Nostalgija za Habzburškom monarhijom

OTVORENA KAPIJA KA ISTOKU (Srednja Evropa - nestali kontinent) (3)

Srednja Evropa oživjela je kao posledica treće korpe Helsinškog dokumenta, kojom je OEBS pokušao da ostvari bolje kulturne veze između Istoka i Zapada. U starom nacionalizmu razdvajaju se države pod katoličkim uticajem od pravoslavnih zemalja. Srednja Evropa je u velikoj mjeri nekada bila pod jevrejskim uticajem.

Diskusije o Srednjoj Evropi vođene oko 1989. godine bitno su uticale na način gledanja na evropski Istok. Neki su te napore tumačili kao posledicu nostalgije, recimo, kao pokušaj oživljavanja Habzburške monarhije, a drugi kao primenu koncepta koji je Fridrih Nauman stvorio tokom Prvog svetskog rata 1915. godine, u vezi s vojnim ciljevima za vreme Nemačke cara Vilhelma.

Pre 25 godina, međutim, o svemu tome uopšte nije bilo reči. Ta Srednja Evropa oživela je zapravo kao posledica treće korpe Helsinškog dokumenta, kojom je OEBS pokušao da ostvari bolje kulturne veze između Istoka i Zapada i obezbedi olakšice za umetnike i intelektualce u komunističkom režimu.

Kulturni forum u Budimpešti, koji nikad nije završen, imao je ključnu ulogu u tome. Ideje i predstave, koje su ponudili Jirži Gruša, Milan Kundera i drugi, kao i Đerđ Konrad, Česlav Miloš i Suzan Sontag, doprinele su duhovno-kulturnom premošćavanju "gvozdene zavese" i, istovremeno, njenom smanjenju, pa čak i ukidanju.

Bila je to duhovna metaravan, koja na Zapadu zapravo nikad nije stvarno shvaćena. Postojala je, međutim, mogućnost da se u mislima prevaziđe realna politika podele na Istok i Zapad i da se krene ka evropskom zajedništvu.

Širenje Evropske unije

Saradnja država Višegradske grupe (Poljska, Češka Republika, Slovačka, Mađarska) uslovljena je praktičnim razlozima, pri čemu je možda manje institucionalno, a više idejno i simbolički imala veliki značaj za proces širenja EU. Začuđujuće je što na Zapadu takvi procesi zapravo nikada nisu pravilno shvaćeni, s obzirom na činjenicu da je Beneluks bio izuzetno važan primer evropske integracije; na isti način su i Nordijski saveti, u novije vreme, Baltički savet pružili, moglo bi se reći, veoma značajan primer saradnje na severu kontinenta.

Odsustvo geografske preciznosti već se ispoljava kroz različite nazive, kao što su East Centarl Europe, definicija koja obuhvata i ne obuhvata Nemačku, Ostmitteleuropa (Istočna Srednja Evropa), koja, za razliku od Austrije, ubraja Češku Republiku, i slične zbunjujuće semantičke tvorevine.

Rumunski predsednik Jon Ilijesku još je više iskomplikovao ionako zamršenu situaciju govoreći o svojoj zemlji i Bugarskoj kao o Južnoj Srednjoj Evropi, dok se Jugoistočna Evropa, prema njegovom mišljenju, nalazi na Kavkazu.

Toni Džad je otišao još dalje - on ne priznaje da, pored Istočne i Zapadne Evrope, postoji i Centarl Europe. On smatra da njeni koreni nisu u evropskoj prošlosti i radije se upravlja prema podeli koja vodi sve do Rimske imperije, osnivanja karolinškog carstva i, najzad, razlikovanja katoličke i pravoslavne Evrope. Džadu se jedno mora priznati: on je potpuno u pravu kada tvrdi da je Srednja Evropa u velikoj meri bila pod jevrejskim uticajem.

Koreni judaizma u tom regionu sežu u prošlost sve do proterivanja Jevreja iz Španije krajem XV veka, kada su ovu zemlju ponovo osvojili katolički kraljevi. Neobično je što se takva shvatanja ponekad koriste da bi se utvrdile granice Evrope. Jedan član austrijske vlade hteo je da ograniči EU na katoličku Evropu, ali je potpuno zaboravio da opiše u kom je stepenu katoličanstvo zastupljeno u Evropi.

Bez istorije se ne može

...Ponovo treba analizirati šta se sve događalo sa spomenicima u središtu Evrope, koji od njih su ponovo postavljeni, a koji uklonjeni, koje ulice su promenile ime, ko je dugo bio izložen damnatio memoriae" da bi se ponovo vratio u ljudsko sećanje, dok su drugi pali u zaborav.

Nedostaci su mnogo ozbiljniji kada je reč o političkim zbivanjima. Lično sam imao priliku da vidim kako politički predstavnici Engleske i Francuske utisak o Srednjoj Evropi i Istočnoj Srednjoj Evropi i dalje zasnivaju na političkim shvatanjima iz vremena Prvog svetskog rata. Takve prevaziđene predstave verovatno postoje i drugde.

I danas se osećaju posledice takvog razmišljanja ako se imaju u vidu simpatije ili posebne kritike na račun onih država koje su se osamostalile, a koje su nekada bile republike u sklopu Titove Jugoslavije. Ako se kao Nemac ili Austrijanac zalažete za Hrvatsku, uvek ćete biti pod sumnjom da oživljavate alijanse iz Drugog svetskog rata, dok je Beograd stara preferencijalna adresa za drugu stranu.

Ja ne želim to da kritikujem, ali je činjenica da svakako treba tražiti primenu širih aršina za jedan region. U kojoj meri je evropski praviti razlike koje se uglavnom opravdavaju pozivanjem na istoriju? U konkretnom slučaju modeli su krajnje jednostavni. Reč je, naime, o starom nacionalizmu ili pak liniji koja razdvaja države pod katoličkim uticajem od pravoslavnih zemalja.

Hrišćani

Previđa da su, oni koji se u nekim zemljama izjašnjavaju kao hrišćani, odavno u manjini i da zapravo postoji pragmatična indiferentnost. Zapad je svojim predrasudama doprineo razvoju fundamentalističkog pogleda na svijet - možda najviše u BiH, zato što suočavanje sa islamom, koji je tamo, kao manjinski program, postojao u izrazito sekularnom obliku, nije uspjelo. Time je pružena šansa vladama Libije, Saudijske Arabije i Irana za prikrivenu intervenciju pod plaštom vere. Evropljani su ovu pojavu doživeli kao problem, ne uviđajući pri tom da je razlog njene pojave bio stav Evrope.                                  

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.