VARVARSTVO U IME HRISTOVO - Srbija preko Slavonije i Bosne do južnog Jadrana

Načelo, na kome se zasnivala britanska imperija, značilo je da je vjerska pripadnost privatna stvar građanina, a da je on pouzdan podanik bez obzira na to da li je katolik, protestant ili pravoslavac.

Evropska pitanja ne mogu se rješavati na vjerskoj osnovi, pošto ona ne može da bude "osnovica državne organizacije u dvadesetom vijeku"

******************************************

Od svih savezničkih zemalja britanska vlada i javno mnjenje pokazivali su, na prvi pogled, najmanje interesovanja za verski problem i odnos između katolika i pravoslavnih. To je bilo razumljivo s obzirom da se britanska vlada do kraja rata zalagala za očuvanje Austrougarske.

Kao ni druge savezničke vlade, tako ni britanska vlada nije podržavala ideju ujedinjenja, iako je tokom 1915. g. predlagala da Srbija dobije proširenje na račun Monarhije u Bosni i Hercegovini, Slavoniji i na južnom Jadranu. U proleće te godine ser Edvard Grej, ministar inostranih poslova, pisao je da italijanske aspiracije u Dalmaciji, uprkos neodrživim etničkim razlozima i povredama načela narodnosti, zaslužuju naklonost i podršku.

Svoje mišljenje pravdao je stvaranjem, u bliskoj budućnosti, jugoslovenske države za koju je smatrao da će biti veći protivnik Italije nego što je bila Monarhija. Kao i Sonino i francuski nacionalisti, Grej je očigledno strahovao od širenja uticaja Rusije, preko Balkana na Jadran i Sredozemlje. Grejovo zauzimanje za Italiju kao sredozemnu državu bilo je isto tako vidljivo kao što je u svim njegovim predlozima bio prisutan otpor jugoslovenskom ujedinjenju.

Trgovina teritorijama

Pitanje uticaja Rusije na politiku Srbije u pogledu jugoslovenskog pitanja postalo je predmet diskusije malobrojnih podržavalaca ujedinjenja u Engleskoj. U tome su se posebno isticali Seton-Vatson i Henri Vikam Stid, urednik spoljnopolitičke rubrike londonskog "Tajmsa". Ona je dobila poseban izraz i oštrinu u septembru 1915, kad se govorilo da će Srbija za ustupke u Makedoniji dobiti Slavoniju, Bosnu i Hercegovinu, južni deo obale, Bačku i Srem. Predlog je potekao od Greja, kome je bilo stalo da Bugarska ostane neutralna.

Ovakvo rešenje izgledalo je Supilu, Trumbiću, Seton-Vatsonu i Vikamu Stidu kao nova deoba hrvatskih zemalja. Protiv toga je odmah ustao Seton-Vatson, tvrdeći da će to, ukoliko Srbija prihvati predlog o teritorijalnim kompenzacijama, dovesti do stvaranja dve jugoslovenske države i da je to deo nastojanja Italije da, uz podršku nekih krugova u Rusiji, spreči ujedinjenje. Otpor Rusije, tvrdio je Seton-Vatson, podstaknut je verskim i političkim motivima, željom za uključenjem svih pravoslavaca u srpsku državu, a sa prepuštanjem katolika Hrvata i Slovenaca njihovoj sudbini. On je upozorio da to nije ostvarljivo pošto u Bosni i Hercegovini živi oko petsto hiljada katolika, u Dalmaciji četiri stotine hiljada, a u Slavoniji između trista pedeset i trista osamdeset hiljada.

Taj plan vodio je stvaranju "velike Srbije", nedovoljne i nepotpune, umesto potpune Jugoslavije". Takav plan doveo bi do uništenja pravoslavnog karaktera srpske države, pisao je Seton-Vatson. Na kraju je tražio da se donese odluka između ovih rešenja: "Jednog vizantijskog, srednjevekovnog, reakcionarnog, zasnovanog na verskom načelu i drugog modernog i naprednog na kome se zasnivala britanska imperija". Ovo drugo značilo je da je verska pripadnost privatna stvar građanina, a da je on pouzdan podanik bez obzira da li je katolik, protestant ili pravoslavac. Dva dana kasnije Stid je tražio od Pašića da se suprotstavi svemu što bi moglo da podeli Jugoslovene na katolike i pravoslavce i da Srbiju okrene ka Balkanu, iako je ona predstavljala vezu između njega i Evrope.

Pisma i tvrdnje Seton-Vatsona i Stida pokazuju da su oni prihvatili stavove i izjave nekih članova Jugoslovenskog odbora i Supila o politici Rusije. Optužbe na njen račun bile su, u suštini, neosnovane. Grej je bio inicijator davanja Slavonije, Bosne i Hercegovine i dela Dalmacije Srbiji. Tako je vlada Srbije, mada prećutno, bila optužena da je oruđe u rukama Rusije i njene politike, spremna da napusti jugoslovenski program. U proleće 1916. godine Seton-Vatson, Stid, Artur Evans i Roland Barous, profesor na Kings-koledžu u Londonu, potvrdili su svoje stavove iznete u jesen 1915. godine. Oni su upozorili na neophodnost da srpska vlada prihvati jugoslovenski program, a da Rusija mora da bira između slovenskog programa i pravoslavlja kao osnova za ujedinjenje.

Izgradnja zajedništva

Evropska pitanja ne mogu se rešavati na verskoj osnovi, pošto ona ne može da bude "osnovica državne organizacije u dvadesetom veku". Verske razlike među Jugoslovenima, koje su predstavljale ostatak teške prošlosti, morale su se rešiti tako što će se "preliti u potpuniji jugoslovenski patriotizam". Ideja o jugoslovenskom patriotizmu nastalom na verskim razlikama, predstavljala je u postojećim okolnostima neostvarljiv zahtev nerealan i u drugim nacionalno i kulturno naprednijim državama i zajednicama. On se, u osnovi, svodio na ideju verske ravnopravnosti upotrebljenu kao sredstvo za izgradnju osećanja zajedništva između Srba, Hrvata i Slovenaca.

Velike sile, od kojih se očekivala podrška ideji i politici ujedinjenja, zauzimale su, iako u nijansama, različite stavove, prema verskom pitanju, njegovom značaju i načinu rešavanja. U tom pogledu evolucija stavova zapadnih sila (Francuska, Engleska) bila je sporija u poređenju sa Rusijom. Dok je ona u proleće 1917. godine pružila potpunu podršku ujedinjenju Jugoslovena, dotle je britanska vlada nastojala da verske razlike iskoristi protiv ujedinjenja i onih snaga koje su se za njega borile.

S obzirom da su Jugoslovenski odbor, a posebno Supilo, razvili živu delatnost za takav razvoj događaja, da su svojim radom podsticali nepoverenje prema srpskom pravoslavlju na Zapadu i, istovremeno, u Rusije razvijali strah prema katoličanstvu - to je doprinelo da zapadni saveznici, ionako u stvari neraspoloženi i nespremni da podrže ideju ujedinjenja, koriste verske razlike i nepoverenje kao argumente protiv njega. To im je takođe pružilo priliku da brane i pravdaju svoj negativan stav prema ujedinjenju.

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.