NESVETI TEROR - Mudžahedini pustoše BiH i planiraju terorizam

Svaki mjesec rata pružao je mudžahedinima još vremena da pustoše i planiraju terorizam regrutujući nove svete ratnike. Ono što SDA želi, objasnio je partijski ideolog Džemaludin Latić, jeste najmanje 45 procenata bosanske teritorije plus Sandžak.

Povremeno bi se nekom visokom funkcioneru SDA omaklo pa bi pomenuo džihad pred kamerama - premijer Haris Silajdžić je to učinio 9. jula 1995. godine

*****************************

Dragan Vikić, bosanski Hrvat i heroj odbrane Sarajeva u prvim mesecima rata, izbačen je 1993. bez ceremonija uprkos preteranim javnim pohvalama kojima je obasipan - ili možda upravo zbog njih. Vikića je ljutila islamizacija vojske i policije, koja je uterivala u laž izjave SDA o multietničnosti. Vikić je objasnio: "Nisam mogao da ostanem u armiji u kojoj je prvi osnovni uslov da ste član SDA, drugi da ste u dobrim odnosima sa Čengićevim klanom, treći da ste se zakleli na vernost Izetbegoviću, a tek četvrti da nešto znate. Na petom mestu - možete da vidite koliko je to značajno - dolazi vaše držanje u ratu."

Vikićevo gledište delilo je ono malo nemuslimana koji su ostali u snagama Sarajeva, a i mnogi manje religiozni muslimani mislili su isto.

Islamizacija vojske

Armija je podvrgnuta intenzivnoj propagandi koja je podsticala radikalni islamizam, uključujući i verske govore imama i deljenje islamske literature trupama (Izetbegovićeva Islamska deklaracija se najčešće viđala; nije bila popularna kod vojnika koji su je smatrali tendencioznom). Vojnici Armije BiH često su podsticani da vode džihad, mada skoro nijedan zapadnjak to nije primećivao, čak ni kad je reis-ul-ulema Mustafa Cerić osuđivao "evropsko đubre" i držao propovedi protiv etnički mešovitih brakova. Povremeno bi se nekom visokom funkcioneru SDA omaklo pa bi pomenuo džihad pred kamerama - premijer Haris Silajdžić je to učinio 9. jula 1995. kada je na sarajevskoj televiziji proglasio islamski sveti rat i pozvao sve islamske države da se bore na strani bosanskih muslimana - ali čak i kada bi se to desilo, bilo je skoro sigurno da će na saradnju spremni zapadnjački novinarski korpus incident gurnuti pod tepih.

Najvidljivija manifestacija islamizacije sarajevskih ratnih napora bilo je to što su poginuli u ratu nazivani "mučenicima". U islamu, kao i u hrišćanstvu, "mučenik" - shahid na arapskom (šehid na bošnjačkom) jeste termin nabijen emocijama; shahid znači "svedok", mada za muslimana ova reč izričito označava nekoga ko je poginuo u džihadu. Ubrzo je SDA ratne žrtve počela da proglašava šehidima - prvo samo vojnike poginule u borbi, a kasnije je svako ko je izgubio život bio slavljen kao islamski mučenik. To je bilo veoma uvredljivo za sekularne muslimane, koji su u tome videli još jedan Izetbegovićev pokušaj da ih natera da progutaju radikalni islam...

...Izetbegović i njegova partija uspjeli su da svoju borbu prikažu kao zapadnjačku, sekularnu i demokratsku, mada je ona bila zapravo istočnjačka, islamska i autoritarna. Za mnoge je borba SDA postala i njihova sopstvena i brkali su odbranu muslimana sa vođenjem svetog rata, baš kao što je Izetbegović želeo. U jednom rečitom intervjuu, Hase Tirić, komandant Crnih labudova, muslimanske specijalne jedinice koja je obavila svoj deo prljavog posla za SDA tokom rata, na pitanje: "Da li se borite za bosansku ili za muslimansku državu?", odgovorio je: "U čemu je razlika?" Krajem 1993. Armija BiH je imala 180.000 ljudi u šest korpusa i sedamdeset šest brigada (mada su dve trećine bili privremeno pozvani rezervisti; potpuna mobilizacija je mogla da obezbedi četvrt miliona ljudi pod oružjem). Front, koji je vijugao preko cele zemlje, i dalje je stajao na mrtvoj tački, većinom zato što je muslimanima nedostajala volja da napadnu. Bosanski Srbi su bili veoma razvučeni, a i sami su pokazivali letargiju na bojnom polju. Mladićeva Vojska Republike Srpske verovatno je mogla da zauzme Sarajevo, ali nisu hteli da imaju posla za zamršenim političkim posledicama; pored toga, nazovi opsada je vezivala mnogo više muslimanskih nego srpskih trupa.

Regrutovanje "svetih ratnika"

Svaki mesec rata pružao je mudžahedinima još vremena da pustoše i planiraju terorizam regrutujući nove svete ratnike. Sarajevo je ponekad bilo brutalno iskreno o svojoj željenoj konačnoj državi. Ono što SDA želi, objasnio je partijski ideolog Džemaludin Latić, jeste najmanje 45 procenata bosanske teritorije plus Sandžak.

Sticanje kontrole nad skoro polovinom zemlje bilo je nešto što Sarajevo nije imalo nikakve šanse da postigne bez velike američke vojne pomoći, dok je okupacija Sandžaka, oblasti u Srbiji, bila islamistički puki san. Vizija SDA o islamskoj mini-državi iskrojenoj iz centralne Bosne bila je veoma slična planovima bosanskih islamista u Drugom svetskom ratu, koji su želeli satelitski status pod Trećim rajhom; vizija SDA je bila skoro ista, samo pod američkim protektoratom: balkanski Islamistan podređen Holbruku umesto Himleru...

... Stranka demokratske akcije je tvrdila da je u Sarajevu umrlo deset hiljada ljudi i da je šest stotina hiljada granata ispaljeno na grad, oštetivši i razorivši 60 procenata zgrada, ali crno tržište je cvetalo. Hiljaditog dana opsade, sarajevske pijace su obilovale svežim proizvodima, uključujući i pomorandže, limun i banane po cenama samo malo višim od onih u zapadnoj Evropi. Benzin se mogao lako nabaviti, po ceni 35 procenata nižoj nego u Nemačkoj. Posle oštre zime 1993-1994, Svetski program za hranu pregledao je stanje uhranjenosti žitelja Sarajeva, utvrdivši da nema neuhranjenih i da je samo mali procenat stanovništva pothranjen. Tokom 1994, zaključile su UN, samo je 324 civila ubijeno u Sarajevu - stopa nasilne smrti niža nego u Vašingtonu.

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.