NESVETI TEROR - U Sarajevu se stvara evropski Islamistan

Džon R. Šindler 04.09.2009 18:00

Foto: NESVETI TEROR - U Sarajevu se stvara evropski Islamistan

Finansiranje islamista nastavljeno je i poslije Dejtona - građanski rat se završio, ali džihad nije. Nasuprot izjavama SDA da se Sarajevo oslobađa mudžahedina, istina je bila to da Izetbegović i njegova partija nisu namjeravali nigdje da ih pošalju

Mnogi veterani El Mudžahida naselili su se u selu Bočinja, a sarajevska policija se trudila što je bolje mogla da novinare zadrži van sela. Oni nisu bili dobrodošli u Bočinji, ali lokalno stanovništvo niko nije pitao

******************************

Uspon radikalnog islama u posleratnoj Bosni može se pripisati mnogim uzrocima, između ostalog i ekonomskom nazadovanju, ratnim patnjama i političkom haosu, ali je osnovni uzrok bio neprekidni napor SDA da stvori evropski Islamistan.

... Ratni kanali za finansiranje islamista radili su i posle Dejtona: građanski rat se završio, ali džihad nije. TWRA Fatiha al Hasaneina upućivala je sredstva SDA bar do 1998, mada je boravište sudanskog "torbara" bilo nepoznato. Katarska TV mreža Al Džazira početkom 1997. poklonila je sarajevskoj televiziji milion dolara. Iranci su nastavili da budu velikodušni prema Izetbegoviću i dali su njegovoj partiji 500.000 dolara, kako bi joj pomogli da septembra 1996. pobedi na opštim izborima. Izborna kampanja SDA bila je šizofrena, baš kao i sama partija, površno zastupajući zapadne vrednosti, ali sledeći islamistički plan. To su odražavale dve glavne parole partije: "Naša vera u našoj zemlji", što je izražavalo Izetbegovićeva prava osećanja, i "Za suverenu, ujedinjenu i demokratsku Bosnu", što je bilo namenjeno Zapadu. Bez obzira na sve to, kampanja je bila dovoljno delotvorna da Izetbegovića i Stranku demokratske akcije zadrži na vlasti.

Muslimanski tajkuni

Vlast SDA u Sarajevu bila je zacementirana čvrstim vezama partije sa vodećim medijskim i poslovnim krugovima. Funkcioneri SDA i ljudi odani stranci kontrolisali su vodeće novine (Dnevni avaz), vodeći informativni časopis (Ljiljan) i Radio-televiziju Federacije.

Muslimanski tajkuni, uz nekoliko izuzetaka, bili su milosti SDA i s partijom su bili u uzajamno korisnim odnosima koji su sarajevskoj mafijaško-poslovnoj eliti obezbeđivali unosne ugovore s vladom i odrešene ruke, a vrhu SDA darežljiv mito. Hasan Čengić, koji je praktično osnovao versko-poslovni mafijaški reket, i dalje je ubirao ličnu dobit od džihada, šireći svoje carstvo prepletenih fasadnih kompanija na način kojem su se divili njegovi prijatelji a koji je užasavao njegove kritičare. Zbog fanatizma, nepopustljivosti i korupcije, Federacija je ostala politička i ekonomska rupa bez dna čak i pet godina posle Dejtona. Uprkos ogromnoj američkoj pomoći u cilju stvaranja funkcionalne Armije Federacije kao bedema protiv bosanskih Srba, Armija BiH i HVO nikada nisu zaista sarađivale - politika SDA je bila pouzdan jemac da bosanski Hrvati nikada neće imati poverenja u muslimansku većinu - a program je bio zaražen krađama sredstava i opreme velikih razmera.

... Sveti ratnici koji nisu želeli ili nisu mogli da se vrate kućama - grupa koju su većinom činili borci iz severne Afrike - nisu se ni vratili. Nasuprot izjavama SDA da se Sarajevo oslobađa mudžahedina, istina je bila to da Izetbegović i njegova partija nisu nameravali nigde da ih pošalju. Isti organi pod kontrolom SDA u muslimanskoj vojsci i policiji koji su borce islamističke internacionale doveli u Bosnu sada su imali zadatak da ih vrate kući. Nije čudo što se ništa nije desilo. Umesto toga, obaveštajni aparat Sarajeva većinu napora je uložio u skrivanje daljeg prisustva mudžahedina u Bosni.

Plan SDA kako da zadrži uvezene svete ratnike, protivno zamerkama Sjedinjenih Država i NATO-a, bio je da ih smesti u nekoliko sela u centralnoj Bosni i da se nada da niko na to neće obraćati pažnju. Veze između vrha SDA i mudžahedina nisu bile tajna. Sredinom novembra 1997. Izetbegović je prisustvovao svečanosti u Zenici, kojom je obeležena peta godišnjica Sedme muslimanske brigade koja je služila u posleratnoj Vojsci Federacije (VF), nominalno ujedinjenim muslimansko-hrvatskim snagama koje je nametao Dejton...

Mudžahedini ostali u BiH

... Najveći broj uvezenih ratnika koji su u Bosni ostali i posle Dejtona skrasio se i živeo mirnijim životom čekajući sledeću provalu oružanog džihada. Odred El Mudžahid je formalno raspušten početkom 1996. pod pritiskom Vašingtona, ali se mali broj njegovih boraca vratio kućama. Mada je jedinica javno ispraćena, većina njenih boraca je ostala u Bosni, uključujući i zapovednika Abu Maalija koji je u zemlji ostao do jula 1999. kada je njegovo dalje prisustvo postalo neprihvatljivo čak i za SFOR; kuda je posle toga tačno otišao traženi Alžirac, ostalo je zagonetka. Sarajevo nije bilo voljno da raspravlja o ovom slučaju.

Mnogi veterani El Mudžahida naselili su se u selu Bočinja, a sarajevska policija se trudila što je bolje mogla da novinare zadrži van sela. Novostvoreni bosanski građani nisu bili dobrodošli u Bočinji, ali lokalno stanovništvo niko nije pitao. To je pre rata bilo srpsko selo, a etnički su ga očistile muslimanske snage. Ubrzo posle Dejtona general Sakib Mahmuljin, jedan od najviših muslimanskih generala i zamenik ministra odbrane u Federaciji, sredio je da osamdeset osam mudžahedinskih porodica pređe u Bočinju; najveći broj pridošlica bili su Arapi oženjeni Bosankama, često i sa više njih. Stiglo je još svetih ratnika, te je Bočinja ličila na pravu koloniju Al Kaide.

... Oni su zaveli vladu terora na svom liliputanskom posedu namećući strogu salafističku interpretaciju islama koja je bila tuđa i odbojna lokalnom stanovništvu; oni koji bi se usudili da kritikuju običaje pridošlica bili bi pretučeni, a mogli su doživeti i nešto još gore. Starosedeoci, kojima se nisu sviđali ludaci u pustinjskoj nošnji i njihova tuđa učenja, smatrali su SDA odgovornom za svoju situaciju, a jedan političar je tužno primetio: "Sada imamo kriminalce da nas podučavaju islamu."

(Kraj)

Rat je završen, ali džihad se nastavlja i dalje

Od ponedjeljka novi feljton "Glasa Srpske" - LICA DESPOTIZMA poznatog sociologa Erika Karltona. Šta je despotizam? Da li je to isto što i tiranija? Na koji način su oni povezani s diktaturom, pita se autor. Govori o despotima kroz istoriju i raspravlja o tome da li su oni po definiciji vođe ili su proizvod određene društvene klime i situacije