Karl Bilt -ZADATAK MIR - Velika diplomatska bitka na Balkanu

Interni politički preobražaj u Republici Srpskoj ne bi bio moguć odjednom, ali bi bio moguć u daljoj perspektivi i sada je trebalo početi raditi na tome.

Bez podrške iz Moskve, moje mogućnosti da išta postignem bi se vrlo brzo smanjile. Jedan od razloga sastajanja Vijeća za sprovođenje Dejtonskog sporazuma bile su, u stvari, pripreme za naredne izbore

Ali, pored toga, on je još poricao da je Karadžićev predsednički položaj predstavljao kršenje sporazuma, kao i to da sam ja faktički imao mogućnost da ponovo uvedem sankcije ukoliko ocenim da je to neophodno. Usledila je jedna dosta duga rasprava da bi na kraju Milošević poslao ministra spoljnih poslova Milutinovića da donese njihove vlastite primerke dejtonskog Ustava i rezolucije Saveta bezbednosti. Oni su čitali naglas tekst iz svojih primeraka, a ja iz svojih. Na kraju je čak i Milošević morao priznati da je bilo onako kako sam ja tvrdio, a on poricao.

Milošević je na taj način bio upozoren. Hteo sam da ta stvar bude jasna pre nego što pitanje Karadžića postane konkretno aktuelno, ali bez publiciteta i klepetanja po novinama. Osim toga, hteo sam da zna da će to pitanje, pre ili kasnije, biti među prvim tačkama na mom dnevnom redu i da ću od njega tražiti da ispuni obećanja koja je dao u Dejtonu.

Ovo je bio jedan deo mojih pripremnih aktivnosti u vezi s tim pitanjem. Drugi deo bio je da sebi osiguram podršku ili barem razumevanje u Moskvi. Ako bih oštro krenuo u rešavanje ovog pitanja bez podrške iz Moskve, moje mogućnosti da išta postignem bi se vrlo brzo smanjile.

Veza Beograda i Atine

Sledeći važan korak bio je sastanak sa Većem za sprovođenje Dejtonskog sporazuma u Sarajevu, 24. aprila. Hteo sam da im izložim svoju strategiju, koju sam smatrao ostvarljivom, i da dobijem njihovu podršku.

Bio je to sastanak od velikog simboličkog značaja. Do tada smo se najčešće sastajali u Briselu. Sada je celo Veće za sprovođenje Dejtonskog sporazuma sa svojim predstavnicima iz različitih zemalja trebalo prvi put da dođe u Sarajevo. Bilo je tu velikih teškoća praktične prirode, ali je italijansko vazduhoplovstvo nakon nekog vremena pristalo da nam stavi na raspolaganje jedan transporter kojim bi se članovi Veća dovezli do Sarajeva i nazad. Ovo se dešavalo mnogo pre uspostave bilo kakvih normalnih veza između Sarajeva i ostalog sveta.

Naime, na konferenciji za procenu rezultata Dejtonskog mirovnog procesa, koja je trebalo da bude održana 15. juna u Firenci, valjalo je diskutovati i odlučiti se za mere koje ćemo preduzeti.

Skicirao sam strategiju koja se sastojala od četiri tačke.

Kao prvo, da se razgovara sa ključnim osobama i ključnim vladama koje će moći da pošalju snažne i koordinisane poruke koje bi za srpsku stranu bile verodostojne. Pismo Primakovu već je bilo poslato. Znao sam da Beograd ima dobre odnose s Atinom, a trebalo bi iskoristiti i želju malene Crne Gore da se otvori prema svetu.

Kao drugo, brzo povećati obim i intenzitet kontakata u širem smislu u različitim delovima Republike Srpske. Moramo direktno objasniti šta nam je cilj, da želimo sarađivati i pomoći, te na taj način pokušati stvoriti opoziciju koja će se boriti protiv izolacione i opstruktivne politike, i koja će predstavljati alternativu takvoj politici na Palama. Interni politički preobražaj u Republici Srpskoj ne bi bio moguć odjednom, ali sam verovao da bi bio moguć u daljoj perspektivi i sada je trebalo početi raditi na tome.

Blokirana pomoć Srbima

Kao treće, potruditi se da pribavimo instrumente u obliku ekonomske pomoći zahvaljujući kojima bi faktički bilo moguće stimulisati one koje treba stimulisati. Do sada su uglavnom sve mogućnosti za pružanje pomoći srpskoj strani bile blokirane, što je umnogome ograničavalo naše mogućnosti da stimulišemo bolju politiku kod npr. lokalnih rukovodstava.

I kao četvrto, potruditi se da se IFOR aktivnije angažuje. IFOR mora biti spreman da izoluje Karadžića. Na sastanku Veća za sprovođenje Dejtonskog sporazuma nisam navodio nikakve detalje u vezi sa svojim razmišljanjima, ali sam naglasio da moramo snažno prionuti na sve četiri tačke ako hoćemo da imamo bilo kakvu šansu za uspeh.

Ova moja strategija je, uopšteno gledano, dobila podršku od Veća za sprovođenje Dejtonskog sporazuma. Uveče, dok su članovi Veća sedeli u avionu na putu nazad u Milano, sastao sam se sa šefom ARRC-ovog štaba, informisao ga i detaljnije mu obrazložio šta sam mislio da je bilo moguće tražiti od IFOR-a da učini.

Po mom mišljenju, bilo je važno ograničiti Karadžićevu slobodu kretanja tako da možemo ometati i ograničavati njegove političke aktivnosti.

Bilo je krajnje iritirajuće to da je on mogao gotovo neometano putovati širom zemlje i agitovati, samo promaknuti mimo IFOR-ovih kontrolnih punktova i ponašati se kao da se apsolutno ništa nije dogodilo. To ne samo da je ometalo ceo politički proces već je potkopavalo i autoritet međunarodne zajednice.

                                    (Nastaviće se)

Novi izbori

Glavni razlog sastajanja Veća za sprovođenje Dejtonskog sporazuma bile su, u stvari, pripreme za naredne izbore, dok je za mene bilo najvažnije da dobijem podršku za svoju strategiju političke akcije u rešavanju pitanja zvanog Karadžić. Rekao sam im da se situacija onakva kakva je bila više nije mogla tolerisati i da nam je ostalo otprilike šest sedmica da to promenimo.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.