Nesveti teror - Vjerska isključivost radikalnog islama

Adil Zulfikarpašić čvrsto vjerovao u sekularnu politiku i potrebu da bosanski muslimani i hrišćani žive u miru. On se obratio Aliji Izetbegoviću, vođi nove stranke, zbog zastupanja radikalnog islama i zatražio objašnjenje: "Pobogu, Alija, zašto to radiš?

Od sunovrata BiH u rat i haos u proljeće 1992. malo je oblasti u svijetu privuklo veću pažnju naučnika. Sljedbenici islama u BiH bili su predmet interesovanja kao neobična pojava, ostatak Otomanskog carstva

*************************************

Bilo je to ostvarenje jednog životnog sna. Kad je Adil Zulfikarpašić stigao u Veliku Kladušu, na severozapadu Bosne, sredinom septembra 1990. osetio je ponos i nadu kakve nije osećao još od mladosti. Vraćao se u zavičaj prvi put posle četrdeset četiri godine da bi radio za stvar svog naroda, bosanskih muslimana.

Zulfikarpašić je veći deo života proveo u Švajcarskoj, u gorko-slatkom izgnanstvu. Potiče iz ugledne porodice, rano je postao pristalica Titovih partizana u Jugoslaviji i gotovo žrtvovao život u antifašističkoj borbi u Drugom svetskom ratu. Ali njegovo uverenje da će komunizam pružiti Bosni bolju budućnost brzo je iščezlo, pa je emigrirao odmah po završetku rata.

Postao je uspešan biznismen, vodio je udoban život u Cirihu, ali je sudbina njegovog naroda bila njegova strast. Pobožni musliman, Zulfikarpašić je čvrsto verovao u sekularnu politiku i potrebu da bosanski muslimani i hrišćani žive u miru.

Politički ciljevi muslimana

S velikim očekivanjima je pozdravio postepeni slom komunizma krajem osamdesetih godina prošlog veka, pomažući iz inostranstva novcem i savetima bosanskim muslimanima da ostvare političke ciljeve. Početkom 1989. bio je saosnivač Stranke demokratske akcije (SDA), posle pola veka prve muslimanske političke partije u Bosni.

Doputovao je u Veliku Kladušu na prvi veliki miting partije i prvi veliki nastup pred prve slobodne izbore u Bosni posle Drugog svetskog rata. Stoga je Zulfikarpašić sa zaprepašćenjem posmatrao nepreglednu okupljenu masu, bar tri stotine hiljada ljudi - neki su tvrdili da ih je bilo i pola miliona, u svakom slučaju bilo je to najveće okupljanje muslimana u Bosni ikada organizovano - i među partijskim zastavama zapažao duboko uznemirujuće znake džihadizma.

Bilo je ogromnih barjaka svetlozelene boje, boje islama, bilo je ljudi preteće opremljenih sabljama i turbanima, klicalo se "Živeo Sadam Husein!" a, najgore od svega, čule su se pesme u slavu Irana i videle iranske zastave.

Zulfikarpašić se obratio Aliji Izetbegoviću, vođi nove stranke, donedavnom političkom zatvoreniku zbog zastupanja radikalnog islama, i zatražio objašnjenje: "Pobogu, Alija, zašto to radiš? Zar ne znaš da će u roku od pola sata ove slike obići ceo svet?" Zulfikarpašić se plašio da će to podstaći neprijatelje bosanskih muslimana. Ali Izetbegović nije odgovorio čak ni kada ga je Zulfikarpašić - najveći finansijer stranke i jedan od njena tri potpredsjednika - upozoravao: "Ne želim da učestvujem u pokolju muslimana. Zašto nosite Homeinijevu sliku?"

Izetbegovićevo izbegavanje odgovora zbunilo je i rastužilo ostarelog čoveka koji je brzo zaključio da nova stranka vodi njegov narod u propast. Dva dana kasnije Zulfikarpašić je podneo ostavku na sve položaje u stranci i distancirao se od Izetbegovića i partije koju su zajedno osnovali; u njoj je "otkrio ogromne znakove netolerancije, verske isključivosti, uplitanja verskih vođa i obmane".

Adil Zulfikarpašić je na brzinu poveo kampanju pokušavajući da upozori Bošnjake da ih partijski program i rukovodstvo SDA vode u propast. Niko ga nije slušao.

Bosna - izmaštana zemlja

Od sunovrata Bosne i Hercegovine u rat i haos u proleće 1992 - krvari sukob koji je Adil Zulfikarpašić predvideo - malo je oblasti u svetu privuklo veću pažnju reportera i naučnika. Više hiljada knjiga, članaka i TV programa posvećeno je Bosni tokom proteklih desetak godina. Mada je broj dela impresivan, to se ne može reći i za njihov kvalitet.

Bosna, a posebno njeni muslimani, već dugo privlači nesrazmerno veliku pažnju istoričara i stručnjaka iz oblasti društvenih nauka. Mada ih ima samo dva miliona, brojem disertacija nadmašili su sebe. Kao jedina brojnija populacija slovenskih muslimana, sledbenici islama u Bosni bili su predmet interesovanja kao neobična pojava, ostatak Otomanskog carstva. Njihovo prisustvo tokom vekova učinilo je istoriju i kulturu Bosne jedinstvenom i privlačnom za mnoge.

Naučnici iz regiona, posle dugotrajnog rada u polutami, shvatili su da su reflektori iznenada usmereni na njih kada je 1991. raspad Jugoslavije postao nasilan. Odgovori koje je većina njih ponudila - da je Bosna multikulturalno društvo u kojem je nasilje anomalija i da je, štaviše, sadašnji rat prouzrokovala zlonamerna paranoja hrišćana, a posebno Srba, u pogledu islama - stekli su prijemčivu publiku u akademskim krugovima i medijima.

Suočeni sa instant-pravoverjem kreiranim agresivnim zastupanjem u medijima, oni koji se s njim nisu slagali imali su malobrojnu publiku; mnogi su bili izbegavani.

U svakom slučaju, poznavanje stanja na Balkanu već dugo je bilo pod sumnjom. Komunistički režim koji je vladao u Jugoslaviji od 1945. do 1991. negovao je pripadnike zapadnih akademskih krugova koji su iznosili povoljna gledišta o Titovoj državi, a komplikovao život onima koji to nisu radili.

Terorizam

"Nesveti teror" govori kako su svjetski mediji pogrešno prikazivali bosanski sukob, prikrivajući i zanemarujući veliku ulogu radikalnog islama i Al Kaide na ovom prostoru. Piše i o tome kako je Al Kaida iskoristila sukob u BiH, kao bazu za terorističke operacije u svijetu, pa i u SAD. Takođe se otkriva kako su tajno naoružavani bosanski mudžahedini i kako su veterani bosanskog džihada ubili na hiljade Amerikanaca. Autor Džon R. Šnider kvalifikovano govori o tome zašto su danas BiH i njen skriveni džihad važni za Ameriku i rat protiv terorizma.

(Nastaviće se )

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.