Od sitnog lopovluka do moćnih klanova

MEKMAFIJA, KRIMINAL BEZ GRANICA (Babice kapitalizma) (10)

Poslije raspada Sovjetskog Saveza razvila se orgijaška potrošnja i dekadentno ponašanje kakvo je posljednji put viđeno u doba cara Nikolaja.

Raspad Sovjetskog Saveza je najvažniji pojedinačni uzrok eksponencijalnog rasta organizovanog kriminala u svijetu u posljednje dvije decenije. Haos rata u Jugoslaviji, čija je krvava logika bila odbojna, ali razumljiva. Ali Moskva?

Ruski oligarsi su 1998. godine do te mere pljačkali državu i trovali finansijski sistem da su banke masovno propadale. Desetine miliona Rusa preko noći se našlo ispod granice siromaštva, jer im je hiperinflacija pojela ušteđevinu. Rublja je bila bezvredna; dolar je suvereno vladao, ali su ga imali samo oni koji su se obogatili kriminalnim poslovima ili otimanjem državnih sredstava. Kavijar, čija devizna vrednost nije opadala, još više je bio na ceni.

Kavijar se iz kaspijske regije izvozi u svim pravcima i preko svih državnih granica. U luci Novorosijsk na Crnom moru mafija svakog dana šalje stotine ljudi trajektom do Samsuna u Turskoj. Svako od njih nosi dozvoljenu količinu od 250 grama kavijara po osobi. Čim se nađe na tlu Turske, kavijar se međunarodno smatra legalnim turskim proizvodom i izvozi se bez ograničenja.

 Povratna karta za trajekt košta 10 dolara, svi lepo zarađuju i niko ne krši zakon. Manji deo tog kavijara završi u ribljim restoranima oko Trga Taksim u Istanbulu, ali veći deo se šalje u Ujedinjene Arapske Emirate, gde ga jedu bogati zapadnjaci i Arapi u luksuznim kičerajskim hotelima koji postavljaju nove standarde na polju bespotrebnog rasipništva. Ali južna veza nije ništa u poređenju s glavnim čvorištem trgovinskog lanca. Moskvom. Oko 80 odsto ilegalnog kavijara prvo ide u prestonicu Rusije, gde se troši ili izvozi dalje.

 Porast kriminala

Raspad Sovjetskog Saveza je najvažniji pojedinačni uzrok eksponencijalnog rasta organizovanog kriminala u svetu u poslednje dve decenije. Praktično preko noći, otpočela je borba za opstanak i haotični grabež za bogatstvom. Od otvorenih ratova na području Kavkaza do oružanih obračuna na ulicama gradova, stvarano je opasno okruženje u kome je stasavala nova klasa kapitalista koji su vakuum u vlasti koristili da prigrabe čitave privredne grane i sišu novac iz državnih rezervi.

Razvila se orgijaška potrošnja i dekadentno ponašanje kakvo je poslednji put viđeno u doba cara Nikolaja. Gotovo svi građani bivali su na ovaj ili onaj način uvučeni u vrtlog nasilja. Čak su se i moćne organizacije kao Crvena armija i KGB brzo uplele u taj košmarni spektakl čije posledice su dopirale daleko van granica bivšeg SSSR-a, do svih kontinenata, jer je novac iznošen iz zemlje u potrazi za sigurnijim utočištima. Usred opšteg meteža, pulsiralo je srce svih dešavanja - Moskva.

Iako šokantna, zastrašujuća i opasna, Moskva je početkom devedesetih godina bila i iskonski uzbudljiv grad - ukoliko niste sa pogrešne strane puščane cevi. Negde 1993. godine, kad sam nakratko posetio Moskvu, već su počele pucnjave, prostitutke su bezbrižno šetale ulicama, restorani su bili puni skupog vina i fine hrane za potrebe novih Rusa, svetla kockarnica bleštala su po celu noć.

Do tada sam bio naviknut na haos rata u Jugoslaviji, čija krvava logika jeste bila odbojna, ali razumljiva. Ali Moskva? Posećivao sam sovjetsku prestonicu još od sedamdesetih i svaki put me je zapanjila svojom ispraznom dosadom. Sada nisam mogao da je prepoznam, čak ni u odnosu na prethodnu posetu 1991. godine. Grandiozne građevine i dalje su bile na istim mestima, ali bio sam zatečen novom energijom i nezamislivim simbolima bogatstva.

 Jalove i spore istrage

Rusija iz neke fantastične priče. Veče sam proveo u jednom novom restoranu, uz hranu koja bi postidela mnoge ugostitelje na Zapadu. Uz ukusne zalogaje pokušavao sam da dođem k sebi i prihvatim činjenicu da sedim u Moskvi, onom istom gradu koji pamtim po bajatom crnom hlebu, gumastim kuvanim jajima i bljutavoj supi. Samo su izvesna nadmenost i ravnodušnost prema svemu što nije rusko i dalje bili prisutni. Za dve godine, Moskva se transformisala u zahuktali Vavilon sazdan od oružja, preduzeća, novca, nasilja i zabave.

General Vladimir Rushajlo odrečno odmahnu glavom i uviđavno se nasmeši:

"Ne mogu da ga privedem, Artjome Mihajloviču."

"Zašto ne možete?"

"Prvo, niko mi nije naredio da to uradim, niti nas iko plaća da se time bavimo. Drugo, osim ako ga ne uhvatimo na delu, moraćemo da sprovodimo dugu i mukotrpnu istragu koja verovatno neće doneti rezultat. "Šef moskovske Jedinice za borbu protiv organizovanog kriminala, general Rushajlo se izvinjava ali ne vidi zašto bi se njegovi ljudi mešali u taj slučaj.

"Kad te bude ubio ili kidnapovao, onda ćemo ga pojuriti", dobacuje veselo jedan od Rushajlovih podređenih.

Artojm Tarasov je dobro shvatio poruku: krv na trotoaru ponekad je dovoljan razlog da se policija umeša. Ali pretnja? Kad bi se ionako preopterećena policija bavila običnim pretnjama u društvenom cirkusu kakav je bila Rusija početkom devedesetih, ne bi imala vremena ni za šta drugo.

Grupirovke

Grupirovke su samostalne bande u Rusiji. Umjesto da plaćaju porez državi, firme su rado davale 10 do 30 odsto zarade lokalnoj bandi, koja im je zauzvrat obezbjeđivala nesmetano poslovanje i zaštitu od drugih grupirovki koje rade za konkurenciju. "Radije ćemo plaćati reketašima 10 odsto", svojevremeno je govorio jedan biznismen iz Omska, "nego državi 90 odsto kroz razne takse, poreze i kazne. "Pojava reketaša označava kraj prve faze trostepenog razvoja organizovanog kriminala u Rusiji, puta od sitnog lopovluka do moćnih transnacionalnih klanova koji su posebna stavka u globalnoj ekonomiji.

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.