MOLITVE I MOLBE - Praštanje i mirenje umjesto jednoumlja i pohlepe

Nisu naše nego Hristove riječi koje kažu: "Ko hoće da bude među vama prvi, neka bude svima sluga!" Žrtva je temelj jedinstva i u crkvenom i u narodnom sabornom životu, kao i u svim oblastima društvenog delanja, a Krst je jedina neprolazna slava čovjekova.

... Svako istorijsko vrijeme, pa i naše, takvo kakvo jeste, u Crkvi se preobražava u čas Hristov, "u vrijeme pogodno" i "najpogodnije vrijeme", u "dan spasenja" - sada i ovdje

***********************************

Ove reči Svetog apostola Pavla upućene su svima hrišćanima, pa i nama, ovde danas sabranima, visokopreosvećena i preosvećena braćo arhijereji, prepodobni i časni oci i draga braćo i sestre, verni narode Boga živoga. Vaistinu, pomoću Božjom postajemo ono što jesmo i stičemo ono što imamo. Ovu jevanđeljsku istinu osećamo i mi na osobit način u ovom za nas presudnom času kada na svoja slabašna pleća primamo breme apostolskoga služenja na prestolu Svetoga Save, breme koje - mi to svom dušom osećamo i javno, evo, pred Gospodom i svima vama ispovedamo - daleko nadmašuje naše više nego skromne snage i sposobnosti. Istovremeno, međutim, osećamo i ispovedamo, zajedno sa istim Svetim apostolom: "Sve mogu u Hristu koji mi daje moć".

Blagodatna pomoć Božja jeste i prva potreba naroda Božjeg, sazvanog i sabranog u sveto bogočovečansko jedinstvo Crkve kao Tela Hristova; u tim okvirima i najpreča potreba, danas možda više nego ikada, i našeg vernog i krstonosnog pravoslavnog srpskog naroda. Uostalom, to je i jedina stvarna potreba svega sveta, bio on toga svestan ili ne bio. Naročito u ovom vremenu zastrašujućih, apokaliptičkih razdora među ljudima i narodima, poniklih iz čovekova samoubilačkog raskola sa jedinim Mirotvorcem, sa onim koji je Mir naš - Bogočovekom Hristom, Jednim od Svete Trojice. Ali svako istorijsko vreme, pa i naše, takvo kakvo jeste, u Crkvi se preobražava u čas Hristov, "u vreme pogodno" i "najpogodnije vreme", u "dan spasenja" - sada i ovde.

 Hrišćani saradnici Božji

To dalje znači da smo svi mi hrišćani prizvani da budemo saradnici Božji u Hristovom delu spasenja našeg i spasenja sveta: "U svemu se pokazujemo kao sluge Božje: u trpljenju mnogom, u nevoljama"..., ali isto tako, ako ne i više, "u bdenjima, u postovima, u čistoti, u znanju, u dugotrpljenju, u blagosti, u Duhu Svetome, u ljubavi nelicemernoj, u reči istine, u sili Božjoj, sa oružjem pravednosti...". Jer, samo tako ćemo biti "kao žalošćeni a uvek radosni, kao siromašni a mnoge bogateći, kao oni koji ništa nemaju a sve poseduju".

Na tom putu saradnje sa Spasiteljem, Gospodom Hristom, i delanja na svome i spasenju bližnjih svojih, mi vidimo i svoje skromno mesto. Da bismo njime išli i da naše patrijaraško služenje na tronu Svetog Save ne bi bilo na štetu i sramotu Crkve, nama je neophodna, draga braćo i sestre, i molitvena pomoć sviju vas, sviju vernih, pa je, evo, smerno i ištemo od vas.

Stupajući, kao četrdeset i četvrti srpski Patrijarh, u tron Svetoga Save, mi nemamo nikakav svoj program patrijaraške delatnosti. Naš program jeste Jevanđelje Hristovo, blaga vest o Bogu među nama i Carstvu Božjem u nama - ukoliko ga, verom i ljubavlju, prihvatamo. Smatramo, međutim, svojom svetom dužnošću da u ovom trenutku ukažemo samo na neke, za nas danas životno važne i posebno aktuelne, bogočovečanske dimenzije Jevanđelja.

