VARVARSTVO U IME HRISTOVO - Ispunjeno obećanje ravnopravnost vjera

Krfska deklaracija ispunila obećanje dato saveznicima i Jugoslovenima u monarhiji da će srpska vlada prihvatiti ravnopravnost tri vjere.

Katolička hijerarhija i katoličke stranke nisu bile sklone da to pravo priznaju pravoslavcima, ukoliko bi monarhija preživjela rat i bila konstituisana na federalnim osnovama ili ukoliko bi bila stvorena posebna jugoslovenska država

***********************************************

Trumbićeva zabeleška otkriva mnoge, dosada nepoznate pojedinosti o otporu, prirodi prigovora i omalovažavanju jugoslovenskog pitanja. Neka mišljenja o politici Vatikana bila su ovim potvrđena. Gaspari nije mogao da prikrije svoje neraspoloženje, sumnje i otpor prema programu donetom na Krfu. Dosledan svom stavu, on je odbio da govori o jugoslovenskoj državi i osudio Trumbića što je doveo Katoličku crkvu u podređen položaj. Srbiju i njenu dinastiju osudio je najoštrijim rečima, a njene državnike prikazao odgovornim za upotrebu metoda sile, intrige i ubistva.

U nastojanju da ublaži neprijateljstvo Kurije, Trumbić je izjavio da je Katolička crkva stekla široke mogućnosti za svoj prozelitski rad. U tome je posebno označio muslimane, čiji je povratak u hrišćanstvo (katoličanstvo) trebalo da uspostavi ravnotežu između Hrvata i Srba. Dosledno hrvatskom državnom pravu i pravaškoj ideologiji, Trumbić je oblasti u kojima su živeli muslimani prikazao kao hrvatske, što je ojačalo njihov položaj branilaca vere. Trumbićeva ponuda naišla je na prećutno odobravanje Gasparija, iako se uzdržao da o njoj iznese mišljenje. Trumbić je napustio Vatikan, a da nije dobio ništa zauzvrat za obećanje da će prozelitska delatnost u novoj državi biti omogućena. Gaspari je bio nepokolebljiv, a pokazao je da je bio spretniji diplomata od Trumbića.

Poraz u Vatikanu

Trumbićeva poseta Vatikanu predstavljala je politički i diplomatski poraz. Ona je, pre svega, bila cena koju je morao da plati za podršku, ma koliko neodređenu, hrvatskog episkopata. Mnogo značajnija bila je činjenica da je Trumbić, odmah po potpisivanju Deklaracije kojom se zabranjivao prozelitski rad, dao izjavu koja je bila u potpunoj suprotnosti sa njom. On je toga bio svestan, pa je o prirodi posete Vatikanu davao neodređene izjave. Njegova poseta Gaspariju izazvala je oštre kritike nekih članova Odbora. Potočnjak je osudio Trumbićev korak i ćutanje o njegovom ishodu, ističući da je Vatikan bio protivnik ujedinjenja, saradnik Italije i zaštitnik Monarhije. On je rekao da Vatikan nije trebalo posećivati, pa svako ko to radi pokazuje da se "osjeća slabim, da nema ni vjere ni pouzdanja, ni u sebe samoga ni u svoje prijatelje saveznike". Potočnjak je osetio da je Trumbić doživeo neuspeh u svojoj misiji, što je potvrdilo i uporno ćutanje Kurije. Takvo mišljenje potvrdio je i Vasiljević, izjavivši da je Gaspari rekao Trumbiću da će saslušati njegovo izlaganje, ali da ne namerava da iznese svoj stav. U decembru 1917. godine Trumbić je obavestio Jovanovića o razgovoru sa Gasparijem, rekavši da se on živo zanimao za problem ujedinjenja. O prozelitizmu nije ništa govorio, ali je neiskreno tvrdio da je u Vatikanu sporazum na Krfu izazvao "povoljan utisak". Trumbićeva poseta Vatikanu uskomešala je mnoge duhove i doprinela razmiricama u Odboru. S druge strane, predstavljala je napuštanje jednog od osnovnih načela Deklaracije, a to je bila činjenica koja je imala dalekosežne posledice.

KRFSKA DEKLARACIJA ISPUNILA JE OBEĆANjE DATO SAVEZNICIMA I JUGOSLOVENIMA U MONARHIJI DA ĆE SRPSKA VLADA PRIHVATITI RAVNOPRAVNOST TRI VERE, iako je odluku o tome donela još u prvim mesecima rata. Na taj način versko pitanje rešeno je u skladu sa obostranim željama. Jugoslovenski odbor se zalagao za versku ravnopravnost u želji da obezbedi podršku katoličkog klera u Hrvatskoj i Sloveniji. SA SVOJE STRANE KATOLIČKA HIJERARHIJA I KATOLIČKE STRANKE NISU BILE SKLONE DA TO PRAVO PRIZNAJU PRAVOSLAVCIMA, UKOLIKO BI MONARHIJA PREŽIVELA RAT I BILA KONSTITUISANA NA FEDERALNIM OSNOVAMA, ILI UKOLIKO BI BILA STVORENA POSEBNA JUGOSLOVENSKA DRŽAVA. U prvom slučaju pravoslavci bi se našli u neravnopravnom položaju sa katolicima koji su, kao pripadnici državne vere, uživali zaštitu i podršku države. U drugom slučaju suočavali bi se sa prozelitski nastrojenim klerom, čija je delatnost pretila da izazove sukobe i nemire u zemlji.

Papin neuspjeh

U jesen 1917. godine bilo je očigledno, iako su mnogi zbog toga žalili, da je papina mirovna inicijativa doživela neuspeh. Vatikan ipak nije odustao od namere da nastavi sa podsticanjem mirovnih inicijativa, smatrajući da je to pogodan način borbe za očuvanje Monarhije, ukoliko se za to bude pružila prilika. Da bi se to postiglo, u Vatikanu su dugo razmatrali opravdanost objavljivanja nove note i istovremeno podsticali ideju o pregovorima između Monarhije i Italije. Uspeh ovih pregovora doveo bi do okončanja rata u tom delu Evrope na osnovi status ljuo-a, uz neophodne teritorijalne kompenzacije Italiji na račun Monarhije; ove kompenzacije su u Kuriji smatrane kao opravdane i neophodne…

…Bez obzira na iskušenje i otpore, dugo vremena je izgledalo da će Vatikan ostvariti svoje namere. Međutim, italijanska vlada, pre svega Sonino, odlučno se suprotstavila papinim inicijativama, tvrdeći da bi one dovele do političkog rasula i slabljenja savezničkih redova. Poraz italijanskih armija u bici kod Kobarida (24. oktobar - 15. novembar 1917) potvrdio je opravdanost Soninovih upozorenja. Ujedinjenje savezničkih snaga i stvaranje Vrhovnog ratnog saveta, kome su se uskoro priključile i SAD, predstavljali su odgovor na krizu izazvanu događajima u Rusiji i italijanskim porazom. U Italiji i drugim zemljama bilo je prisutno uverenje da će nova vlada Vitorija Orlanda zaključiti kompromisan mir sa Monarhijom. Još pre početka vojne ofanzive, papin poverenik stavio je Orlandu, tada članu vlade, do znanja da Vatikan prihvata italijanske teritorijalne aspiracije, iako ne u onom obimu koji je predvideo Londonski pakt. To se svodilo na ustupanje zapadne Istre i Trsta Italiji.

  (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.