Бити или не бити

Парламентарни избори у Мађарској 12. априла нису још један у низу демократских ритуала. Они представљају референдум о правцу једне државе која је у посљедњој деценији постала један од најпрепознатљивијих европских симбола политике суверенитета. Зато исход неће бити важан само за Будимпешту, већ и за Београд, Бањалуку и читав регион.

На једној страни су Виктор Орбан и његов Фидес, странка која већ шеснаест година обликује мађарску политичку сцену, често у отвореном спору са институцијама Европске уније. Тај сукоб није случајан – он је посљедица различитог виђења будућности Европе. Док једни заговарају све снажнију централизацију и политичку хегемонију наднационалних центара моћи, Орбан упорно понавља да Европа мора остати заједница суверених држава.

На другој страни је Петер Мађар, лидер опозиције који нуди „нормализацију“ односа са Бриселом.

У суштини, ови избори представљају политичку линију фронта између глобалистичког концепта управљања Европом и суверенистичког приступа који инсистира на праву држава да саме одлучују о својој будућности. Орбан при том отворено говори о притисцима и спољним утицајима, тврдећи да поједини центри моћи и крупни финансијски интереси настоје да промијене власт у Будимпешти управо зато што Мађарска одбија да буде безусловни извршилац туђих одлука.

Европска унија отворено користи економске механизме како би појачала притисак на Будимпешту. Блокирано је чак 200 милијарди евра које припадају Мађарској, а истовремено се примјењују и казнене мјере – милионски пенали због одбијања прихватања имиграната. У све се укључила и Украјина, која је недавно забранила транспорт руске нафте преко нафтовода „Дружба“, како би се извршио додатни притисак и отворио простор за утицај на изборни исход.

Зато су избори 12. априла више од борбе двојице политичара. Они представљају отворени судар два концепта Европе – нација и бирократских центара моћи. То је сукоб визије у којој народи сами одлучују о својој судбини и визије у којој се одлуке доносе далеко од бирачких кутија, а потом намећу као једини исправан пут. Као да је сам Шекспир предвидио овај тренутак – Европа, „бити или не бити“, мора одлучити хоће ли остати простор у којем националне државе имају право на сопствени избор или ће попустити под притисцима који долазе са стране.

Мађарска стоји пред избором који ће одредити не само њену унутрашњу политику, већ и однос снага у читавој Европи. Ако бирачи одлуче да сачувају курс суверенитета, то неће бити тек још једна изборна побједа, већ снажан сигнал да концепт националне државе није поражен нити превазиђен. Управо зато 12. април није обичан датум – то је дан када ће се видјети да ли Европа још има снаге за суверену политику или ће прихватити да будућност кроје други. „Бити или не бити“ – Мађарска ће дати одговор који ће одјекнути далеко изван њених граница.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.