TUŽBA - ODBRANA - PRESUDA

U oružanom sukobu u BiH ratovali su svi protiv svih. Nastajale su i nestajale strukture slične državi, uporedo sa promjenama etničkih konfrontacija i saveza, dok su državnost i poništavanje državnosti bili istaknuti na barjacima svih učesnika, rekao Varadi

 Savjetnik pravnog tima Srbije Tibor Varadi najavio je na kraju prvog dana iznošenja argumenata odbrane da će se zajedno sa magistrom pravnih nauka Andreasom Cimermanom iz Kila i advokatom Vladimirom Đerićem, baviti proceduralnom stranom spora koji je pred Međunarodnim sudom pravde pokrenula BiH protiv Srbije za navodna zločin genocida.

Svoje izlaganje Varadi započeo izlaganje sa informacijom tehničke prirode najavljujući da će dio iznošenja argumenata tužene strane traje u toku preostalog vremena prvog dana rasprave i u toku 9. marta 2006. godine.

- Kao pitanje tehničke prirode treba razjasniti neke dileme u vezi sa imenima i označavanjima. I država-tužilac i tužena država su naslednice nekadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ); državu-prethodnicu ćemo označavati kao "nekadašnju Jugoslaviju". Dalje, u vreme kada je tužba podneta, naziv tužene države je bio Savezna Republika Jugoslavija ili SRJ. U februaru 2003. godine, SRJ je promenila ime i postala je Srbija i Crna Gora. Koristićemo obe ove odrednice, SRJ i SCG, u zavisnosti od toga o kojem je periodu reč i koji je bio zvanični naziv u datom trenutku.

PROCEDURALNA PITANjA

 

U prilazu proceduralnim pitanjima, ne želim uopšte da zanemarim činjenicu da je u ovom slučaju reč o fundamentalnim humanitarnim pitanjima, kao i da se optužbe odnose na genocid, verovatno najteži poznati zločin. Mogu, naravno, da raspravljam o tome, bez udaljavanja od istine, da je viđenje dramatičnih godina iz nedavne istorije koje je izložila država-tužilac bilo obeleženo okolnostima ponašanja stranke na sudu, sa ciljem da se odnese prevaga nad drugom stranom. Ali, moram da se složim sa državom-tužiocem da je u BiH prva polovina poslednje dekade DžDž veka bila obeležena neponovljivom tragedijom, kao i teškim zločinima. Takve okolnosti zahtevaju odgovarajuće poštovanje.

U odgovoru na primedbe koje su iznele naše kolege na strani države-tužioca, dozvolite da kažem da proceduralna pitanja koja pokrećemo nisu obične tehnikalije, koje će nas skrenuti sa jednostavnog i pravog puta do suštine. Pitanja kojima ćemo se sada baviti odnose se na najfundamentalnije preduslove postupka pred ovim časnim Sudom, koji su određeni samom poveljom Ujedinjenih nacija i Statutom Suda.

KOMPLIKOVAN SLUČAJ

 

Treba dodati da ovo nije jednostavan i "čist" slučaj; i, što je, takođe, značajno ovo je slučaj u kojem se suština spora i postupak čvrsto prepliću. Sukob je bio obeležen različitim viđenjima i aspiracijama u vezi sa državnošću i poništavanjem državnosti. Slika nije baš tako prosta, kao što je ona koju nam predstavlja država-tužilac. To nije bio samo sukob između Srba i onih koji nisu Srbi. Opšte je poznato i nesporno je, na primer, da su se u nekim regionima BiH, kao što je to bio slučaj u regionu Mostara, najveća nasilja odigravala između Muslimana i Hrvata. Takođe, određeni broj optužnica Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviji je proizišao iz sukoba Muslimana i Hrvata, kao što su optužnice koje su bile pokrenute u vezi sa konfrontacijama u dolini Lašve. U regionu Bihaća, vođena je duga i ogorčena borba između dve muslimanske frakcije. U godinama dok su trajali sukobi, nastajale su i nestajale strukture slične državi, uporedo sa promenama etničkih konfrontacija i saveza, dok su državnost i poništavanje državnosti bili istaknuti na barjacima svih učesnika.