U Pravoslavnoj crkvi Hristovoj svi ljudi su jedno telo i jedan duh u Gospodu, neraskidno sjedinjeni svetom ljubavlju kojoj je izvor prava vera, kao i svakoj drugoj vrlini i istinskom ljudskom delu. Samo u Hristu, kao deca Božja i braća Hristova, mi ljudi smo i braća među sobom. Upravo na takvo bratstvo i takvo zajedništvo, zasnovano na bogočovečanskoj ljubavi, mi ćemo, ako Bog da, neućutno prizivati ljude i iz svoga naroda i iz drugih naroda, bližih i daljih, i isticati da je ono jedina alternativa lažnom "bratstvu i jedinstvu" utemeljenom na bezbožju, tačnije na čovekobožačkom idolopoklonstvu. Ljubav i jedinstvo, međutim, nisu mogućni bez korenitog pokajanja i istinskog duhovnog preporoda na ličnom i sveopštem planu. Jer, vaistinu smo svi za sve krivi! Zato, od sada pa do poslednjega daha svoga, braćo i sestre, pozivamo i pozivaćemo sve i svakog, počev od samog sebe, na pokajničku duhovnu obnovu, kao temelj i preduslov svake druge obnove i preobražaja: na praštanje i mirenje, na ljubav i jedinstvo, na bratoljubivo jedinomislije umesto samoživog jednoumlja i pohlepe, na bogoljublje i čovekoljublje. Na to sveto, čoveka i naroda jedino dostojno, delo pozivamo svakog brata Srbina i sestru Srpkinju u Otadžbini i rasejanju; svu našu braću i sestre po veri u pravoslavnoj vaseljeni i hrišćanskom svetu uopšte, kao i sve ljude i narode dobre volje. Mi lično gajimo ljubav prema svima bez razlike i blagosiljamo sve potomstvo Svetog Save, ma gde bilo, sve hrišćane i sve ljude bez razlike.

Prvi među jednakima

Kao Patrijarh srpski, svoje prvenstvo među jednakima, a i svako prvenstvo među ljudima, shvatam kao prvenstvo služenja, žrtve i Krsta. Nisu naše nego Hristove reči koje kažu: "Ko hoće da bude među vama prvi, neka bude svima sluga!" Žrtva je temelj jedinstva i u crkvenom i u narodnom sabornom životu, kao i u svim oblastima društvenog delanja, a Krst je jedina neprolazna slava čovekova. Na ovu dvojedinu istinu podsećamo vas, ljubljena deco Božja, jer se nalazimo na pragu žrtvene i pokajne godine, godine u kojoj će naša Sveta crkva molitveno obeležavati pedesetogodišnjicu ogromnog stradanja srpskog naroda (1941-1991), ali i dara milosti i slave koju je u Hristu kroz stradanje dobio. Ne zaboravljajmo: na smirenju i uzajamnoj žrtvenosti sviju Bog gradi istinsku veličinu i dostojanstvo sviju. To je nauk Hristov, nauk naših mučenika i novomučenika! Zato poslušajmo Svetog apostola Pavla i čašću jedni druge činimo većima!

Trudićemo se da pred Bogom, ovim svetim Saborom i svima ljudima opravdamo poverenje i nade koje se polažu u našu smernost. Na kraju, koji nije i završetak nego, pre će biti, tek početak, želimo da poručimo svojim dragim vernicima u Eparhiji raško-prizrenskoj, na žrtvenom polju Kosovu, koje je polje prave srpske slave i večnog opredeljenja, u Metohiji i u Starome srpskome Rasu, svedocima Krsta Hristova i pokajnicima, umnogome, za sve Srbe: da naše nove odgovornosti nipošto ne znače rastanak nego još tešnje jedinstvo sa njima i još revnosnije služenje spasenju njihovom, svom i sviju ljudi, u slavu Jedinog Istinitog, u Svetoj Trojici slavljenog, Boga i Gospoda.

Amin. (2.12.1990)

Život i vjera

U svojim molitvama i molbama njegova svetost preminuli patrijarh srpski gospodin Pavle govori upravo o teškim vremenima koja su ponovo zadesila vaskoliki srpski rod devedesetih godina prošlog i prvih godina ovog vijeka. U svojim propovijedima i besjedama poglavar Srpske pravoslavne crkve i veliki teolog govori o nekim značajnim temama u posebnim prilikama, moli za praštanja i mirenja među ljudima. Time odiše sva njegova misao i sve njegove velike poruke i kroz ovo djelo. Ukazivao je i na sve nepravde koje se dešavaju srpskom narodu. Bio je naš savremenik, koji je dosta imao da kaže nama i o nama.

 (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.