RATNO STANjE - Tajna istorija CIA-e i Bušove administracije (7)

Ratna groznica zbog napada na Irak

Birokratija državne bezbjednosti je izluđujuće spora, nimalo kreativna i nije sklona riziku. Odlučivalo se u malom krugu ljudi i takva klima uticala je na odnos prema pritvorenicima i brisala standarde humanog tretmana zatvorenika koji je Sjedinjene Države predvodio kroz njihovu modernu istoriju.

Hladni odnosi između Ramsfelda i Taneta

Tokom vladavine Džordža V. Buša, unutar američkog aparata za državnu bezbednost razvile su se dve vrste problema. Prvi se pojavio zato što je predsednik lično i direktno odobrio nove operacije, kao što NSA-in program praćenja i prisluškivanja na teritoriji Amerike, koji sigurno ne bi bio odobren u uobičajenim okolnostima i koji bi izazvao ozbiljna pravna i politička pitanja. Druga vrsta problema nastala je usled grozničave klime koju su stvorili preko aktivnosti vlade, predsednik i njegovi najviši savetnici. Buš je slao signale o tome šta hoće da bude urađeno; bez izričitih predsedničkih naređenja, samo su najambiciozniji shvatali poruku. Donošenje odluka odvijalo se u malom krugu. Baš takva klima uticala je na odnos prema pritvorenicima i brisala standarde humanog tretmana zatvorenika koji je Sjedinjene Države predvodio kroz njihovu modernu istoriju.

Ali, postojali su i drugi, jednako zabrinjavajući metodi kojima je Buš posredno preobrazio birokratiju državne bezbednosti. Događaj koji je, mnogo više nego bilo koji drugi, pokrenuo ovu promenu bio je rat u Iraku. Ovaj sukob je suprotstavio Ministarstvo odbrane CIA-i, ali je i unutrašnje frakcije u CIA-i suprotstavio jedne drugima. Najzad, ratna groznica počela je da se širi među svim činovima.

Pauel, čovjek iz Njujorka

Tokom prvih godina mandata Bušove administracije, lični odnosi na najvišem nivou između predvodnika Ministarstva pravde i šefova Centralne obaveštajne agencije bili su dobri. Štaviše, više nego dobri. Sekretar za odbranu Donald Ramsfeld i direktor CIA-e Džordž Tenet održavali su redovne sastanke tokom Bušovog prvog mandata, obično za ručkom u Pentagonu i uz prisustvo samo nekoliko saradnika, i dobro su se slagali.

Tenet s Ramsfeldom nikada nije razvio onako topao i prijateljski odnos kao sa predsednikom Bušom, ili čak sa državnim sekretarom Kolinom Pauelom - koji je, kao i Tenet, bio tipični Njujorčanin - ali bi možda to ipak bilo previše. Jedan od najvažnijih razloga što je odnos između Teneta i Ramsfelda bio tako srdačan bio je taj što je Tenet bio tipični Njujorčanin - ali bi možda to ipak bilo previše. Jedan od najvažnijih razloga što je odnos između Teneta i Ramsfelda bio tako srdačan bio je taj što je Tenet delovao kao da je zaplašen - ili bar nadmudren - od Ramsfelda, i retko mu se suprotstavljao u vezi s gorućim problemima između Pentagona i obaveštajne zajednice. Tenet i Ramsfeld bi ponekad proćaskali o poslednjim sastancima u Beloj kući na kojima su obojica bili prisutni, ili bi Tenet uveseljavao Ramsfelda pričicama i anegdotama probranim iz aktuelnih špijunskih slučajeva Direktorata za operacije, tajnom špijunskom rukom CIA-e. Ipak, Tenet je izbegavao da započne razgovor o nekim od najhitnijih pitanja na čije su odgovore iz Ministarstva odbrane - koje je kontrolisalo oko osamdeset procenata budžeta američke obaveštajne zajednice - zvaničnici u CIA i drugim obaveštajnim agencijama očajnički čekali...

Promjene u spoljnoj politici

... Posle 11. septembra, problemi u strukturi Bušove administracije postali su mnogo jasniji i doveli do radikalnih i iznenadnih promena u američkoj spoljnoj politici. U normalnim uslovima potrebni su meseci, ako ne i godine, da vladin aparat za državnu bezbednost prouči i razmotri inicijative za nove političke stavove. Različita odeljenja u kabinetu, kao i ostale agencije, često potpuno različitih institucionalnih interesa, imaju pravo da daju svoje mišljenje kako bi trebalo oblikovati nove predloge, te se zbog toga održavaju međuagencijski sastanci da bi se umanjile razlike u stavovima. I predstavnici Kongresa često imaju šta da kažu, kao i lobisti najvećih industrija, a ponekad i ambasadori stranih zemalja koje bi mogle da se nađu na udaru nove politike. Tokom ovog procesa prave se kompromisi a oštre razlike ublažavaju. Ako sve ide po planu, do časa kada predlog stigne do predsednika i njegovih najviših savetnika, predstavljaće nešto sasvim blizu konsenzusa, a sama politika postaće sve bliža centru.

Birokratija državne bezbjednosti je izluđujuće spora, nimalo kreativna i nesklona riziku. Nimalo nije osposobljena za borbu protiv spretnog neprijatelja u ratu protiv terorizma. To je jasno svakome ko pročita izveštaj komisije, posebno oformljene da da svoj sud o događajima vezanim za 11. septembar, u kojem se opisuje kako su predlozi o sučeljavanju sa baukom Al-kaide uvenuli u birokratskom paklu tokom Klintonovog mandata i u prvih nekoliko meseci Bušove administracije. Ipak, ovaj škripavi proces služi jednoj određenoj svrsi: njegov je cilj da iskoreni zaista glupe ili opasne, neetičke pa čak i nemoralne ideje, zbog kojih bi ljudi mogli da poginu ili čak da pokrenu ratove.

Birokratija

Posle 11. septembra, umereni uticaji sporohodne birokratije potpuno su nestali. Predsednik i njegovi glavni saradnici - Don Ramsfeld, Kolin Pauel, Kondi Rajs i šačica ostalih - održavali su skoro neprestane sastanke u atmosferi krize, donoseći odluke u letu. Umesto da predlozi postepeno prolaze kroz uobičajene slojeve vlasti, sada su uvođeni i nametani s vrha. Svaka rasprava je zaobiđena. Međuagencijska razmatranja novih predloga održavala su se u trku. Birokratija je daleko zaostajala za političkim vođstvom u najvećem broju novih predloga. Tokom osamnaest meseci između napada 11. septembra i invazije na Irak u martu 2003. godine, birokrate nisu uspele da sustignu političare.

 (Nastaviće se) 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.