ŽENA U ISTORIJI EVROPE - Vrlina i razum bliski i ženama i muškarcima

Ženska priroda je - to je bio platonovski element spora - podjednako savršena kao i muška, bez obzira na njihovu različitost, koja ne predstavlja "ono što je bitno". Ženama su vrlina, razum, pa čak i upravljanje državom podjednako imanentni kao i muškarcima.

Izvori spora između muškarca i žene sežu u srednji vijek; razvio se posebno pod uticajem humanizma i crkvene reforme u vrijeme renesanse i trajao do vremena prosvetiteljstva

********************

Evropska istorija obiluje svedočanstvima o tome koliko se muškost i ženskost, njihova obeležja i odnosi mogu različito doživljavati i tumačiti. U okviru Querelle des sexes vekovima se sporilo, često u formi rasprave i optužbe (querille), šta ili kako žene i muškarci jesu, treba ili mogu da budu. U vreme rane renesanse ti glasovi su se umnožavali pre svega u Italiji, Francuskoj i Španiji, ali ubrzo i u drugim delovima Evrope. Njihovom širenju doprineo je sve veći značaj pismenosti i u prvom redu to što su narodni jezici dobili svoja pisma, potom štampanje knjiga, reprodukcija slika i mnogobrojni leci.

U Querelleu (optužbama) su učestvovali muški i ženski autori: muškarci su pisali kako ženomrzačke tekstove (kritika žena, ruženje žena, mizoginija), tako i one njima naklone (odbrana žena, pohvala žena, filoginija); poznati ženski glasovi bili su uglavnom u korist žena. Šta se smatralo da je na strani žena a šta protiv njih, zavisilo je, opet, od određenog konteksta. Od glasova iz prošlosti, ženski su u manjini, ali čine ogroman deo svega što je zapisano ženskom rukom, a sačuvano je. Izvori spora sežu u srednji vek; razvio se posebno pod uticajem humanizma i crkvene reforme u vreme renesanse i trajao do vremena prosvetiteljstva.

Poruka za Adama

U kasnom srednjem veku, odnosno - kada je Italija u pitanju -  u vreme rane renesanse ponovo se postavljalo i odgovaralo na pitanje o čoveku. U svom epohalnom spisu O vrednosti čoveka Đovani Piko dela Mirandola govorio je o muškarcima: samo je Adamu upućena božanska poruka, prema kojoj čovek po svojoj slobodnoj volji treba da odredi svoju sopstvenu prirodu i formu u kojoj želi da živi. Postulat o čovekovoj vrednosti bio je usmeren protiv starijeg učenja o miseria humanae conditionis (beda ljudskog položaja). Miseria je posebno važila za žene. Crkveni oci pripisali su Evi krivicu prvog greha i poistovetili žene sa seksualnošću i grehom: za Tertulijana one su bile "kapija đavola", a za Avgustina je seksualnost, van braka kao i u braku, važila za greh. Od njega se, prema Jeronimu, moglo spasti samo devičanskim životom, jer se ljubav muškarca prema ženi, koja je otelovljenje zla i iskušenja, ne slaže s ljubavlju prema Bogu i ugrožava spasenje muškarca. Muškarci koji žele spasenje moraju se čuvati žena, žene koje žele spasenje - od sebe samih. Tertulijan i Hrizostom su na pitanje šta je žena odgovorili dugim nizom poroka ("neprijatelj prijateljstva, nužno zlo, prirodno iskušenje, pretnja za kuću, ugodna propast, priroda zla"). Oštra rodna polarizacija bila je uobičajena; u sholastičkoj sintezi Aristotela i Biblije upravo je manistički dualizam (aktivno - pasivno, forma - materija, duh - telo, dobro - loše, vrednost - bezvrednost itd), doduše ublažen, ali je - kao i sa Aristotelovom "greškom prirode" - žena i za Tomu Akvinskog ostala "promašeni" ili "nesavršeni muškarac" (mas occacionatus) Toma Akvinski i antički filozof su ženi, istina, pripisali važnu ulogu u kući (i Toma Akvinski je insistirao na tome da su oba pola nastala prema božjem liku, pa time i na podjednakoj sposobnosti za iskupljenje), ali samo pod muškom komandom: iz toga što su bile neophodne nije proizlazila i njihova jednakost sa muškarcima. Mas accaionatus će još dugo zauzimati svoje - kao i uvek sporno - mesto.

