ISTORIJA LjUBAVNICA - Prva konkubina bila jedna crna Egipćanka

Ako bi žena bila jalova, a muž tražio nasljednike, mogao je da oplodi konkubinu i onda prizna dijete i podigne ga kao svoje. Prva konkubina čije ime nalazimo u pisanoj istoriji vjerovatno je bila Agara, robinja Egipćanka koja je možda bila crnkinja.

Car Solomun imao tri stotine konkubina, uz svojih sedam stotina žena, a drugi biblijski carevi i patrijarsi uživali su povlasticu da drže na desetine ili stotine konkubina.

**********************************

Otkako postoji, ustanova braka dovođena je u vezu s različitim oblicima konkubinata, sistema koji su dopuštali i u izvesnoj meri definisali naporedne prisne odnose muškaraca sa ženama koje im nisu supruge. Biblija nam, kao osnova znatnog dela zapadnjačke kulture i književnosti, predstavlja na desetine naložnica.

Car Solomun imao ih je tri stotine, uz svojih sedam stotina žena, a drugi biblijski carevi i patrijarsi uživali su povlasticu da drže na desetine ili stotine konkubina. Konkubina je služila za svrhu seksualnih odnosa i kao ono što su Japanci nazivali "pozajmljenom matericom".

Ako bi žena bila jalova, a muž tražio naslednike, mogao je da oplodi konkubinu i onda prizna dete i podigne ga kao svoje. Konkubine su imale status podređenih žena, bez sigurnosti ili prava koje je uživala supruga. Konkubine su često bile robovi. Zakon je predviđao da čak i kad bi ženina robinja bila određena kao muževljeva konkubina, konkubina je ostajala u posedu svoje vlasnice.

Pravo nasleđa

Tokom vekova, izmenjene prilike i običaji preinačili su i konkubinat. U poznoj antici, i konkubine su bile zaštićene rimskim pravom, naročito kako je njihovoj deci bilo omogućeno da dobiju delić imanja svog biološkog oca, a to pravo nasleđa bilo je čvršće kad bi otac umro ne ostavivši oporuku ili zakonite naslednike. U ranom četvrtom veku, hrišćanski car Konstantin, koji je umro 337, nastojao je da suzbije ustanovu konkubinata dodelivši muškarcima pravo da se ožene svojim naložnicama i time ozakone njihovu decu. Ali nikakvim se zakonom konkubinat nije dao iskoreniti budući da grčko-rimska kultura uglavnom odobravala neverstvo muškaraca u braku. Sveti Avgustin, koji je više od decenije živeo sa svojom voljenom naložnicom i njihovim sinom, objasnio je da su muškarci opravdavali konkubinat na osnovu toga što bi inače bili prisiljeni da zavode tuđe žene ili da pribegavaju prostitutkama. Iz shvatanja da su muškarci prirodno nesposobni za monogamiju nužno je sledilo uverenje da je konkubinat bitni dodatak braku.

Prva konkubina čije ime nalazimo u pisanoj istoriji verovatno je bila Agara, robinja Egipćanka koja je možda bila crnkinja. Agara je bila sluškinja matrijarha Sare, žene patrijarha Avrama (2000-1720 pre n.e.). Ne znamo ništa o prilikama u kojima je Agara živela, ili o tome kako i kada je dospela u Sarino vlasništvo. Njen biblijski biograf, koji ju je očito smatrao sporednim likom i bez sumnje bi bio zapanjen opčinjenim zanimanjem koje ona izaziva i nakon četiri milenijuma, uveo ju je kao podtekst tragedije o Sarinoj neplodnosti i posvetio joj tek sedam kratkih poglavlja.

Sara i Avram su imali mnogo pustolovina, uključujući i opasan boravak u Egiptu, gde je lepa Sara nesvesno privukla pažnju faraona, koji je poželeo da je uvede u svoj harem. Avram ih je izbavio iz tog nezgodnog položaja predstavivši je kao svoju "sestru", nakon čega ih je faraon oboje obasuo poklonima u vidu ovaca, goveda, magaraca, kamila i robova, i ženskih i muških, a verovatno crnih.

Kad je faraon saznao da su ga Avram i Sara nasamarili, naredio je Avramu da povede ženu i napusti Egipat. Pun obzira, dozvolio im je da zadrže svu stoku i robove.

