Sve je bilo u rukama velikog vođe

KOMANDNI VISOVI (Sovjetska komandna privreda) (14)

Komandna privreda, u obliku u kojem se razvila kod Staljina i koju su dalje forsirali njegovi sledbenici imala je svrhu. Ali, uprkos svoj retorici, ona nije bila za dobrobit i životni standard naroda.

U Sovjetskom Savezu Gosplan je pravio plan, dok je Gosten određivao cijene, a Gosnab obavljao nabavku. Mjere u vezi s radom i nadnicama pripadale su Gostrudu

U sovjetskom sistemu nije bilo očite borbe između vlade i tržišta iz vrlo jednostavnog razloga - zato što, barem zvanično, tržište nije ni postojalo. Dvadesetih godina komunisti su pokušali da vode mešovitu privredu, dozvoljavajući vlasništvo u poljoprivredi i sitnim poslovima dotle dok je država držala komandne visove (Lenjinova izreka). To nije funkcionisalo.

Nestašice su bile svakodnevna pojava, kao i međusobne optužbe između sledbenika Trockog i sledbenika Staljina i Buharina. Kada je Staljin došao na vlast, poklopio je i privredni i politički život. Nacionalizovao je proizvodnju i do kraja dvadesetih godina, početkom prve petoletke, rođena je "komandna privreda".

U komandnoj privredi ponuda i tražnja bile su irelevantne; bile su proterane. Resursi su raspoređivani birokratskim odlukama a ne desetinama miliona individualnih izbora koji su vezani za ponudu i tražnju. Važni su bili ciljevi političkih vođa, koji su provođeni putem mehanizama centralnog planiranja. U centru se nalazio niz vladinih agencija koje su pokretale ceo sistem.

Uznemireni Kenedi 

Sva njihova imena počinjala su sa gos, što je skraćenica ruske reči za vladu. Gosplan je pravio plan, dok je Gosten određivao cene, a Gosnab obavljao nabavku. Mere u vezi s radom i nadnicama pripadale su Gostrudu. Uz koordinaciju Komunističke partije, ministarstva u Moskvi bila su odgovorna za sve kritične odluke - koja će firma šta proizvoditi, otkuda će dobijati potrebne sirovine i kakve će biti cene. Ona su takođe odlučivala o broju zaposlenih u preduzećima, šta će preduzećima biti plaćeno i u šta će se ulagati. U praksi je proces planiranja takođe podrazumevao mnogo razgovora sa direktorima preduzeća i lokalnim partijskim i vladinim funkcionerima.

Ekonomske provere profitabilnosti i efikasnosti nisu bile deo sovjetskog sistema. Najvažnije je bilo "ispunjavanje plana" - ili barem prikazivanja ispunjavanja plana. Bušači nafte nisu bili cenjeni po tome da li su pronašli naftu po ekonomski razumnoj ceni; nego po tome koliko su metara bušili. Od tridesetih do sedamdesetih godina ovaj sistem je uživao ogroman prestiž u svetu, jer se smatralo da on isporučuje robu zahvaljujući brzoj industrijalizaciji i visokoj stopi rasta.

 Drakonska koncentracija resursa zaista je rađala visoku stopu rasta dok je Sovjetski Savez pomerala od poljoprivrede ka industrijalizaciji - najspektakularnije u vojno-industrijkom kompleksu, čija je ekspanzija i tehnički superiornost toliko uznemirila generaciju Džona F. Kenedija. Ali ta koncentracija je zanemarila poljoprivredu, usluge i robu široke potrošnje. Isto tako je nametnula krutost sistemu, podgrevajući neefikasnost svake vrste. Tako je sistem postao složeniji i iracionalniji. Ispostavilo se da je ključ njegovog uspeha pedesetih i šezdesetih godina, dugoročno gledano, bio izvor njegovog pada.

Njiva  kao poštanska marka

Neka tržišta jesu postojala na rubovima sistema, u senci, ali su odigrala ključnu ulogu u podmazivanju celog sistema i u stvari su ga osposobila za rad. Veoma mali deo obradivog zemljišta stajao je na raspolaganju privatnicima. Bez obzira koliko nerado, vlada je priznavala ove privatne parcele. Iako su one bile veličine poštanske marke u odnosu na kolhoze i sovhoze, pokazale su se veoma bitnim s obzirom na to da su proizvodile preko 25 odsto mesa i do 50 odsto krompira. Takvo zvanično priznanje nije postojalo za crno tržište. Učesnici u njemu nazivani su "društvenim parazitima", koji su ponekad bili zatvarani. Međutim, i crno tržište je bilo bitno za gradski život. U prodavnicama nije bilo piletine. Ali ako ste želeli da ručate piletinu mogli ste da je kupiti na crnom tržištu ukoliko ste poznavali "čoveka na ćošku" - a mnogi su to znali.

Komandna privreda, u obliku u kojem se razvila kod Staljina i koju su dalje forsirali njegovi sledbenici, zaista je imala svrhu. Uprkos svoj retorici, ona nije bila za dobrobit i životni standard naroda; pre je postojala radi promovisanja brze industrijalizacije kojom se napajao vojno-industrijjski kompleks.

Ogroman deo bruto nacionalnog dohotka bio je koncentrisan u tom sektoru, a ukupna privreda bila je podređena njegovim potrebama. Dok su sovjetski sateliti kružili oko zemlje, a nuklearne podmornice parale mora, sistem je obezbeđivao mnogo niži životni standard nego što su ljudi shvatili - osamdesetih godina, on je bio na deset puta nižem nivou od onoga na Zapadu.

Nafta

Otkrivene su ogromne rezerve nafte u zapadnom Sibiru, koje su počele da se koriste početkom šezdesetih godina. Ova nafta postala je mnogo dragocenija 1973-74., kada je prva naftna kriza dovela do četvorostrukog povećanja cijena. Sovjetski Savez, kao jedna od najvećih svjetskih izvoznika nafte, mnogo je profitirao. Ogromno povećanje deviznih sredstava, od izvoza nafte i potom gasa obezbedilo je kritična finansijska sredstva za održavanje neuspješnog sistema bez uvođenja reformi ili skretanja resursa sa vojno-industrijskog kompleksa "To je stvorilo mogućnost da se ne razmišlja o krizi cijelu deceniju i po", govorio je Jegor Gajdar.

 (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.