VARVARSTVO U IME HRISTOVO - Vjerska zaslijepljenost i očuvanje Monarhije

U skladu sa politikom Vatikana, katolička hijerarhija nije bila sklona da prihvati ideju o vjerskoj ravnopravnosti. Nazirale su se naklonosti prema Italiji i odbojnost prema Srbiji, vjerska zaslijepljenost i želja da se zaštiti Austrougarska monarhija

Iako su u svojim političkim planovima Srbe prihvatili kao sabraću, niko nije spomenuo da pravoslavlje, kojem su oni pripadali, treba izjednačiti sa katoličanstvom

*****************************

… Vatikan je otvoreno podržao nameru Italije da, bez obzira na otpore, ostvari svoj nacionalno-politički program na Jadranu i Balkanu. To potvrđuje činjenicu da su Sforca i pisac članka u listu "L Osservsatore Romano" spomenuli da je Italija namerno ispuštena iz teksta Deklaracije. Drugim rečima, Kurija nije smatrala da je u pitanju italijanski imperijalizam prema Južnim Slovenima, mada je istovremeno ukazivala da je program Srbije - ujedinjenje u jednu državu - to bio, ali prema Monarhiji.

To su, zaista, bila dva neobična merila, iz kojih su se jasno nazirale naklonosti prema Italiji i odbojnost prema Srbiji, verska zaslepljenost i želja da se zaštiti Monarhija.

Krfska deklaracija nije naišla na očekivani prijem u redovima hrvatskog i slovenačkog klera i stranaka u Monarhiji. U Sloveniji je naišla na uzdržanost i odbijanje. U listovima se odbacivalo pravo odbora da govori u ime Jugoslovena u Monarhiji.

Biskup za deklaraciju

Sve političke strukture bile su za Majsku deklaraciju, u čemu je prednjačilo sveštenstvo. U razgovoru sa inž. Ernestom Krulejom, u Cirihu, Šušteršič je izjavio da u pitanju ujedinjenja treba voditi "realnu politiku", da se ona ne može rešiti brzo i da treba čekati. "Još nije došlo pravo vreme zajedničkog rada", upozorio je Šušteršič. Raspitivao se za Krfsku deklaraciju i tražio da mu Krulej dostavi njen tekst što je ovaj i učinio.

Sredinom septembra Šušteršič je odbacio Deklaraciju i tvrdio da su njene odredbe neostvarljive. Založio se za Majsku deklaraciju, koju su dotada podržala 564 opštinska odbora, 55 crkvenih županija i 156.000 žena – katolkinja. Biskup Jeglič je takođe odlučno podržao Majsku deklaraciju, iako je sukob sa Šušteršičem posle toga zaoštren.

U Hrvatskoj Deklaracija nije izazvala veliko interesovanje, iako je bila spomenuta u štampi i govorima u Saboru. Većina njegovih članova otvoreno se zalagala za Majsku deklaraciju, dok su neki članovi osuđivali Trumbića i Odbor što su predlagali odvajanje delova Monarhije i njihovo ujedinjenje sa Srbijom. Predstavnici hrvatskih stranaka, izjavio je Barac Trumbiću i Boži Markoviću u Švajcarskoj, prihvatili su je, iako su stavili prigovore u vezi sa unutrašnjom organizacijom nove države. Trumbić i Marković uveravali su Barca u opravdanost takvog rešenja i izjavljivali da će se o svim pitanjima raspravljati u Ustavotvornoj skupštini.

Nema podataka da li je u razgovorima Barca i Markovića bilo spomenuto i versko pitanje, iako se zna da su Barac i Trumbić o njemu opširno raspravljali.

U cilju što potpunije analize reperkusija koje je izazvala Krfska deklaracija i načina na koji je u njoj rešeno versko pitanje, potrebno je u svetlosti novootkrivenih dokumenata razmotriti nekoliko pitanja. Treba, pre svega, ispitati kakav je bio stav katoličkog klera prema ideji o ravnopravnosti i jednakosti vera i, drugo, da li je kler bio spreman da takvo rešenje koristi u prozelitske svrhe.

Odgovori na ova pitanja, ma koliko nepotpuni i uzdržani, pružaju priliku da se objasne neke pojave i ukaže na njihovo poreklo i posledice. Pre svega, u skladu sa politikom Vatikana, KATOLIČKA HIJERARHIJA NIJE BILA SKLONA DA PRIHVATI IDEJU O VERSKOJ RAVNOPRAVNOSTI. Majska deklaracija, duhovno čedo Slovenske ljudske stranke, nije spominjala to pitanje. Ta činjenica objašnjava, pored ostalog, prirodu i obim podrške koju su joj pružali kler i vernici. Iako su u svojim političkim planovima Srbe prihvatili kao sabraću, niko nije spomenuo da pravoslavlje, kome su oni pripadali, treba izjednačiti sa katoličanstvom. Mahničeve ideje o prozelitizmu i ulozi katoličke crkve na Balkanu, bile su veoma važne.

Šansa za katolike

To je uostalom, potvrdila "Hrvatska straža" početkom 1917. godine, kad je zahtevala da Hrvati i Slovenci moraju obezbediti da katoličkoj veri, kao državnoj, pripadnu "osobita prava". Umereni kao Jeglič, i ekstremisti kao Štadler, nisu se u tom pogledu razlikovali, bez obzira što je prvi prihvatio Srbe, a drugi ih nije priznavao kao narod.

U Arhivu Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu, u ostavštini dr Anta Trumbića, nalazi se nacrt memoranduma koji je dr Fran Barac, čovek od poverenja političkih stranaka u hrvatskoj i pouzdanik dr Antuna Bauera, nadbiskupa zagrebačkog, sastavio za potrebe predsednika Jugoslovenskog odbora, pre svega u njegovim nastojanjima da Sv. stolicu privoli za politiku ujedinjenja jugoslovenskih naroda. Memorandum je pisao lično dr Barac i, kako sam navodi u propratnom pismu dr Trumbiću, "na jedan dušak".

 Ideje i argumenti sadržani u ovom memorandumu od izuzetnog su značaja za razumevanje stavova visokog klera u Hrvatskoj, kao i dr Rumbića, prema verskim pitanjima uopšte i položaju katolika i njihovoj ulozi u novoj državi posebno.

Jasno uobličen stav u pitanju prozelitskog rada predstavljao je memorandum Frana Barca, pripremljen na predlog Trumbića u oktobru 1917. godine. Barac je bio svestan značaja toga pitanja i osetljivosti Kurije, gde su Trumbiću predložili da takav dokument pripremi.

 S obzirom na bliske veze između Bauera i Barca, može se pretpostaviti da je Trumbić želeo da sazna više o stavu hijerarhije i osigura njenu podršku za svoju politiku. Prozelitizam nije bio stran Trumbiću, o njemu je on razgovarao i sa kardinalom Gasparijem u Vatikanu. Podrška prozelitskom radu crkve u novoj državi, predstavljala je takođe put i način da se osigura podrška Kurije u budućnosti.

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.