Ovo obeležje sukoba je postalo, takođe, srž sudskog problema. Upravo su proces raspadanja nekadašnje Jugoslavije i okolnosti stvaranja novih država, što je dovelo do suprotstavljenih viđenja u vezi sa članstvom u Ujedinjenim nacijama i ugovornim statusom, predstavljali ona kritična pitanja koja su povezana sa pristupom i jurisdikcijom (Suda).

GLEDIŠTA O NADLEŽNOSTI

 

Dalje, temeljno ispitivanje proceduralnih okolnosti ovog slučaja će, isto tako, pokazati da ovaj pravni spor između dve suverene države, Bosne i Hercegovine, s jedne strane, i Srbije i Crne Gore, s druge strane, od kojih nijedna nije postojala kada je sukob započeo, nije baš tako jasno povezan sa stvarnim sukobima koji su vođeni između Muslimana, Srba i Hrvata u BiH.

Poznato je da su ulozi u ovom slučaju zastrašujući. Postavlja se pitanje da li će bilans DžDž veka pokazati da je Srbija i Crna Gora jedna jedina država koja je bila osuđena za genocid? Ali, težina same suštine ne umanjuje značaj verifikacije osnova prava na pokretanje postupka.

Želim da kažem da mi iznosimo naša gledišta o jurisdikciji i u ovoj fazi postupka, zbog toga što do sada nije bilo moguće da se zauzme nedvosmislen stav o ovim pitanjima i zato što je naše iskreno ubeđenje da tužena država nije bila ugovorna strana Statuta Međunarodnog suda pravde, i da nije imala pristup Sudu u trenutku podnošenja zahteva za pokretanje postupka. Uvereni smo da tužena država nikada nije bila vezana članom 9 Konvencije o genocidu. Srbija i Crna Gora nije prihvatila nadležnost ovog uvaženog Suda u sadašnjem slučaju.

STVARNI KONFLIKT

 

Pre nego što pređemo na konkretna pitanja, još jednom bih pomenuo dramu iz koje je rođen naš slučaj. Nema sumnje da se u BiH odigrala ljudska tragedija. Procene o događajima i dimenzije zbivanja veoma se mnogo razlikuju. Brojke su kontroverzne, ali koja god se procena uzme u obzir, reč je o tragediji! Činjenica je, takođe, da razaranja nisu bila prouzrokovana bez krivice. To je bio rat koji je, kao i svaki drugi rat, dovodio do nenormalnog ponašanja. Ali, ostaje činjenica da su postojali zločini i da su postojali počinioci - ljudi koje je vodila mržnja ili fanatizam - koji su počinili zločine...

Želim da istaknem da je odgovornost ovih pojedinaca prilično jasna stvar. Ali, stvari postaju mnogo komplikovanije. a ponekada čak i konfuzne, kada neko pokuša da posmatra pitanje iz aspekta spora između država. Ne može svaka tragedija da bude izražena kao spor među državama, koji bi bio u nadležnosti ovog časnog Suda. Stvarni sukob koji sada razmatramo bio je etnički sukob; linije podela između zaraćenih strana su bile linije etničkih podela. Propaganda koja je pothranjivala sukob, i koja je uspevala da razdvoji ljude, ne samo jedne od drugih, već i ljude od sopstvenog zdravog razuma, bila je etnička propaganda.

KONTRAVERZAN SPOR

 

U tužbi države-tužioca deo sa naslovom "Činjenice" počinje sledećom tvrdnjom:

"Od kraja 1991. godine, Bosna i Hercegovina je postala poprište akata nasilja i razaranja, paklene brutalnosti Srba koja je bila sračunata i usmerena na eliminaciju života, slobode, dostojanstva, vere i kulture pripadnika muslimanskog i hrvatskog naroda iz Bosne i Hercegovine".

Mi se ne slažemo sa ovim tvrdnjama, ali se slažemo sa tim da je 1992. godine izbio brutalni sukob između Muslimana, Srba i Hrvata. Taj sukob je naneo štetu svim etničkim grupacijama koje su u njemu učestvovale, i možda su neprilike Muslimana, to jest Bošnjaka, bile najteže od svih ostalih.

