Saborska zbivanja u Guči od prošlosti do sadašnjosti (13)

Pjesma za dobrodošlicu i ispraćaj

Da bi svatovi ušli u dvorište, mora prvo da se obori jabuka. Vešti strelci to brzo odrade, ali dešava se da to i potraje.

Nekada posle obaranja jabuke domaćin devojačke svadbe počne da "zateže", da još muči svatove i ne pušta ih u dvorište. Negde postavi "zagonetku" i neće otvoriti kapiju sve dok svatovi ne daju "odgonetku", pa trajalo koliko trajalo.

Jedan slučaj u selu kod Arilja vrlo je zanimljiv. Kada su svatovi oborili jabuku, domaćin svadbara postavi zagonetku pa kaže: "Ej, svatovi naša seja, vita jela, saviti se ne da."

Dugo su se svatovi mučili da odgonetnu ovu zagonetku. Dugo su bili pred kapijom devojačkog doma. Ući nisu mogli. To je potrajalo pa je bilo i ljutnje. Čast svatova spasio je jedan polupijan svat ovom odgonetkom: "A naš brale viti bor, saviće vitu jelu i nabiti mašku celu."

 

Ulazak u dvorište

Kapija je tek tada otvarana, jer su svatovske muke prekraćene.

U dvorište prvo uđe vojvoda sa okićenom buklijom i jednim momkom, pa vojvoda nazove Boga domaćinu i upita da li odobrava da svatovi uđu u dvorište. Domaćin prihvata pozdrav, uzme bukliju, prekrsti se i pije malo iz buklije (rakije ili vina). Na taj način je domaćin dao znak da svatovi mogu ući u dvorište. Ulazak svatova u dvorište propraćen je pucnjima iz pušaka.

Treba znati da veći deo ovih običaja i radnji nije više u primeni. Ovako je nekad bilo. Danas je jednostavnost oduzela šarm, šeretluk i dušu ovog čina.

Naročito se promenio način odlaska svatova po mladu: "Danas se po mladu ide automobilima. Ne gleda se na kraći put već na manifestaciju moći i luksuza.

U dvorištu se postavlja "sofra". Za stolom, posle malo igranja, zauzimaju se mesta. U sredini je mladoženja. Od njega desno seda kum, levo stari svat, a do kuma otac. Momkova majka nije u svatovima. Njena uloga je da kod kuće dočeka snaju. Ostali svatovi zauzimaju mesta kako hoće. Za stolom svi skidaju kape (ako nije hladno). Momak ne skida kapu nikako, da ga, po verovanju, ne bi urekle zle oči. (Ovo je davnašnja praksa koja je još u primeni iako ne baš obavezujuća.) Danas niko i ne nosi kape, ili koje drugo pokrivalo glave, pa ni mladoženja.

Za sve ovo vreme devojka je u posebnoj sobi i ne izlazi da se vidi, ona samo kradimice pogleda kroz prozor ne bi li ugledala momka.

Dever ulazi u devojačku sobu, stavlja joj na glavu venac, a ona njemu daje beli peškir koji okači preko desnog ramena na levi kuk. Venac i beli peškir su simboli čistote i čednosti i od tog trenutka dever je mladina glavna zaštita.

U devojačkoj sobi "jenđe", njene drugarice, češljaju, odevaju, uređuju obuću i nakit. (Ovaj običaj se više ne praktikuje.) Frizuru i šminku danas obavljaju frizerke i šminkerke. Kada se devojka obuče u belu haljinu i kada joj se stavi "val" (ako se praktikuje ovaj davnašnji običaj), onda zvanično postaje (naziva se) "mladom". Nekada je dever obuvao mladi cipele koje je donosio uz odelo i to prvo desnu nogu u koju je stavljao novčić. Danas se to ne praktikuje jer se svo odelo i cipele ranije donesu mladinoj kući.

 

Kićenje svatova

Nevestu, "mladu", su izvodili kod svatova kad svatovi popiju po koju rakiju, danas po koje žestoko piće, ili pivo, osobito ako je vreme toplo. Mladu izvodi uglavnom brat ili... 

Svi prisutni aplaudiraju i raduju se. Muzika glasno svirne pa stane. Njih dvoje izlaze malo, kao, uplašeni. Dever prilazi nevesti, ali njen brat traži "otkup" za sestru. Njih dvojica se "pogađaju" o otkupu. Za to vreme, a malo i pre čim se mlada pojavila, puca se iz pušaka ili pištolja i to se "jagme" (utrkuju) ko će pre da pucnjavom oglasi pojavljivanje mlade.

Kad brat dobije traženu otkupninu predaje sestru deveru. Dever odvodi mladu mladoženji, obično preko belog platna ili ćilima. Ovo je danas dosta prisutan običaj. Tada mlada malo postoji čelo sofre, poljubi u ruku prvo svekra, zatim kuma i starog svata, pa se zdravi sa mladoženjom i seda do njega, pored mlade sedi dever. (U toku ručka praktikuje se da se mladenci zdrave sa svim gostima, kada se i slikaju više puta.)

