NESVETI TEROR - Teror Juke Prazine i Mušana Topalovića

Bande SDA su obavile lavovski dio posla - ubijanja, silovanja, otimanja i pljačkanja - čiji je cilj bio da Sarajevo postane čisto muslimanski grad. Cacova brigada je bila najenergičnija.

Krajem rata najmanje dvije hiljade sarajevskih Srba palo od ruke Cacove bande, mada je udruženje građana, koje je predstavljalo sarajevske Srbe, tvrdilo da je taj broj blizu pet hiljada. Druge godine rata postalo je nemoguće sakriti razmjere terora SDA. Uloga Jusufa Juke Prazine

*********************************

Na početku rata Patriotska liga se okrenula sarajevskoj mafiji radi pomoći u odbrani grada i pribavljanju oružja i municije. Muslimanski organizovani kriminal bio je jezgro Izetbegovićevih snaga od samog početka. Neki od "heroja" koji su se pojavili bili su poznati kriminalci. Jedan od najpoznatijih, Jusuf Prazina, poznat kao Juka, koji je pre rata bio među glavnim mafijašima, pod svojom komandom je imao tri stotine uterivača dugova i reputaciju koja se smatrala nedoličnom čak i i prema merilima njegove profesije.

Na zahtev SDA, Jukina privatna vojska je pomogla u odbrani grada, mada su se gangsteri više bavili trgovinom nego vojnim poslovima. "Jukina armija", koja je ubrzo narasla na četiri hiljade ljudi, što je dovelo do toga da Prazina bude postavljen na čelo muslimanskih specijalnih snaga u junu 1992, bila je duboko upletena u organizovani kriminal, videvši u "rekviziciji" skupih automobila "za odbranu grada" naročito profitabilan posao. Na početku rata Juka je prevezen u Koševsku bolnicu jer je bio ranjen, ali ne u borbi već u tuči oko pit-bula; njegovi razbojnici su prisilili hirurga, koji je smatrao da ranjeni u ratu treba da imaju prednost, da operiše Prazinu. Mada su sarajevski mediji negovali imidž Juke kao Robina Huda, većina građana, koji su znali šta on i njegovi "vojnici" predstavljaju, prezirala ga je; pranjem svojih luksuznih automobila naočigled žednih Sarajlija u vreme najteže opsade, Juka nije postao omiljen. Osećalo se olakšanje kad je nekoliko meseci kasnije pobegao iz grada i iz zemlje. Njegova unosna trgovina sa Hrvatima i Srbima - biznis je biznis - postala je isuviše očigledna da bi se SDA osećala lagodno.

Zločin ispred Doma policije

Mada su Jukine snage počinile zločine nad srpskim civilima u Sarajevu - ako je ubijanje Srba cilj rata, zar nije lakše ubijati nenaoružane Srbe? - one ipak nisu imale najgoru reputaciju u gradu. Ova sumnjiva počast pripala je bandi ubica Mušana Topalovića, poznatog kao Caco. Jedino čime se ovaj predratni gangster isticao bila je pripadnost jednoj mediokritetskoj rok grupi; rat je za njega bio prilika da zaradi novac i da se ponaša u skladu sa svojim najnižim nagonima. Kad je rat počeo, osnovao je specijalnu grupu jurišnika, koja se sastojala od osamdeset njegovih gangstera, kao deo Desete brdske brigade koja je ponikla u Starom gradu. Uskoro je Topalović bio komandant brigade.

Mada je imao jake poslovne interese i na brigadu gledao kao na profitabilan posao, eliminisanje sarajevske "pete kolone" bilo je Cacov pravi zadatak. Za njega, kao i za mnoge ekstremiste SDA, svi nemuslimani su bili potencijalni neprijatelji; Sarajevu i Bosni biće bolje bez njih. Od hiljada Srba u Sarajevu, verovatno je trećina aktivno podržavala vladu SDA, druga trećina je bila za SDS, ali se našla zarobljena na pogrešnoj strani fronta, dok preostala trećina nije želela da ima nikakva posla sa politikom ili ratom. U očima Caca i drugih gangstera koje je sponzorisao SDA, svi su oni bili neprijatelji koje treba eliminisati.

Čim je rat počeo, sarajevski Srbi, čak i oni lojalni Izetbegoviću, podvrgnuti su diskriminaciji, otpuštani su s posla kao "četnici", fizički maltretirani, pa i gore. Desetak nenaoružanih Srba je ubijeno hicima iz vatrenog oružja ispred Doma policije u prvom mesecu rata - smišljeno masovno ubistvo koje nije dovelo ni do kakvih hapšenja. U naizgled nasumičnim napadima pobijeno je na desetine Srba krajem proleća i početkom leta. Mnoga ubistva su bila hladnokrvna, s ciljem da Srbe zaplaše i oteraju iz grada. Tipičan je slučaj Dušana Đukića kojeg su nožem ubili susedi muslimani maja 1992; njegovu su ženu, dok joj je muž umirao, susedi, koje je volela i kojima je verovala, psovali i nazivali "četničkom kučkom". Ona kao i mnogi Srbi iz susedstva postupili su razumno pobegavši iz grada da ne bi bili ubijeni.

Ubijena srpska porodica

Dokazi su se gomilali u prilog tome da su ovi "slučajni zločini" u stvari deo proračunatog plana SDA da otera nemuslimane. Klasičan slučaj je bilo ubistvo porodice Ristović 8. jula 1992. u Gornjem Velešiću, etnički mešovitom sarajevskom predgrađu.

 Šest članova porodice ubijeno je hicima iz automatskog oružja dok su sedeli za ručkom; užasan prizor; među poginulima su bili šezdesetjednogodišnja majka porodice dva sina i kćerka. Ubice, odevene u uniforme Patriotske lige, viđene su kako se odvoze u vozilu koje je pripadalo muslimanskoj policiji. General Divjak je priznao da je Armija BiH identifikovala ubice za nekoliko sati, ali da je policija sprečila dalju istragu. Preživeli članovi porodice Ristović, koja je u Gornjem Velešiću živela duže od trista godina, evakuisali su se, a krajem rata skoro da više nije ni bilo Srba u ovom selu.

Bande SDA su obavile lavovski deo posla - ubijanja, silovanja, otimanja i pljačkanja - čiji je cilj bio da Sarajevo postane čisto muslimanski grad, a Cacova brigada je bila najenergičnija. Smatran psihopatom, Caco je gajio patološku mržnju prema nemuslimanima i izražavao je varvarskim mučenjem i ubijanjem.

Njegovi razbojnici su hvatali Srbe na ulici; o većini njih se više ništa nije čulo, a porodice nisu mogle da od muslimanske policije ili vojske dobiju informacije o svojim najdražim.

 ( Nastaviće se )

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.