Saborska zbivanja u Guči od prošlosti do sadašnjosti (16)

Vraćanje starom kumstvu

Treba znati da je u ovom trenutku vreme da mlada daruje rodbinu. Nekada je toga bilo mnogo, danas se daruje stari kum, stari svat, svekar, svekrva i još poneko, uz obavezno ljubljenje u ruku pri predaji darova. Tada je, po izvornoj praksi (običaju) mlada nadevala imena ukućanima, odnosno objavljivala kako će koga zvati. Sva ta imena imala su prizvuk iskazivanja nežnosti i osećanja bliskosti. Ta imena su: zaovi - seja, deveru - deša, svekru - tata, svekrvi - mama itd. (U najnovije vreme ovaj lepi patrijarhalni običaj je sasvim izbledeo. Nema ga ni u selu, ni u gradu, ni u Dragačevu, ni zapadnoj Srbiji).

Nekadašnji običaji da se domaćinu na svadbu donose “prilozi” pečeno prase, jagnje, torte, žestoka pića i dr) svedeni su najužu rodbinu, a uglavnom svi donose “darove” u novcu. Vrlo često se ovde komšije dokazuju da bi se u selu tokom godine međusobno hvalili ili zadirkivali. Mladencima idu ovi darovi, koji su kad-kad pravo bogatstvo.

Svadbarski obed (ručak) traje više sati, pa do u zoru. Na svadbu dolaze zvanice.

Dolazak kokonjaša

Na svadbu uvek dođu i poneki nezvani. Njih narod zove zajedničkim imenom: Kokonjaši (oni koji glođu kosti).

Ovi nezvani gosti na svadbi su one negde manje grupe a ponegde ih bude podosta. U selu, negde pred veče, momci, u novije vreme i devojke, željni dobrog zalogaja, igre i čašice, dođu na svadbu i uvek su van dvorišta. Posedaju u grupicama p travi. Kada budu primećeni, ili domaćin sazna za njih, šalje im pečenja i pića da večeraju, a oni kada počne žešće veselje i pesma sami uđu u avliju. Ponegde posedaju za stolove u donjem kraju. Tu se posluže i vesele. U nekim selima Dragačeva domaćin odredi podesnu ličnost da pripazi kada kokonjaši dolaze i odmah ih uvodi u avliju i stavlja za sto gde bivaju redovno usluženi kao i zvanice svadbe. U kokonjaše ponegde idu i stariji, naročito oni koji vole malo više da “zabace” koju čašicu.

U novije vreme u Dragačevu, pa oko Gornjeg Milanovca, Čačka i Požege u kokonjaše dođu poznatiji i viđeniji ljudi. Sve njih domaćin lepo primi i prema njima se ophodi kao i prema ostalim gostima, ali se zna da su to kokonjaši.

Interesantna je sledeća priča koju mi je kaziva izvrsni i poznati u Srbiji muzičar a danas vlasnik TV “Galaksija” 032”. Mišula Petrović iz Čačka, kokonjaši, kaže Mišula, imaju negde svoje “leteća udruženja”. Pred neku moćnu i “masnu” svadbu udruže se, kupe dobre poklone i uveče idu na svadbu. Njihovi pokloni se preko razglasa prikazuju sa obaveznim naglaskom da su darove doneli kokonjaši.

Posle večere i veselja koje traje, ali i u toku obeda igra se. Igra se uz dobru muziku i lepu pesmu. Kolovođa naruči kolo. Kada počnu igrati, on preko nekog poverljivog svog pozove simpatiju da se uhvati do njega u kolo. On upravo plaća i vodi kolo zbog te svoje simpatije. Kada mu ona u kolo dođe i do njega se uhvati, njemu srce stane na mesto. Kolovođa, sav srećan, izvadi papirnu novčanicu, malo je opljune i zalepi je sviraču na čelo. Potom se, sav zadovoljan “ZAKEKEČI”, namakne šajkaču na desnu stranu čela, palac desne ruke zabode za prsluk i naizmenično zaturajući se nazad i saginjući napred počne da prepliće nogama. Sviračima pokaže da idu ispred njega, što ovi pokorno čine.

Najpoštovaniji svat

Razvlačeći harmoniku i ugibajući se ispred kolovođe, dok se igra “povozito” (ovo je obavezno kolo svakom kolovođi), on (svirač) peva:

“Čuješ, čuješ, čuješ mala,

šta si obećala,

obe, obe, obećala

srce iz nedara.

Obećala, obećala

pa mu nisi dala”.

Kada su dva svirača, jedan će doviknuti: “Joj Radoje, puče srce nadvoje”. Ako je pak sam, on to sam uz takt harmonike vikne. Treba znati da se danas na svadbama retko ili nikako može videti jedan svirač. Uglavnom su to dobri orkestri sa pevačicom. Dok se mladi vesele, stariji sede za stolovima, pijuckaju, mezete i razgovaraju. Veselje trajaše, kako gde pa i do zore, kada se razilaze svojim kućama.

Kuma i starog svata pratili su mladenci. Tada mlada daruje kuma i njegove ukućane darovima, a ovaj uzvraća u novcu.

