ORIJENTALISTA - Putovanje u stočnom vagonu preko pustinje

Određenog dana boljševici su nadvladani pobunom koja je, ne iznenadivši nikoga izuzev njih, izbila u svim dijelovima grada. Zavjerenicima su pomogli bijeli emigranti željni komunističke krvi

Bijeli, naši ruski saveznici, u skladu s vlastitom tradicijom, predložili su pogrom Jevreja. Ovaj prijedlog smo najljubaznije odbili, iako su Rusi već odštampali letke sa porukom: Udrite Jevreje, spasite Azerbejdžan

***********************

Siromašnije muslimanske porodice su u haremu držale najdragocjeniju imovinu: svilenu posteljinu i prekrivače. Pored simbola ženske časti, posteljina je bila i značajan deo imovine takvih domaćinstava. Sve je poharano "u interesu svetske revolucije".

Gomila je pokupila sve iz doma Nusimbaumovih, ali su Lev i njegov otac, zaokupljeni važnijim brigama, ravnodušno posmatrali otimačinu. "Znali smo da postoje dve mogućnosti - ili će boljševici biti proterani, što će nam omogućiti povratak starom načinu života, ili nas očekuje streljački stroj... Razmišljali smo i o bekstvu. U svakom slučaju, nameštaj nam nije bio neophodan."

Posle pljačke su ih posetili čekisti noseći papir s nalogom za "iseljenje u roku od dvadeset četiri minuta" - standardni boljševički dokument; funkcioneri bi jednostavno precrtali sate i dopisali minute. Čeka im je dozvolila useljenje u Abrahamovu kancelariju, gde im je ostavila jednu prostoriju. Nisu imali čime da je napune.

Odlazak u Ganju

Abraham i već petnaestogodišnji Lev su sačinili plan bekstva. Ovaj put će krenuti na zapad, ka još uvek nezavisnoj Gruziji. Pošto ih je policija, pretpostavljajući da Abraham neće sam pobeći, uvek nadzirala kada su bili u paru, morali su poći odvojenim putem. Lev će krenuti prvi, pošto je bio pod manjom prismotrom. Otputovaće do Ganje, starog grada u unutrašnjosti Azerbejdžana, nedaleko od gruzijske granice. Ganja je bila središte nacionalističke opozicije i tamo je porodica imala mnogo prijatelja. Nekoliko meseci posle sinovljevog bega, Abraham će poći u inspekciju naftnih polja izvan Bakua, tokom koje će nestati i uputiti se ka Ganji. Srešće se sa sinom na dogovorenom mestu na azerbejdžansko-gruzijskoj granici.

Čim mu se ukazala prilika, Lev je seo na prvi voz. Putovao je preko pustinje u stočnom vagonu sa seljacima, a ne u opasnom putničkom vozu. Sedeo je na podu kao skitnica iz Stajnbekovih novela, putujući preko ravnica, pustinja i gora. Osećao se kao među svojima. Seljaci su, svi odreda, "proklinjali komuniste, pa sam se osećao kao među naftnim magnatima". Voz se često zaustavljao usred polja, nakon čega bi upali vojnici tragajući za "belima", psovali bi "glupe domoroce", preteći Čekom. Kao i kondukteri, bili su uglavnom pijani.

Znao je, ako stignu do azerbejdžansko-gruzijske granice, Nusimbaumovi će naći brod koji će ih prevesti preko Crnog mora do Evrope. Tamo će biti na sigurnom. Posle pustinja, zašli su među gusto raspoređena sela okružena bujnom vegetacijom, daleko od naftnih polja. Lev bi povremeno napuštao voz; na odmorištima bi brao voće i delio ga saputnicima. "Zemlja Zaratustre je izgledala netaknuta crvenim terorom; bilo je proleće."

Po dolasku u Ganju, nekadašnju azerbejdžansku prestonicu, Lev je utvrdio da je mesto već u priličnoj meri boljševizirano, iako je važilo za središte "nacionalističke" aktivnosti. Dočekali su ga isti znaci i vojne objave koje je gledao u Bakuu. Ovde se, ipak, nešto kuvalo, naročito u muslimanskom delu grada, gde su na bazarima ljudi glasno proklinjali "crvene okupatore". Ovo raspoloženje je uzbudilo Leva, oslobođenog očevog krutog nadzora, i on se upustio u prvu od zavera i intriga koje će mu obeležiti čitav život.

Zavjerenički poslovi

Prijateljski nastrojen trgovac ga je predstavio grupi zaverenika, koja je smatrala da je dobro imati u svojim redovima poznavaoca Bakua, grada koji je slovio za glavni cilj nacionalističkog ustanka. U prvi mah Levu je laskalo ovo poverenje. Brzo je, sa pozicije člana pokreta, shvatio da su gotovo svi umešani, što je značilo da se "zaverenički poslovi obavljaju gotovo javno". Čudila ga je neefikasnost vlasti, nesposobne da otkrije i likvidira ove ne naročito konspirativne zaverenike.

Bilo je pravo čudo kako nacionalistički zaverenici nisu uhvaćeni. Određenog dana boljševici su nadvladani pobunom koja je, ne iznenadivši nikoga izuzev njih, izbila u svim delovima grada. Zaverenicima su pomogli beli emigranti željni komunističke krvi. Zavera je u Ganji uspela mnogo lakše no što bi to bio slučaj u Bakuu, zato što u njoj i nije bilo mnogo boljševičkih vojnika.

Sećajući se pobune u Ganji, piše:

"Beli, naši ruski saveznici, u skladu s vlastitom tradicijom predložili su pogrom Jevreja. Ovaj predlog smo najljubaznije odbili, iako su Rusi već odštampali letke sa porukom: Udrite Jevreje, spasite Azerbejdžan!"

Lev svedoči kako je uzeo letke s pozivom na pokolj Jevreja i uništio ih, dok su "ostali" muslimani odbili predlog. Objasnio je Rusima "da ne smeju zaboraviti da se nalaze u kultivisanom Azerbejdžanu, a ne u divljačkoj Rusiji, nakon čega su Rusi predložili pogrom Jermena." Lev je tvrdio da su njegovi zemljaci odbacili i ovu ideju, zato što muslimanski Azeri ubijaju samo zbog časti i osvete; pošto su se već osvetili Jermenima masakrom u Bakuu, nisu "želeli nepotrebno prolivanje krvi". (Godinama kasnije, u Berlinu, Lev zaključuje: "Nije bilo nimalo lako naterati Ruse na razboritu saradnju.")

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.