SVETSKE RELIGIJE - Božanstvo faraona i život poslije smrti

Očuvanje duha bilo je povezano sa fizičkim očuvanjem i ispravna sahrana bila je pretpostavljena ugodnom zemaljskom životu. Grobovi su bili važniji nego dobro napravljene kuće, a za mrtve je familija morala pozvati sveštenike plaćajući im bilo koju cijenu

Kao i drugdje na Bliskom Istoku, bogovi su imali svoje glavne gradove, a hramovi njima podignuti služili su im kao kuće. U njih su obično pristup imali jedino ritualno čisti sveštenici

***************************

Uprkos tome što su nam njene predstave danas poznate, egipćanska religija ostaje nam konceptualno daleka. Sa takve distance, pluraliteti nam se javljaju kao kontradikcije: regionalne teologije i kosmogonije raznolike strukture Panteona, mnoštvo mitova i međusobno prožimajuća božanstva, i čvrsto su zbijeni u retrospekciji i poput rešeta ispunjeni jazovima.

Čak i najpoznatiji elementi danas su predmet rasprava: božanstvo faraona, suština života posle smrti, a da ne spominjemo preciziranje prirode bića kao što su ba ili ka (obično izražavaju "dušu" i "duh"). Ali ova, najkonzervativnija od religijskih tradicija, odupiranjem da promeni bilo koji aspekt i oblikovanjem svojih heroja i istorije u arhetipske šablone, radovala se životu posle smrti slične statične perfekcije, sa pronicljivošću koja će provocirati maštu onih što će o njoj svedočiti tokom vekova.

Ujedinjenje sjevera i juga

Jedinstven ikonografski stil Egipćana je izronio kada i hijeroglifsko pismo, sa pojavom prve dinastije i ujedinjenja severne i južne doline Nila, oko 3000. godine pre naše ere. Pre tog vremena, postojao je period uticaja Mesopotamije, tokom kojeg su cilindrični pečati, mesopotamijska građevina od blatnih cigli, i drugi istočni importi razbili relativnu izolaciju zemlje. Još ranije, preistorijska populacija u oblasti sahranjivala je svoje mrtve licem prema zapadu u grobove stavljala raznoraznu hranu da im se nađe u očekivanom zagrobnom životu.

Početak istorije u Egiptu jeste početak kraljevstva, viđenog prvo na Narmer pločici na kojoj kralj nosi krune Gornjeg i Donjeg Egipta. Najraniji kraljevi sebe su identifikovali sa bogom Horom, druge dinastičke grupe, pa, sa Setom ili su preuzimali titule i Hora i Seta. U mitologiji, Hor i Set su udovoljavali kraljevskom dostojanstvu; podizanje kralja do statusa natčoveka rano je zabeleženo i pokazalo se trajnim političkim oruđem. Menes, kao prvi kralj, zvan kasnije i ujediniteljem Egipta, osnovao je glavni grad Memfis. Kraljevi prvih nekoliko dinastija Starog carstva sazidali su najveće piramide i grobne komplekse, a tekstovi i čini zapisani na njima govore nam o njihovim ranim teologijama.

Jedna kosmogonija Staroga carstva priča o tome da je Re/Atum stvorio Šu (Vazduh) i Tefnut (Vlagu), koji su pak stvorili Geb (Zemlju) i Nu (Nebo). Ovi su potom stvorili Ozirisa i Seta i Izisa i Neftis. Pravednog kralja zemlje, Ozirisa, ubio je njegov brat Set. Izis je uspela da ostane u drugom stanju sa mrtvim Ozirisom i rodila je Hora, sina koji će ga osvetiti i koji se, takođe bio identifikovao sa faraonom. Kao i u Mesopotamiji, hramovi u gradovima koji su bili sedišta moći stvarali su sopstvene složene kosmogonije u kojima je glavna ličnost bila njihov lokalni bog na vrhu hijerarhije. Tako je jaje iz kojeg izlazi bog stvoritelj trebalo da izroni iz jezera kod Hermopolisa. Pojavilo se iz vodenog haosa koji je predstavljan kroz četiri para bića: tajnovitosti, tame, bezobličja i vodenog ambisa.

U Heliopolisu čovek je mogao da pokaže, još vidljivo, prvobitno peščano brdo kao početnu tačku sveta. Čini se da su najprimitivniji kosmogonijski postupci kao što je iskašljavanje boga imali i široku prijemčivost, ali u glavnim religioznim centrima razvijene su mnogo rafiniranije teorije među kojima je i ona, kasnija, o Ptahovom začeću Atuma u sopstvenom srcu i njegovom stvaranju izgovorom njegovog imena. Prema ovom mitu, Ptah je stvoren da bi Atuma učinio bespredmetnim; slično tome, Re može biti smešten iznad Atum tako što će ispred njega za sebe uneti jedno mesto u kosmogoniji.

Gradovi pripadali bogovima

Egipćani su verovali da je svet ravan i da podupire nebo koje je obrnuta kupa ili trbuh Hatora krave ili boginje Nut koja svake večeri guta Sunce. Njihov opis svojih bogova sa atributima različitih životinja nije uključivao i obožavanje životinja ali, možda, jeste bio izraz nečeg drugačijeg ili cenjenje arhetipskih šablona živih stvari: uvek promenljiva priroda ostaje za nas večna zagonetka. Ljudska priroda izvedena je iz božanskog, izgovorio ju je Ptah ili je oblikovana na grnčarskom točku. Očuvanje duha bilo je povezano sa fizičkim očuvanjem, i ispravna sahrana bila je pretpostavljena ugodnom zemaljskom životu; grobovi su bili mnogo važniji nego dobro napravljene kuće, a za mrtve je familija morala pozvati sveštenike plaćajući im bilo koju cenu.

... Kao i drugde na Bliskom Istoku, bogovi su imali svoje glavne gradove, a hramovi njima podignuti služili su im kao kuće. U njih su obično pristup imali jedino ritualno čisti sveštenici. Verski službenici vodili su računa o slici božanstva, dajući mu ponude i iznoseći ga napolje u vreme festivala. Veliki hramovi bili su produžavani zbog rituala procesija, događaja koji su postali besmrtni na freskama koje su na zidovima stajale kao likovne liturgije. Neka božanstva su proricala zahvaljujući manipulaciji njihovih sveštenika dvoritelja, predajući raspravi procenu o njima. Hram je mogao imati skriptorijum i posebne biblioteke gde su se mogli očuvati svitci za buduće generacije. Pozicije prvosveštenika ili prvosveštenice predstavljale su politička moćna uporišta i na njih je kralj često mogao postavljati svoju decu ili pristaše. Hramovi i bogati građani držali su zemlju koja se širila oblastima Doline Nila i od koje su dobijali prihod, tako da su bili materijalno zainteresovani za stabilnost i jedinstvo zemlje u celini.

Među običnim ljudima, čini nam se da nalazimo očekivanje pravde i u društvu i u kosmosu. Faraon je morao da bude inkarnacija ma'at ispravnog reda i istine.

(Nastaviće se )

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.