Avram je postao imućan čovek koji je imao sve osim potomstva, jer je Sara bila nerotkinja. Slabo je bilo verovatno da će se takvo stanje promeniti pošto je u to vreme imala sedamdeset šest godina (ili barem tako izveštava autor Postanka). Nije čudo što je Avram očajavao i molio se zbog nemanja dece. Sara je sebe krivila zbog jalovosti, što se u antičkom svetu smatralo takvim prokletstvom da je čak bio i osnova za razvod. Ali je njeno društvo imalo rešenje za problem neplodnosti - plodnu konkubinu. A upravo tako prvi put srećemo Agaru. "Gospod me je zatvorio da ne rodim", reče Sara mužu, "nego ili k robinji mojoj, ne bih li dobila dece od nje".

Avram je pristao, a Agara se nije pitala. Ubrzo je Avram uspeo da je oplodi iako mu je bilo osamdeset šest godina. Ali je Agaru preobrazio otekli stomak. Na Sarino zaprepašćenje, njena krotka i druželjubiva robinja pretvorila se u samopouzdanu, čak i nadmenu, ženu koja je Saru s visoka gledala prezirno. A zašto ne? Agara jeste bila robinja, ali je njena materica bila dovoljno dobra da muža njene vlasnice snabde zakonitim naslednikom.

Kažnjavanje ropkinja

Saru je Agarin stav zbunio i ozlojedio. Ogorčeno se žalila Avramu, ali ju je on samo podsetio da kao punopravna Agarina vlasnica, svoju robinju može da kažnjava kako poželi. Ne znamo šta je Sara uradila - kao lek protiv drskosti propisivano je da se prestupnikova usta izribaju litrom soli - ali je postupila tako grubo da je Agara rešila da pobegne.

Srećom je anđeo Gospodnji našao Agaru dok je lutala po pustinji: "Agaro, robinjo Sarina, otkuda ideš, kuda li ideš?". Agara mu objasni svoju muku. "Vrati se gospođi svojoj i pokori joj se", zapovedio je anđeo, ali je prekor ublažio obećanjem da će imati toliko dece da neće moći da se prebroje. "Eto si trudna, i rodićeš sina, i nadjeni mu ime Ismailo (što znači "Bog čuje"); jer je Gospod vidio muku tvoju". Nakon ovog susreta, Agara se vratila i Avramu rodila sina, koji je dobio ime Ismailo, kako joj je i naloženo. Najverovatnije se porodila čučeći između Sarinih nogu, u prisustvu babice, po običaju "rađanja na kolenima" koji je važio za decu koja su bila predodređena da postanu naslednici "društvene" majke umesto majke od njihove krvi i mesa. Agara je ostala s Avramom i Sarom još trinaest godina, dojeći i negujući Ismaila. A onda se desilo čudo. Bog je s Avramom sklopio složen zavet kojim je Sarina neplodnost okončana. Isprva se Sara smejala tako besmislenoj ideji. Bila je prestara. Kako je mogla da vodi ljubav, a još manje da rodi dete? Ali ju je Gospod prekoreo zbog smeha i upitao: "Ima li što teško Gospodu?".

Očigledno, ništa mu nije bilo teško, i Sara je začela sina, Isaka. Tada joj je bilo devedeset godina, a Avramu sto. "Ko bi rekao Avramu da će Sara dojiti decu? Ipak mu rodih sina u starosti njegovoj", radovala se Sara.

Sudbina

Poznata istoričarka i spisateljka pokušala je pomoću naučne studije, kroz istinske sudbine čak osamdeset žena, pisane razumljivim jezikom, i uz sveprisutnu ljudsku znatiželju, da se sazna, najčešće gorka istina i neodoljiva pozadina pojma - ljubavnica. Kakav je, kroz vijekove, bio status konkubina, ljubavnica, žena harema, naložnica - takođe je tema ovog djela. Žene izvan braka su, igrom slučaja, kroz svoj tajnoviti život, na neki način povezane kroz svoje sudbine počev od kineskih konkubina do evropskih kraljevskih ljubavnica, do mafijaških žena lutaka. Njihov život je, manje-više, mješavina gorčine i meda…

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.