Tada dve devojke iz mladine rodbine donesu na poslužavniku pripremljene cvetove i kite svatove, počev od mladoženje i mlade. A ako je zajednička svadba, kite i svadbare. Devojkama koje kite uzvraća se u novcu za cvetove. Negde kada izvedu mladu, barjaktar zajedno sa mladom povede kolo.

Mladina rođaka nosi barjak koji je već okićen nakitima, peškirima, košuljom i dr. i od barjaktara traži otkupninu. Posle otkupa, koji često bude i "cenkanje" puno šaljivih doskočica, barjaktar sa barjakom u ruci igra između mlade i devojaka.

Popara za mladu

Mladoženja za sofrom ne jede. Iako ga nude on ne jede i ne odgovara na pitanje zašto ne jede. To čine drugi i kažu zašto mu nije plaćeno. Tada ga tašta ogrne ćilimom ili guberom (on ovaj ogrtač zadržava za sebe), a tast stavlja novac u tanjir. (Plaća mu da jede). Ovaj opet neće početi dok mu ne stavi podosta, pa i dukat. U najnovije vreme tast i tašta se dokazuju velikim deviznim ulogom zetu za ručak.

Za vreme ručka vojvode (zetovi) iznose "kićeni kolač", umešen u mladoženjinom domu, a koji je doneo svekar. Na kolaču je jabuka. Vojvode pronose kolač niz "sofru" na koji se stavlja novac mladi za "bjelilo". Prikupljeni novac pripada mladi.

Kolač lome prijatelji po običaju, uz trokratno ljubljenje preko kolača. Kolač se odnosi u dom neveste, i kuva se popara koju ruča mlada. Dok se lomi kolač nevesta se vraća u kuću. Ona jede popare od kolača i to joj je jedini obed toga dana. Ponegde devojke sve češće utrčavaju u kuću kod mlade da malo kusnu od popare da bi se pre udale.

Kada mlada ponovo pođe napolje na prag joj se stavlja čaša sa vinom. Ona treba, neprimetno, čašu nogom da obori i vino prospe. Verovalo se i veruje se da će joj to pomoći da dete lakše rodi.

Kada se završi ručak odigra se po neko kolo, otpeva po koja pesma i nastane pozdravljanje i ljubljenje. Mlada prvo ljubi majku pa ostale ukućane. Tada bude i suza. Poneka se skotrlja niz obraze.

Kada izlaze iz mladinog dvorišta opet "jenđe" zapevaju (pevaju i svatovske i svadbarske "jenđe"). Jedni se sa pesmom pozdravljaju, a drugi se sa pesmom ispraćaju.

Ogrtanje ćilimom

Kada svatovi izađu iz dvorišta, mladoženja se vraća da se pozdravi sa taštom. Ona ga ogrće ćilimom. Za mladoženjom se vraća jedan momak koji se zove "đuveglin" momak. On uzima ćilim i ostale poklone koji su mladenci od svadbara dobili i nosi mladoženjinoj kući. (U ovo novo vreme poklona je mnogo pa se pripremi vozilo za te stvari koje se odveze momkovoj kući). Za sve to vreme "jenđe" pevaju:

"Barjaktaru, diko naša,

Barjak novi, svatove pozovi"...

i:

"Požurite kićeni svatovi,

Vreme nam je skoro da idemo,

Daleko je nama putovati"...

i dr.

Dok se ovo dešava, sve u pesmi i veselju, vojvode su nastojale, a i danas to čine, da nešto ukradu da bi se time posle hvalili.

Negde mladi i momku daju po čašu vina da popiju. Mlada čašu vina ispije i razbije, a momak ispije vino u koje mu je tast stavio dukat. (U zadnje vreme ovaj običaj je vrlo čest iako nema starinsku podlogu i pamćenje u vremenskom trajanju.)

Svatovi i mladenci idu u crkvu na venčanje. Na putu do crkve, vojvode, kojima su kape još više okićene, izvode razne šale i privlače pažnju prolaznika. Na tom putu jedna grupa svatova peva:

"Oj devojko, žališ devovanje"...

a druga grupa peva:

"Ja ne žalim svoje devovanje,

dobro mi je, još se bolje nadam!"

 

 

Na čelu barjaktar

Na čelu svatova uvek je barjaktar, zatim kum i stari svat. Mlada je na konju koji je za nju posebno opremljen i okićen. (Ovo je bilo nekada. Danas se svi uglavnom voze luksuznim automobilima koji su ukrašeni skupocenim ukrasima. Mladin automobil, po pravilu je najluksuzniji, najlepši i najlepše okićen.)

U crkvi sveštenik sa kumom i starim svatom obavi venčanje mladenaca po obredu Srpske Pravoslavne Crkve.

 

(Dijelovi iz knjige "Trubačka budilica od Guče do večnosti")

 (Nastaviće se) 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.