VARVARSTVO U IME HRISTOVO - Vatikan postigao cilj, prigovori politici Srbije

Srbiji, maloj i slaboj, prigovaralo se da ima imperijalističke pretenzije i da želi da ih ostvari pod vidom jugoslovenstva. Vlade SAD, Francuske, Engleske i Italije preko Krfske deklaracije prešle mirno ili je kritikovale.

Milanski "Corriere della Sera" pisao u uvodnom članku da stvaranje jugoslovenske države nije upereno protiv italijanske države i njene bezbjednosti na Jadranu, i zalagao se za njihovu saradnju u budućnosti

***********************************************

Prihvatanje Krfske deklaracije izazvalo je mnoge često protivrečne i neočekivane reakcije kako u javnosti savezničkih zemalja, katoličkim krugovima u Monarhiji, tako i među jugoslovenskom emigracijom. U službenim krugovima i javnosti Italije Deklaracija je izazvala podeljena mišljenja. Karlo Sforca, poslanik na Krfu, izjavio je da Italija nije protiv njenih načela, ali je izrazio žaljenje što zajedno sa ostalim Saveznicima nije spomenuta kao zemlja koja se bori za slobodu i nezavisnost malih naroda i država.

Sonino je u septembru 1917. godine otvoreno izjavio Pašiću da je Deklaracija onemogućila postizanje sporazuma o teritorijalnim pitanjima između Srbije i Italije. Tvrdio je da je Srbija zauzela načelan i nepopustljiv stav i da zbog toga kompromis ili sporazum ne može biti ostvaren. Po njegovom uverenju Deklaracija je došla suviše rano, u trenutku nepovoljnom pa čak i opasnom, po Saveznike.

U Italiji je primljena kao "delo ratne sabotaže", a prethodila je papinoj mirovnoj noti, koju je italijanska vlada osudila i odbacila. Pašić je odgovorio da je Deklaracija bila neminovna posle odluke Jugoslovenskog kluba, koja je predstavljala pokušaj Monarhije da Jugoslovene privuče na svoju stranu obećanjem autonomije.

Pašić nije video Krfsku deklaraciju kao smetnju za postizanje sporazuma sa Italijom, koji bi joj omogućio dominaciju na Jadranu i ojačao prijateljstvo sa budućom državom.

Odobravanje i strah

Italijanska štampa primila je Deklaraciju sa mešavinom uzdržanog odobravanja i straha. U napisima pojedinih listova bilo je primetno ukazivanje na versko pitanje, njegove perspektive i način na koji je rešeno. Rimska "Tribuna" naglašavala je da Deklaracija predstavlja pobedu katoličko-hrvatskog stanovništva nad pravoslavno-srpskim. Takav ishod bio je omogućen nakon uklanjanja carizma i Sv. sinoda u Rusiji, pošto su oni bili protiv ujedinjenja Srba i Hrvata zbog straha od prevlasti katoličanstva.

U novoj državi pravoslavlje će izgubiti svoj ugled i položaj. I drugi italijanski listovi prikazivali su Deklaraciju sa ciljem da izazovu "surevnjivost Srba protiv Hrvata, pravoslavnih protiv katolika". Tvrdilo se, takođe, da Trumbić nije imao pravo da govori u ime Hrvata, posle izjave poslanika u hrvatskom Saboru. Milanski "Corriere della Sera" pisao je u uvodnom članku da stvaranje jugoslovenske države nije upereno protiv italijanske države i njene bezbednosti na Jadranu, i zalagao se za njihovu saradnju u budućnosti.

Vatikanska štampa posvećivala je tih dana dosta prostora jugoslovenskom pitanju. Napisi u njoj bili su podstaknuti padom carizma u Rusiji i analizom njegovih posledica po Vatikan: mirovni uslovi, panslavistički pokret, jadransko i jugoslovensko pitanje uopšte. U članku "Nova ruska formula" govorilo se da je Privremena vlada dala nov pravac i smisao politici Rusije i da je najvažnije od svega bio njen izlazak iz savezničkih redova.

To je značilo da Rusija odbacuje ideale panslavizma i pripajanje Moreuza, Carigrada i Jermenije. U članku je bila primetna radost zbog izlaska Rusije iz savezničkih redova i slabljenja njene podrške balkanskim narodima. Nakon okončanja savezničke konferencije u Parizu, posvećene balkanskim problemima, objavljeno je više napisa u kojima se ukazivalo da Saveznici nisu bili jednodušni u svojim stavovima i politici na Balkanu i da se to sada potvrdilo. Saveznicima se preporučivalo da Srbiju ne prepuste samu sebi u borbi protiv mnogo snažnijeg neprijatelja, jer će u protivnom biti poremećen red i mir u Evropi. To je bio indirektan poziv Saveznicima da odbace Deklaraciju kao programski dokument ujedinjenja…

Podrška Rusije ujedinjenju 

… S obzirom da su vlade SAD, Francuske, Engleske i Italije pokazale sklonost da preko nje mirno pređu ili je kritikuju (Sonino), moglo bi izgledati da je Vatikan postigao svoj cilj. Privremena vlada (Rusije), jedina među Saveznicima, pozdravila je sastanak na Krfu i njegovim učesnicima poželela uspeh u radu.

Ona je podržala ostvarenje "tesnog i stalnog jedinstva među Jugoslovenima na načelima samoopredeljenja, pravednog priznanja uzajamnih prava i saglasnosti političkih i ekonomskih interesa. Još jedanput je podrška ujedinjenju došla iz Rusije, a ne od zapadnih saveznika, još jedanput je zahtev za političkom i verskom ravnopravnošću naišao na razumevanje u zemlji gde se takva načela dugo nisu primenjivala.

Kurija se, pak nije zadržala na tome.

 Koristeći boravak četiri delegata Sovjeta u Italiji, ona je osudila njihove stavove i izjave. Aludirajući na potrebe Italije, "D'Ossrvatore Romano" se pitao da li su oni igde videli gospodina Pašića, potpisnika Krfskog sporazuma. List je išao toliko daleko da je tvrdio da je Krfska deklaracija bila prihvaćena jedino u Italiji. To je bila podrška odluci italijanske vlade, izrečena na neobičan način, da odbaci Deklaraciju.

 Italija je, po navodima lista, ušla u rat da se bori za oslobođenje pokorene braće, za slobodu i pravdu, pa otud i za "slobodu i prava Srbije". Ovakav zaključak nije bio bez značaja i simbolike. On je predstavio Srbiju i njen narod kao nezahvalne, spremne da svom savezniku oduzmu ono što mu pripada, da remete evropski mir i prete egzistenciji Monarhije.

Srbiji, maloj i slaboj, prigovaralo se stoga da ima imperijalističke pretenzije i da želi da ih ostvari pod vidom jugoslovenstva.

                                  ( Nastaviće se )

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.