OD GAZIMESTANA DO HAGA - Kako zaustaviti progon Srba sa Kosmeta

Istorijska Osma sjednica Centralnog komiteta SKS. Ni do danas nije razjašnjeno da li je Osma sjednica bila politički obračun Miloševića i njegovih protivnika, zasnovan na goloj borbi za vlast ili je to bio stvarni sukob koncepcija o načinu vođenja i naročito sprovođenja politike.

Šiptari su bili razradili čitavu skalu metoda pritisaka na Srbe i Crnogorce da se iseljavaju sa Kosova i Metohije. Ugrožavanje života i imovine bila je najčešća pojava

**********************************

Za Slobodana Miloševića Osma sednica Centralnog komiteta SKS bila je možda najznačajnija u celoj njegovoj karijeri. Na njoj je definitivno potvrđen njegov primat na srpskoj političkoj sceni i bačen u drugi plan čitav niz dotadašnjih političara koji su dugo godina bili na čelu Srbije.

Ni do danas nije potpuno razjašnjeno, niti se analitičari do kraja slažu u tome da li je Osma sednica bila politički obračun Miloševića i njegovih protivnika, zasnovan na goloj borbi za vlast ili je to bio stvarni sukob koncepcija o načinu vođenja i naročito sprovođenja politike.

Poražena strana na toj sednici i oni koji su je podržavali bili su uvereni da je u pitanju prvo, a Miloševićeve pristalice da je u pitanju drugo. Oni koji tvrde da je bio u pitanju politički obračun zaboravljaju da ga je započela poražena strana, a ne Milošević.

Političke prilike u Srbiji

Čitave decenije osamdesetih, od 1981. kada je izbila separatistička pobuna na Kosovu, pa sve do Osme sednice i kasnije, do ustavnih promena u Srbiji 1989. godine, osnovna karakteristika svih političkih događaja u Jugoslaviji, posebno u Srbiji, bila je obeležena raspravom o tome kako da se stane na put progonu i egzodusu Srba i Crnogoraca sa Kosova i Metohije i kako da im se zaštite osnovna ljudska prava.

Šiptari su bili razradili čitavu skalu metoda pritisaka na Srbe i Crnogorce da se iseljavaju sa Kosova i Metohije. Ugrožavanje života i imovine bila je najčešća pojava. Ljudi su se žalili nadležnim organima vlasti, ali je njihova opstrukcija bila sastavni deo pritisaka – vlast nije reagovala. Građani po tadašnjim propisima nisu imali pravo da se žale van Pokrajine.

Republika nije bila nadležna. Jedino što im je ostajalo bilo je da se iseljavaju i za to je bio stvoren dobar ambijent: Šiptari su im nudili otkup imovine po dobroj ceni. Za samo nekoliko godina iseljeno je preko četrdeset hiljada Srba i Crnogoraca. To je bilo propraćeno njihovim stalnim otporom, demonstracijama, dolaskom u Beograd, odlaskom u druge srpske gradove – Novi Sad, Kragujevac i drugi da se traži razumevanje i pomoć.

Jugoslavija dugo vremena nije htela da razume da je u pitanju progon pod pritiskom, želela je da stvar prikaže kao velikosrpski nacionalizam, dok problem nije narastao do te mere da su ga i druge jugoslovenske republike morale priznati i staviti na dnevni red saveznih organa.

Stanje na Kosovu i zadatke u vezi s tim razmatrali su tokom 1987. godine i Centralni komitet Saveza komunista Jugoslavije i Centralni komitet Saveza komunista Srbije.

Na Devetoj sednici CK SKJ osuđene su pojave pritiska na srpsko i crnogorsko stanovništvo na Kosovu i zauzet je stav da je potrebno da se izvrše promene u Ustavu Jugoslavije, da se izvrši revizija ustavne pozicije autonomnih pokrajina, kako bi se dala ustavna mogućnost Srbiji da izvrši ustavne promene i pribavi državne nadležnosti koje će zaštititi građane na Kosovu, koji su tadašnjim ustavnim rešenjima bili prepušteni na milost i nemilost volji šiptarske separatističke vlasti.

"Niko ne sme da vas bije"

Šesta sednica CK SKS razradila je konkretne zadatke za ustavne promene u Srbiji i za druge aktivnosti koje će zaustaviti progon srpskog i crnogorskog življa sa Kosova i Metohije. Međutim, vreme je prolazilo, a ništa se značajnije nije događalo; stanje je čak bivalo sve gore i gore.

U srpskom političkom rukovodstvu je počelo diferenciranje na one koji smatraju da treba nešto radikalnije učiniti i na one koji nisu za radikalizam, nego za postupnost i dogovaranje. Srbi na Kosovu i Metohiji postajali su sve nezadovoljniji i sve su više protestovali i protiv Republike, a ne samo protiv rukovodstva Pokrajine.

Jedan od takvih protesta bio je onaj čuveni u Kosovu Polju, na kome je govorio Slobodan Milošević, tada predsednik CK SKS.

Njegov je govor bio veoma emotivan i celoj je srpskoj naciji, a ne samo Srbima iz Kosova Polja, delovao kao melem na ranu. On je pozvao Srbe i Crnogorce sa Kosova i Metohije da ne napuštaju svoja vekovna ognjišta i dao im garancije da će Srbija učiniti ono što je potrebno da ih zaštiti, bez kompromisa i efikasno. Građanima koji su se bili okupili oko sale u kojoj je govorio, a koje je milicija udaljavala (oni su vikali: "Tuku nas") rekao je da niko više ne sme da ih tuče. Danas to izgleda normalno i civilizacijski, a tada je smatrano preteranim obećanjem. Miloševićev boravak u Kosovu Polju i njegov govor izazvali su pravu pometnju u srpskom političkom vrhu.

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.