RATNO STANjE - Tajna istorija CIA-e i Bušove administracije (19)

Neuspjeh američke invazije na Irak

Svakom Amerikancu postalo je bolno jasno da je misija u Iraku propada. Izvještaji predsjedniku Bušu postepeno su oslikavali obeshrabrujuće procjene CIA-e. Reforme iz 2004. i 2005. godine, kojima je uspostavljena nova birokratska hijerarhija u obavještajnoj zajednici samo je obložila beznačajnim listovima hartije propadanje i pad CIA-e. Bijela kuća je nastavila da vodi rat po principu "udari i bježi"

Krajem leta 2005. godine, direktor CIA-e Porter Gos primio je poverljiv, ali brutalno iskren izveštaj nekolicine viših zvaničnika i analitičara: Sjedinjene Države gube rat u Iraku. Dve godine pre toga, kada je šef kancelarije CIA-e u Bagdadu poslao jednako sumorno upozorenje, brzo je otkrio da mu je karijera u opasnosti. Ali, 2005. godine, za agente CIA-e koji su podneli izveštaj Gosu nije bilo posledica. Umesto kazne, jedan viši zvaničnik agencije kaže da veruje da su i Gosovi izveštaji predsedniku Bušu postepeno oslikavali obeshrabrujuće procene agencije.

Nažalost, ova novootkrivena iskrenost u CIA-i došla je tek pošto je skoro svakom Amerikancu postalo bolno jasno da misija u Iraku propada. Poverljiva procena CIA-e mogla se skoro jednako lako načiniti samo gledanjem televizijskih vesti. Kada je u jesen 2005. godine broj poginulih američkih vojnika prešao dve hiljade, Bušovoj administraciji je i dalje nedostajala strategija borbe protiv iračke pobune, ili bar jasna definicija pobede. Umesto toga, Bela kuća je jednostavno nastavila da vodi rat, tvrdeći da su jedine dve mogućnosti Bušov pristup ili "udari i beži". Da bi opravdao svoju politiku, Buš je nastavio da brka borbu protiv Al-kaide sa invazijom na Irak.

Krah Bušove politike

Da bi potvrdila svoje stavove, CIA je pripremila još jednu poverljivu obaveštajnu procenu 2005. godine, koja bi se lako mogla protumačiti kao direktan prekor Bušovom argumentu da je invazija na Irak kritičan korak u globalnom ratu protiv terora. U svom izveštaju, analitičari CIA-e su napisali da je, daleko od toga da pomogne iskorenjivanju terorizma, rat u stvari pretvorio Irak u novo krvavo utočište za teroriste, i da je baš u Iraku Al-kaida snažno uskrsnula. Tako haotični uslovi nisu postojali u Iraku pre invazije. Bušova politika imala je potpuno suprotan efekat od nameravanog.

Najvažniji listovi izveštavali su o istim otkrićima najmanje godinu dana. Ali, bar CIA više nije toliko strahovala od Bele kuće, tako da očigledne, mada nezgodne činjenice više nisu prolazile po strani od zvaničnih kanala. CIA je konačno počela da odgovara i zauzima se za svoje stavove. Međutim, više niko nije slušao ni agenciju ni njene analitičare. CIA je napravila toliko spektakularnih propusta i grešaka koji su se tako brzo smenjivali da je krajem 2005. godine izgubila svoje mesto i položaj u Vašingtonu.

Bušova administracija je toliko ispolitizovala CIA-u da je kredibilitet agencije u potpunosti ispario. Ako ništa drugo, dugotrajna istraga protiv operativke Valeri Plejm zbog "curenja" informacija i podizanje optužnice protiv Luisa "Skutera" Libija, šefa osoblja potpredsednika Dika Čejnija, pokazali su da je CIA postala nalik na političku fudbalsku loptu.

Reforme iz 2004. i 2005. godine kojima je uspostavljena nova birokratska hijerarhija u obaveštajnoj zajednici samo je obložila beznačajnim listovima hartije propadanje i pad CIA-e. Novi nacionalni direktor svih državnih obaveštajnih službi (DNI), Džon Negroponte, trebalo je da ima široka ovlašćenja kojima bi popravio sistematske mane i greške otkrivene u napadima 11. septembra i netačnim obaveštajnim podacima prikupljenim pre rata u Iraku, ali, u stvarnosti, Negroponte nije mogao da se takmiči sa pravom silom Bušove administracije Donaldom Ramsfeldom.

Agenti napuštaju CIA-u

Agenti i zvaničnici CIA-e ogorčeno su se žalili da Ramsfeld i njegovi pomoćnici ignorišu nova naređenja Bele kuće i uputstva namenjena jačanju autoriteta DNI-ja u vođenju obaveštajne zajednice. Umesto da se povinuje novim pravilima, činilo se da je sekretar za odbranu odlučan da obaveštajnu službu stavi pod pasku Pentagona. Nezavisnost CIA-e se gubila. Do kraja 2005. godine, uloga direktora CIA-e Portera Gosa svedena je na posmatranje iz poslednje klupe, a mnogi od najkvalitetnijih agenata i analitičara CIA-e napuštali su službu duboko razočarani.

CIA je tradicionalno bila dominantna sila američke obaveštajne zajednice, i tako je i zamišljena. Kada je predsednik Hari Truman uz pomoć Kongresa sastavio Akt o državnoj bezbednosti 1947. godine, kojim je osnovana CIA, jedan od njihovih ciljeva bio je da se uspostavi sistem u kojem je obaveštajna služba države nezavisna od vojske. Smatralo se da je to presudna provera vojne moći. Da nije tako, obaveštajna služba bi se svodila na puko ispunjavanje želja generalštaba vojske. Ramsfeldovo grabljenje moći bilo je u potpunoj suprotnosti sa ovim ciljevima. Ono je stvorilo jednu od najtrajnijih i najštetnijih zaostavština Bušove administracije: militarizaciju američke obaveštajne službe.

Bušovi snovi

Razočarani umjerenjaci stalno su predviđali propast i pad neokonzervativaca, da bi na kraju poraženo posmatrali kako su preživeli i ušli u Bušov drugi mandat. Do kraja 2005. godine, uspon neokonzervaticaca se ipak bližio kraju. Kada su bili na vrhuncu moći, neokonzervativci su uputili ono što su smatrali najvećom uvredom za CIA-u. Tvrdili su da je CIA prepuna "pragmatista" koji Bliski istok vide samo onakvim kakav je sada, a ne kakav treba da bude. Snovi umiru teško, ali snovi Bušove administracije umrli su u mestima kao što je Faludža, Ramadi i Tal

  (Kraj)

 ( Od ponedjeljka novi feljton "Glasa Srpske": OD BOSNE DO KOSOVA - REISLAMIZACIJA BALKANA, autora Rafaela Izraelija, profesora na izraelskom Istraživačkom institutu)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.