Poznato je da su se već i ranije, tokom istorije, sukobljavale etničke grupacije koje su se ponovo našle jedna naspram druge u sukobu. Istovremeno, poznato je da države koje su se našle jedna naspram druge pred ovim Sudom nisu čak ni postojale kada je sukob započeo. Ni BiH, ni SRJ, nisu postojale krajem 1991. godine ili početkom 1992. godine.

U toku trajanja sukoba pojavljivale su se i nestajale su države i strukture slične državi; isto tako i granice, kao i sporovi o granicama, o suverenitetu, kontinuitetu i secesiji. Pravni karakter i položaj struktura koje su nastajale ostao je još dugo vremena nestalan i kontroverzan. Možda su linije etničkih podela i bile potpuno jasne, ali se one nisu odslikavale u linijama podela između država, strana u sadašnjem sporu. To je ono što čini ovaj slučaj tako neobičnim i udaljenim od prirodnih puteva u traganju za pravdom pred sudom.

DOPUNjENA TUŽBA

 

Postavlja se pitanje da li ona razlog koji je inspirisao zahtev za pokretanje postupka, predstavlja razlog i za države koje se danas suočavaju pred ovim sudom. Postavlja se, takođe, i pitanje da li posledice određene u presudi mogu, zaista, da budu određene za prave učesnike, kao i u skladu sa linijama podela u stvarnom sukobu.

- U dopunjenoj tužbi od 15. aprila 1994. godine, BiH ukazuje da su "određene osobe bile meta zbog svoje pripadnosti etničkoj ili verskoj grupaciji, kao i da su upravo napadi na te grupacije bili sredstvo za ostvarivanje cilja čišćenja čitavih područja od muslimanskog stanovništva". U tužbi se dalje navodi da su Srbi u BiH počinili dela koja zabranjuje Konvencija o genocidu, kao i da su vlasti SRJ pomagale i podsticale činjenje tih dela.

Oružani sukobi su okončani. Jedan od elemenata rešenja koje je bilo prihvaćeno bio je taj da su Srbi u BiH i njihov entitet, Republika Srpska, postali integralni deo BiH. To je potvrđeno u Dejtonskom mirovnom sporazumu, koji je potpisan 14. decembra 1995. godine u Parizu. Ustav BiH je bio usvojen kao deo ovog sporazuma. Sporazum i Ustav su ustanovili dva entiteta, otprilike jednake veličine, koji danas čine državu-tužioca. Prema članu 1 (3) Ustava: "BiH se sastoji od dva entiteta, Federacije BiH i Republike Srpske".

SUDSKO RAZRJEŠENjE

 

Bez obzira na ovu novu realnost, zahtev, koji je sledio linije podela u prvobitnom sukobu, još uvek sadrži optužbe protiv Republike Srpske, koja je sada konstitutivni deo države-tužioca. Na primer, u svom odgovoru od 23. aprila 1998. godine, država-tužilac tvrdi da je: "stvaranje Republike Srpske bilo nametnuto silom i genocidom". Zaključak koji sugeriše država-tužilac je taj da "takva situacija ne može da ima bilo kakvu pravnu važnost".

Postoje okolnosti koje stvaraju dodatne sumnje u vezi sa sukobom koji se odvijao u periodu od 1991. do 1995. godine i one mogu da dobiju odgovarajuće sudsko razrešenje između onih država koje se sada pojavljuju kao država-tužilac i tužena država pred ovim uvaženim sudom. Želimo da istaknemo da se Republika Srpska, koja čini polovinu zemlje države-tužioca, snažno i dosledno suprotstavljala ovoj tužbi. Parlament Republike Srpske usvojio je, 1. oktobra 2003. godine, deklaraciju u kojoj se navodi sledeće:

"Tužba BiH pred Međunarodnim sudom pravde je, de facto, zahtev protiv Republike Srpske i protiv same suštine Dejtonskog mirovnog sporazuma. Republika Srpska i srpski narod u BiH ne mogu biti entitet, deo države koja je podnela tužbu, i u isto vreme optužena strana, to jednostavno nije moguće - podsjetio je u svom izlaganju Tibor Varadi.  

(Nastaviće se)

 

.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.