Mafijaši nemaju etničkih razlika

MEKMAFIJA, KRIMINAL BEZ GRANICA (Pad komunizma) (3)

U bivšoj Jugoslaviji, na primer, radilo se s oružjem i cigaretama. U Bugarskoj su to bili automobili. U Ukrajini krijumčareni su radna snaga i žene. Narkotike su svi švercovali!

Svakog mjeseca hiljade automobila ukradeno je s ulica zemalja sjeverne Evrope i ilegalno prebacivano u istočnu Evropu i na Balkan. U haotičnom raspadu komunizma, sve je pušteno s lanca

...Tog vedrog, sunčanog prolećnog dana 1991. godine zaustavio sam se ispred hotela "Esplanade" u Gajevoj ulici u centru Zagreba. Četiri sata vožnje od Beča nisam ni osetio u svom crnom audiju kvatro. Nesumnjivo najelegantnije vozilo koje sam ikada vozio - za klasu iznad standardnih automobila koje BBC rentira za svoje novinare, ali ovog puta sam insistirao na pogonu na sva četiri točka posle nekoliko zastrašujućih probijanja kroz mećave i oluje duž nepredvidivih asfaltnih drumova Istočne Evrope u vreme revolucije 1989. godine. Čim sam izašao iz auta, jedan novi, pomalo nervozni portir zatražio mi je ključeve da bi vozilo odvezao na hotelski parking. Bila je to uobičajena procedura za Esplanade i pružio sam mu ključeve.

Razni ljudi defilovali su kroz foaje hotela Esplanade - posrednici kao Sajrus Vens i lord Dejvid Oven, zatim ministri iz regiona, EU i SAD. Obedovali su u istom restoranu gde i sve brojniji plaćenici koji su osetili da je na pomolu unosan rat. Ili mladi Hrvati iz kanadske i američke dijaspore, spremni da rizikuju život za otaybinu koju do tada nikad nisu videli.

Vatreno krštenje novinara

Ujutro, otišao sam do parkinga po audi. Nije ga bilo. U tom trenutku još nisam znao da se moj auto otisnuo na tajanstveno putovanje koje će se okončati nekoliko nedelja kasnije na pijaci polovnih automobila u zapadnoj Hercegovini, u gradu Mostaru, 300 km od Zagreba. Ja sam do tada već naplatio osiguranje (srećom, austrijske osiguravajuće kompanije još nisu bile ukinule polise za teritoriju Jugoslavije, kao što su učinile za Poljsku, Rumuniju, Češku, Bugarsku i Albaniju), ali svoj dragi audi više nisam video. Verujem da je on tada već uveliko bio u posedu neke od novih paravojski u BiH.

Tako sam i ja bio žrtva najnovije aktivnosti sa najvećom stopom rasta u Evropi - krađe automobila. Svakog meseca hiljade automobila kradeno je s ulica zemalja severne Evrope i ilegalno prebacivano u istočnu Evropu i na Balkan. U tada zapuštenoj albanskoj luci Dureš, 1992. godine, posmatrao sam kako s jednog velikog teretnog broda istovaraju automobili.

Na oronuli kameni kej, pored zarđalih stubića za vezivanje, izvožene su desetine kola raznih marki - BMW, pežoi, honde i ubedljivo najviše mercedesa, uglavnom serije 200, omiljene među taksistima u Nemačkoj, Beneluksu i Skandinaviji. Carinici su se jedva trzali iz dremeža, dok su nekakvi odrpani prljavi ljudi uzbuđeno preuzimali vozila koja su još nosila originalne tablice, na retrovizorima još su visile mirišljave jelkice, porodične fotografije još su bile zadenute pored ogledala, uz nečije poluprazne pakle cigareta još uvek na sedištima.

U komunističkoj Albaniji automobile nije mogao posedovati običan narod, već su se oni koristili samo za državne potrebe - putevi su pravljeni za prolazak nekoliko kamiona dnevno i niko osim grupice državnih šofera nije umeo da vozi. U haotičnom raspadu komunizma, sve je pušteno s lanca. Svako ko je mogao da se dokopa (ukradenih) kola odmah bi s mediteranskim guštom nagazio po glavnim putevima, iako nikad ranije nije seo za volan! Pakao.

Zemlja se pretvorila u ogroman smrtonosni luna-park, a svako vozilo bilo je potencijalna meta kradljivaca (pošto su sva ionako već kradena, teško je zauzeti ispravno mišljenje povodom pitanja vlasništva). Kola koja nisu ostajala u Albaniji prodavana su u Makedoniji, Bugarskoj, Rusiji, azijskim zemljama bivšeg SSSR-a, na Bliskom istoku i drugde.

Niču reketaška udruženja

U to vreme, nisam shvatio značaj krađe mog automobila. Nisam uočio kriminalni ledeni breg koji se ubrzano formirao ispod uskovitlane površine revolucije, slobodarstva, nacionalizma i nasilja koji su obuzeli istok Evrope. Mnogi su izmirivali stare račune. Drugi su se upinjali da sačuvaju svoje privilegije iz starog sistema. I sve to u društvu u kom je reč "komunizam" najednom postala ravna psovki.

Reketaška udruženja poput SIC-a i VIS-a bila su duboko umešana u šverc automobila. Internacionalni karakter samog posla omogućavao je da novi bugarski klanovi uspostave veze sa sličnim grupama na Balkanu, i širom istočne Evrope. Svaka država stekla je visoku reputaciju u trgovini određenom vrstom robe. U bivšoj Jugoslaviji, na primer, radilo se s oružjem i cigaretama. U Bugarskoj su to bili automobili. U Ukrajini krijumčareni su radna snaga i žene. Narkotike su svi švercovali.

Mađarska i Čehoslovačka imale su posebno mesto u novoj kriminalnoj mreži, zahvaljujući blizini i razrađenim komercijalnim vezama sa susedima, Nemačkom i Austrijom. Međutim, kao bivše socijalističke zemlje, i dalje su imale bezvizni režim za ostatak istočne Evrope. Kazahstanci, Gruzijci, Bugari, Moldavci, Jugosloveni i Letonci mogli su tu bez problema privremeno da se nastane. Naravno, i Rusi.

Sankcije

Zapad je uradio nešto zaista glupo. Savet bezbednosti UN u Njujorku izglasao je 30. maja 1992. godine Rezoluciju 754 kojom se uvode ekonomske sankcije Srbiji i Crnoj Gori. Balkan - razoren ratom, osiromašen i traumatizovan - uskoro će se transformisati u švercersko-kriminalnu mašineriju, s malo ili bez presedana te vrste u istoriji. Dok je svet kršio ruke i ježio se zbog strahovitih izliva nacionalizma jugoslovenskih naroda i njihovih vođa, balkanski mafijaši počeli su da odbacuju etničke razlike i da se upuštaju u do tada neviđenu kriminalnu saradnju.

                             ( Nastaviće se )

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.