Glupost na kub

Postoji jedan zanimljiv paradoks evropske energetske politike: što se više govori kako treba prestati sa ruskim gasom, to se češće ispostavlja da bez njega, bar za sada, ipak ne ide.

FBiH u toj priči nije izuzetak. Godinama iz Sarajeva slušamo da je zavisnost od ruskog gasa opasna, da snabdijevanje treba diversifikovati i tražiti "pouzdanije" dobavljače. Sve to zvuči strateški i evropski. A onda stigne račun i politika se sudari sa kalkulatorom.

"Gasprom" je "Energoinvestu" za treći kvartal povećao cijenu gasa za 14,42 odsto, dok su cijene na evropskim berzama u odnosu na prethodni kvartal porasle gotovo 50 odsto. Dakle, ruski gas za FBiH poskupio je gotovo četiri puta manje od rasta cijena na evropskim berzama. Pa zašto se onda ponovo govori o opasnosti od ruske zavisnosti?

Naravno da FBiH treba više pravaca snabdijevanja. Ali diversifikacija nije čarobna riječ koja automatski znači jeftiniji gas. Nove pravce neko mora izgraditi i platiti, a gas koji njima stiže takođe ima cijenu. Zato bi građani zaslužili odgovor na jednostavno pitanje: koliko će ta politika koštati njih i privredu?
Ako je ruski gas toliko nepovoljan, zašto ga FBiH i dalje kupuje? Zato što je potreban, a alternativa još nije pronađena. I tu se vidi dvostruki aršin koji nije samo sarajevski, već i evropski. Dok se pred kamerama priča o geopolitici, u energetskim kompanijama se gleda kalkulator.

Kubni metar ne zna da li je stigao iz Rusije, Norveške ili SAD. Potrošača zanima samo da ga ima i koliko košta. Zato je pomalo komično kada se politički govor o energentima toliko razlikuje od ekonomske stvarnosti. Nije problem što FBiH traži druge dobavljače, već što se građanima prodaje priča da je svaka alternativa bolja samo zato što nije ruska. Ako je jeftinija, pokažite računicu. Ako je sigurnija, pokažite ugovore. Ako je skuplja, recite koliko će koštati.

Evropa je već platila visoku cijenu svojih energetskih eksperimenata. Zato bi i u Sarajevu i u Briselu bilo dobro manje govoriti jedno, a raditi drugo. Ako ruski gas treba izbaciti, uradite to. Ali ako se i dalje kupuje zato što je potreban i konkurentan, onda bi bilo poštenije to priznati. Jer može se o geopolitici govoriti koliko god se želi. Građani na kraju ne plaćaju geopolitiku, već račune.

Veljko Zeljković ✓ Novinar

Novinar sa skoro 30 godina iskustva. Piše o ekonomiji, analitici i geopolitici, autor je brojnih tematskih tekstova i intervjua, te od 2018. ponovo je dio redakcije „Glasa Srpske“.

Sve vijesti autora →

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.