegovog početka računamo 11. septembar dve hiljade i prve godine, kada su, u terorističkom napadu iz vazduha, srušene kule bliznakinje njujorškog Svetskog trgovinskog centra?

Ono što je izvesno jeste da su ova dva događaja u nespornoj vezi, i da bez prvog, suštinskog kraja jedne epohe, ne bi bio moguć simbolički početak druge.

Posle globalnog urušavanja socijalizma, naime, ideologija koju su zastupali njegovi neprijatelji izvojevala je ubedljivu pobedu. Što javna, što zakulisna borba koja se u protekle dve decenije vodi među ključnim svetskim faktorima, borba je za imperijalnu prevlast, pretežno lišena ideoloških konotacija.

Sjedinjene Američke Države i Evropska unija, pobednici Hladnog rata, ostavši bez velikog sovjetskog antagona, stupaju u otvoreniji rivalski odnos, dok im dva bivša ideološka neprijatelja, Rusija, a posebno Kina, u društvenoj i ekonomskoj transformaciji prihvativši njihova pravila igre, postaju dva ravnopravna partnera i konkurenta.

Ako izuzmemo snažnu, autentičnu levicu u Latinskoj Americi, koja, osim kao "nezgodan primer", nema snagu da ozbiljnije utiče na globalnu sliku sveta, i nejasan, trenutno uglavnom zamrznut status komunističke ideje na Dalekom istoku - jedini aktuelan ideološki neprijatelj Novog svetskog poretka je radikalni islam.

Siromašne mase evropskih, američkih, bliskoistočnih, afričkih, srednjoistočnih i dalekoistočnih muslimana, zbog brojnosti, polukolonijalnog statusa i kulturnog nasleđa objektivno nesposobne da ravnopravno participiraju u konzumaciji globalističkih šarenih laža, a zbog svesti o sopstvenoj demografskoj ekspanziji nespremne da prihvate ulogu globalnih građana drugog reda, nedostatak progresivne ideološke alternative konceptu koji ih sputava, pronalaze u političkoj, agresivnoj varijanti svoje religije, koja, budući da zbog mladosti nije stigla da doživi renesansu, predstavlja dobar osnov za pogubnu nadgradnju.

Nesporno je da današnjim gospodarima planete islamski terorizam služi kao idealan neprijatelj, babaroga pomoću koje u strahu drže ostatak sveta, za borbu protiv nje otimajući novac svojih i tuđih poreskih obveznika, proizvodeći ratove, finansirajući vojnu industriju, i na silu zadržavajući pod kontrolom bliskoistočne izvore nafte.

Ali je nesporno i da igra sa takvim neprijateljem predstavlja igru vatrom, čije posledice bi mogle da dovedu do požara armagedonskih razmera.

Pred kraj Prvog svetskog rata, prethodnici današnjih svetskih gospodara igrali su se sa komunističkom revolucijom u Rusiji, delom finansirajući, a delom sankcionišući prevratnike. Nekoliko decenija kasnije, kada su sovjetske nuklearne bojeve glave plovile prema Kubi, bilo je kasno za kajanje.

Nadajmo se da igra sa muslimanskim terorizmom u ovom veku svet neće dovesti u sličnu situaciju. Jer ako ga dovede, ugroženi neće biti samo oni koji će imati zbog čega da se kaju nego i svi ostali.

MI

Srbi su dvadeset i prvi vek dočekali dezorijentisani u globalnom potresu koji je srušio Titovu državnu tvorevinu, klateći se između istinskog i lažnog patriotizma, nejasno definisanog srpstva i iracionalnog jugoslovenstva, primitivnog šovinizma i provincijalnog autošovinizma, izloženi nasilju svetskih gospodara, odlučnih da sruše komunizam, ali i da, tamo gde im odgovara, čuvaju nelegitimne komunističke, međurepubličke granice, na teritoriji pretvorenoj u poligon na kom "borci protiv muslimanskog terorizma" demonstriraju "dobronamernost" prema muslimanima, izloženi neviđenoj medijskoj satanizaciji i konstantnom ponižavanju.

Deceniju i kusur godina posle petog oktobra dvehiljadite godine, kojim je za Srbiju počelo novo stoleće, Srbi i dalje ne mogu da se dogovore da li su tog datuma izašli na ulice da bi bivšeg vladara srušili zbog toga što je vodio pogrešnu nacionalnu politiku ili zbog toga što je uopšte vodio nacionalnu politiku, umesto da je "politički korektno", bez opiranja pristao da se narod koji čini gotovo polovinu eksjugoslovenske populacije svede na manje od petine njene teritorije.

Ekonomski opustošeni, izloženi konstantnim ucenama, nesposobni da se pomirimo sa konstantnim ponižavanjima, a nemoćni da im se suprotstavimo, teturamo drugom decenijom novog milenijuma.

OPET KAFKA

Početak dvadeset prvog veka obeležen je, dakle, "globalnim procesima". Gospodari tih procesa i njihovi egzekutori, reklo bi se, još veruju da procesima mogu da gospodare, da su svoj zamak osvojili i da su njegove zidine nepobedive. Njihova opijenost trijumfom, iako sve slabija, ipak i dalje traje.

Svima ostalima, "zakonitosti koje globalne procese uslovljavaju" dozvoljavaju da se u trenucima razonode igraju osvajanja virtuelnih zamkova, kao akteri ili posmatrači učestvujući u rijaliti programima, poneseni pustom nadom da žive u vremenu u kom svakoga čeka njegovih pet minuta blagostanja i slave.

Jedan od tih rijaliti programa - ironično i sarkastično - po Orvelovom antiutopijskom romanu, nazvan je "Veliki brat".

Dvorske lude gospodara današnjih "globalnih" procesa, razgaćenih u svojim virtuelnim i stvarnim zamkovima, koliko znam još nisu bile dovoljno inventivne ni dovoljno bezočne da neki od rijalitija nazovu "Proces" ili "Zamak".

Možda je to znak da još nismo stigli do dna.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.