Kum i stari svat su kod srpskog naroda najznačajniji, odnosno najpoštovanije ličnosti, pa i u činu venčanja mladenaca. Dever, vojvode, barjaktar, “jenđe”, domaćin svadbe i čauš, ličnosti su bez kojih svadba nije zamisliva.

Kum je mladoženjin kršteni kum i on je uvek najpoštovaniji svat. Jedno vreme u našem narodu, uopšte, zanemarivano je staro kumstvo. Neko to povezuju sa komunističkim poretkom, koje je imalo zaista drugi stav i odnos prema tradicionalnom, verskom kumstvu, pa na osnovu toga to i ima osnova.

U tom periodu kumili se drugovi, prijatelji i sl. Danas je ponovo vrlo aktuelno vraćanje starom kumstvu, jer narod kaže: Bog pa kum, pa se izgubljene veze obnavljaju, traže se izgubljeni kumovi, jer stara kumstva su poštovana i održavana. Nisu se kumili komšije, nije se od kuma pozajmljivalo, nije se sa kumom međilo i sl., samo da se ne daj Bože, ne bi zamerili i navukli na potomstvo kumovsku kletvu. Na to su Srbi uvek bili osetljivi.

Kumstvo se ne menja, a ako baš i dođe do takvih slučajeva ne treba ga menjati bez odobrenja starog kuma. Kum se ljubi u ruku. Davnašnja je praksa u Srba da kada kum dođe kod kuma, pa bilo to dete, svi ga ljube u obraz, rame, prsi pa u ruku. Dotle je išlo poštovanje među kumovima.

Danas se, hvala Bogu, narod vraća tradiciji. Stara kumstva se obnavljaju.

Ličnosti bez kojih se ne može

Stari svat je redovno mladoženjin ujak. I danas mu ta uloga pripada. Ako mladoženja nema ujaka onda stari svat može biti neki bliski rođak (muškarac) iz ujčevine, a ima i drugih rešenja. Pored kuma on je najvažniji svat.

Dever - ručni dever, po pravilu je mladoženjin brat, ili ako ga nema, bliski rođak, po muškoj liniji. Dever može biti i mladoženjina sestra. Dever je obavezno neoženjena ili neudata osoba. Dužnost mu je delikatna i obaveza velika da čuva mladu za sve vreme svadbe.

Ručni dever se prepoznaje po belom peškiru povezanom preko desnog ramena prema levom kuku, preko grudi i leđa.

Barjaktar - naočit momak - blizak rod mladoženji ili dobar mladoženjin drug. On nosi barjak na svadbi. Barjak se obično uzimao u crkvi. Danas ovog znamenja ima i da se kupi (nije kao nekada) i na više mesta uzme za taj dan svadbe.

“Jenđe” su po pravilu, devojke, negde i mlađe žene, koje opremaju mladu i pevaju svatovske pesme, a u svatovima su žene koje pevaju svatovske pesme. Nekada je uloga “jenđi” bila dosta zapažena na svadbama. Jedno vreme njihova uloga je zanemarivana, a sada, hvala Bogu, ponovo se obnavlja. Njihove lepe pesme su veoma primećene.

Domaćin svadbe je značajan svat. Od njega u mnogome zavisi tok svadbenog rituala uopšte, tok svadbene gozbe i veselja. Ta dužnost pripada srodniku, stricu ili komšiji u koga se ima veliko poverenje. On vodi računa o celokupnom svadbenom ceremonijalu. U novije vreme kada se na svadbi nađe više stotina zvanica, potrebe radi, bude više njih u svojstvu domaćina koji međusobno rasporede dužnosti a jedan je među njima glavni. Ako je svadba dva dana, onda se drugi dan, za vreme ručka, (u selu) zetovi i vojvode penju na kuću i otkrivaju je bacajući crep na zemlju.

Neće “ozgo” sići dok ne dobiju darove. Onda im “odozdo” domaćin šalje praseću glavu, flašu rakije i dobrih poklona, da ih umilostive da kuću ne otkriju. Pokloni su: košulje, ćilimi i dr, a ako i posle dobrih poklona neće da odustanu od otkrivanja kuće, onda ih “sagone” tako što na vatru ili crepulju punu žara stave dosta ljute mesečarke pa ih taj opako ljuti dim odozgo satera. Ovo je veoma zanimljiv detalj svake svadbe i pun je raznih šala i doskočica. U gradovima toga običaja nema.

Upadljiva odjeća

 Vojvoda je mladoženjin zet. Na svadbi ih je najmanje dvojica, a može ih biti i više. Ponegde ih zovu čauši. Ako ih je više, jedan među njima je glavni i on jašući na konju krstari svatovima i pravi se važan što čini red u svatovima. Tradicionalno su upadljivo obučeni. Nose suknje i interesantne kape od kartona u obliku fišeka lepo okićene raznobojnim trakama od papira. Ponašanjem prave buke i uveseljavaju svatove.  

(Dijelovi iz knjige “Trubačka budilica od Guče do večnosti”)

 (Nastaviće se) 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.