Biti ili ne biti

Parlamentarni izbori u Mađarskoj 12. aprila nisu još jedan u nizu demokratskih rituala. Oni predstavljaju referendum o pravcu jedne države koja je u posljednjoj deceniji postala jedan od najprepoznatljivijih evropskih simbola politike suvereniteta. Zato ishod neće biti važan samo za Budimpeštu, već i za Beograd, Banjaluku i čitav region.

Na jednoj strani su Viktor Orban i njegov Fides, stranka koja već šesnaest godina oblikuje mađarsku političku scenu, često u otvorenom sporu sa institucijama Evropske unije. Taj sukob nije slučajan – on je posljedica različitog viđenja budućnosti Evrope. Dok jedni zagovaraju sve snažniju centralizaciju i političku hegemoniju nadnacionalnih centara moći, Orban uporno ponavlja da Evropa mora ostati zajednica suverenih država.

Na drugoj strani je Peter Mađar, lider opozicije koji nudi „normalizaciju“ odnosa sa Briselom.

U suštini, ovi izbori predstavljaju političku liniju fronta između globalističkog koncepta upravljanja Evropom i suverenističkog pristupa koji insistira na pravu država da same odlučuju o svojoj budućnosti. Orban pri tom otvoreno govori o pritiscima i spoljnim uticajima, tvrdeći da pojedini centri moći i krupni finansijski interesi nastoje da promijene vlast u Budimpešti upravo zato što Mađarska odbija da bude bezuslovni izvršilac tuđih odluka.

Evropska unija otvoreno koristi ekonomske mehanizme kako bi pojačala pritisak na Budimpeštu. Blokirano je čak 200 milijardi evra koje pripadaju Mađarskoj, a istovremeno se primjenjuju i kaznene mjere – milionski penali zbog odbijanja prihvatanja imigranata. U sve se uključila i Ukrajina, koja je nedavno zabranila transport ruske nafte preko naftovoda „Družba“, kako bi se izvršio dodatni pritisak i otvorio prostor za uticaj na izborni ishod.

Zato su izbori 12. aprila više od borbe dvojice političara. Oni predstavljaju otvoreni sudar dva koncepta Evrope – nacija i birokratskih centara moći. To je sukob vizije u kojoj narodi sami odlučuju o svojoj sudbini i vizije u kojoj se odluke donose daleko od biračkih kutija, a potom nameću kao jedini ispravan put. Kao da je sam Šekspir predvidio ovaj trenutak – Evropa, „biti ili ne biti“, mora odlučiti hoće li ostati prostor u kojem nacionalne države imaju pravo na sopstveni izbor ili će popustiti pod pritiscima koji dolaze sa strane.

Mađarska stoji pred izborom koji će odrediti ne samo njenu unutrašnju politiku, već i odnos snaga u čitavoj Evropi. Ako birači odluče da sačuvaju kurs suvereniteta, to neće biti tek još jedna izborna pobjeda, već snažan signal da koncept nacionalne države nije poražen niti prevaziđen. Upravo zato 12. april nije običan datum – to je dan kada će se vidjeti da li Evropa još ima snage za suverenu politiku ili će prihvatiti da budućnost kroje drugi. „Biti ili ne biti“ – Mađarska će dati odgovor koji će odjeknuti daleko izvan njenih granica.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.