Nisu nipošto svi ljudi (pa ni svi muškarci) u srednjem veku i ranom novom dobu tako razmišljali o čoveku i ženi. U nekim propovedima, koje većini žena nisu ostale nedostupne poput latinskih spisa, već su se čak i obraćale ženskoj publici, povremeno su relativizovani ženski poroci i kuđene muške mane; ponekad je propovednik na taj način reagovao na otvoreni protest žena koje su se osećale omalovaženim. Pored toga, žene su mogle biti smatrane ne samo "kapijom đavola" već i - u slučaju da su kreposne i čestite - "Hristovom nevestom". I jedno i drugo bile su apstrakcije koje su imale malo veze sa stvarnim ženama, ali su omogućile da se "žena" pokrene kao pitanje na koje se moglo odgovoriti samo paradoksom.

Dostojanstvo polova

Od dvanaestog veka nastaje - sa ishodištem u južnoj Francuskoj - paradoks u novoj formi: minezang viteških trubadura. Oni su čeznuli za damom čija je udaljenost i nedodirljivost bila sine qua non ljubavi; pa ipak, ova će književnost otuđenja od stvarnosti kasnije oblikovati nove forme društvenog ponašanja i kulturne modele koji su dugo opstali širom Evrope.

Oslobađanje od polarizovane i paradoksalne ikonografije bio je dug proces, koji nije prošao bez sporenja i bio je na mnogo načina povezan sa realnim odnosima i njihovim menjanjem. U Querelle des sexes, koja je kao malo koja tema uticala na kulturu ranog novog veka, radi se o dostojanstvu i vrednosti "drugog" pola, njegovoj inferiornosti, superiornosti, jednakoj vrednosti i jednakosti sa muškim. Godine 1525. pojavio se spis Galeaca Flavija Kapre O veličini i dostojanstvu žena, jedan od prvih Querelle - spisa na narodnom jeziku, pa tako namenjen i dostupan i ženama; ubrzo zatim ponovo je objavljen u njegovoj Apologiji, u okviru poglavlja o vrednosti muškarca. Hajnrih Kornelijus Agripa fon Neteshajm, takođe zastupnik muškog dostojanstva (O čovjeku), napisao je 1509. spis O otmenosti i izvrsnosti ženskog pola...

... Ženska priroda je - to je bio platonovski element spora - podjednako savršena kao i muška, bez obzira na njihovu različitost, koja ne predstavlja "ono što je bitno". Ženama su vrlina, razum, pa čak i upravljanje državom podjednako imanentni kao i muškarcima. Gasparo je pokrenuo (mušku) formu protiv (ženske) materije i strahovao od najgoreg: da li to znači da muškarce treba da nalazimo "u kuhinji i sa preslicom"?

Život žene

U knjizi Žena u istoriji Evrope Gizela Bok sabrala je svoja višegodišnja istraživačka iskustva i znanja o evropskoj debati o rodnim odnosima i pružila iscrpan uvod u jednu od najvažnijih tema istorije kontinenta. Širina njenog pristupa omogućava čitaocu da upozna društvene, kulturne, pravne i političke uslove koji su činili okvir života žene (i muškarca u odnosu na nju) od srednjeg vijeka do danas.
Uvažavanjem suštinskih ideja i ideala žena, njihove percepcije odnosa između polova i borbe za građanska, politička i društvena prava, autorka ženama iz prošlosti omogućava da "dođu do riječi".

 (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.