ORIJENTALISTA - Jevrejska omladina hipici 19. vijeka

Uspevši se na tron sredinom pedesetih godina devetnaestog vijeka, car Aleksandar II je riješio da osavremeni zemlju od temelja nagore. Donio je zakone o štampi, univerzitetu, vojsci i sudstvu

Studenti odjeveni kao seljaci ili na osnovu svoje romantične predstave napustili su gradove i pješke krenuli na selo. Kao i hipici stotinu godina kasnije, planirali su da obrađuju zemlju, potkivaju konje i sade usjeve 

************************ 

Ranih devedesetih godina osamnaestog veka, nakon obezglavljivanja francuskog kralja, carica Katarina primenjuje sopstveno, novo tumačenje građanskih sloboda, pokušavajući da zadrži revoluciju podalje od svojih vrata: daruje prava isključivo plemstvu. Pošto je Rusija pošla od sistema u kome niko izuzev cara ili carice nije raspolagao pravima, ovo je smatrano ogromnim napretkom i početkom prosvećenog civilnog društva u Rusiji. Ruski plemići su uživali u novostečenoj slobodi od bičevanja, glavarine i nasumičnog pritvaranja; nijedan plemić nije mogao biti lišen života, vlasništva nad imovinom ili titule bez procesa pred porotom sastavljenom od njemu ravnih porotnika. Snabdeveni novim, neotuđivim pravima plemići su kmetove sve više počeli da tretiraju kao robove. Pod Katarinom, ruski plemići su kupovali, prodavali i razmenjivali kmetove - upotrebljavajući ih kao sredstvo izmirenja kockarskih dugova ili osoblje bordela - kako međusobno tako i na otvorenom tržištu, što su evropski putnici namernici i domaći abolicionisti poredili sa američkim tržnicama robova (iako su neki ruski plemići, kao Puškin, žučno negodovali zbog ovakvih poređenja).

Vladavina Aleksandra Drugog

Do 1830. status ruskog plemića merio se brojem "duša" koje je posedovao. Ali, kako su se ruski plemići počeli smatrati po statusu ravnim ostaloj evropskoj eliti razvili su osećaj krivice i stida zbog zastarelog sistema u kome su druga ljudska bića držali vezane za zemlju. Abolicionistički predlozi su gotovo uvek sadržali i deo kojim se predviđala prodaja manjih parcela oslobođenim kmetovima ili podela udela u proizvodnji nakon oslobođenja. Kmetovi nisu smatrali da plemići imaju pravo da im bilo šta prodaju.

Među kmetovima je već postojala forma organskog socijalizma gde je zemljom raspolagala seoska zajednica, mir, koja je pravo na rad raspodeljivala prema veličini i potrebama domaćinstava. (Neki reformisti, kao princ Kropotkin, čuveni anarhist, zasnovali su svoje ideje na socijalizmu, idealizujući odnose u zajednici kmetova u posedu svojih porodica.) Kmetovi su verovali da će im car uz darovanje slobode prirodno priznati pravo i na zemlju jer, "Mali Otac" je to morao znati, šta je sloboda bez zemlje?

Radilo se o potencijalno razornoj razlici u tumačenjima.

Uspevši se na tron sredinom pedesetih godina devetnaestog veka, car Aleksandar II je rešio da osavremeni zemlju od temelja nagore. Nije se zaustavio samo na oslobođenju kmetova već je iz osnova reformisao i druge institucije: doneo je zakone o štampi (ukinuvši najveći deo cenzure), univerzitetu (ukinuvši najveći deo državne kontrole nad predavačima i naučnim mišljenjem), vojsci (napustio je dvadesetpetogodišnji vojni rok koji je od ruskih armija napravio neku vrstu vojnog kmetstva) i sudstvu (zamenio je tajne, vladine sudove javnim procesima sa porotom). Car oslobodilac je u ogromnoj meri poboljšao položaj ruskih Jevreja. U Bakinim memoarima Paulina Vengerof, rođena u Palama 1833, opisuje nadu koja je obuzela nju i njenu porodicu nakon što je Aleksandar II "oslobodio šezdeset miliona seljaka vezanosti za zemlju i Jevreje njihovih lanaca". Opisala je kako je car otvorio vrata ruskih gradova, poželevši dobrodošlicu generaciji jevrejske omladine "u njenoj želji da se napoji evropskim obrazovanjem na univerzitetima". U ovom sjajnom periodu intelektualnog procvata Jevreji su uzeli učešća u vrenju koje je obuhvatilo čitavu zemlju, što je rezultiralo usponom finih umetnosti i razvojem nauke.

Ludo ljeto 1874. godine

Neophodno je vaskrsnuti zaboravljeni optimizam tih dana - kada je prvi put iskovan termin glasnost (otvorenost) - da bi se razumele pune razmere užasa koji je usledio.

Tokom Aleksandrove vladavine, nezadovoljna deca elitnih slojeva upotrebila su novostečene univerzitetske slobode pridruživši se sve nasilnijim kontrakulturnim organizacijama. Veoma popularni autor tog doba, Turgenjev, u svom romanu Očevi i sinovi, generaciji šezdesetih daruje najpopularniju novu reč - "nihilist".

Prelomna tačka bilo je "ludo leto" 1874. kada su ruski studenti masovno napustili škole u pokretu nazvanom "ka narodu". Studenti odeveni kao seljaci ili na osnovu svoje romantične predstave o seljacima - muškarci neuredne duge kose u radnim odelima i crvenim košuljama, žene kratke kose i u širokim belim bluzama i crnim haljinama - napustili su gradove i peške krenuli na selo, noseći vreće sa alatom koji su jedva znali da koriste. Kao i hipici stotinu godina kasnije, planirali su da obrađuju zemlju, potkivaju konje i sade useve. Studente je zaprepastila sumnjičavost s kojom je "narod" dočekao njihovu neobičnu pojavu, često ih prijavljujući lokalnoj policiji. Ozlojeđeni odbacivanjem seljaka, studenti radikali su se vratili u gradove odlučni da sistem uzdrmaju drugim sredstvima ("Ideali Francuske revolucije, odeveni u varvarsku odeždu ruskog nihilizma, inspirisali su najvišu klasu sanktpeterburške mladeži", pisaće Lev.) Osnovali su narodnu volju, samoproklamovanu terorističku organizaciju. 

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.