IS­TO­RI­JA EVRO­PE 1945 – 1992. - Ubi­je­ni mi­li­oni ljudi, ra­zo­re­ne drža­ve i gra­do­vi

Poljska je iz­gu­bi­la vi­še od 20 od­sto sta­no­vniš­tva (uključu­ju­ći i mi­li­one ubi­je­nih Je­vre­ja), Ju­go­sla­vi­ja 10 od­sto ljud­stva. So­vjet­ski gu­bi­ci pro­ci­jenjeni su na dva­de­set do tri­de­set mi­li­ona.

Po­ku­ša­la sam da na­pi­šem pje­smu. Ni­sam sti­gla dalje od: Slo­bo­dna, slo­bo­dna, naj­zad slo­bo­dna. U tom tre­nut­ku slo­bo­da još ni­je ima­la pra­vo zna­čenje... Po­ku­ša­la je da na­pi­še pje­smu je­dna Fran­cus­kinja, za­to­če­na u kon­cen­tra­ci­onom lo­go­ru

*****************************

Dru­gi svet­ski rat u Evro­pi je za­vršen pre­da­jom Ne­ma­čke 7. ma­ja 1945. go­di­ne. Do­ku­ment o pre­da­ji po­tpi­sa­li su u Rem­su fel­dmar­šal Jodl, u ime Ver­ma­hta, i ge­ne­ral-pu­ko­vnik Be­del Smit u ime ame­ri­čkih i bri­tan­skih sna­ga. Fran­cus­ki i rus­ki ofi­ci­ri bi­li su sve­do­ci. Ka­sni­je je održa­na sli­čna ce­re­mo­ni­ja u Ber­li­nu, izme­đu Ru­sa i Ne­ma­ca, i sva ne­pri­ja­teljstva okon­ča­na su 8. ma­ja. Naj­du­ži i naj­ra­zor­ni­ji rat sa­vre­me­ne is­to­ri­je za­vršen je. Mi­šlin Mo­rel, Fran­cus­kinja za­to­če­na u je­dnom kon­cen­tra­ci­onom lo­go­ru, opi­sa­la je nes­tvar­ne prve tre­nut­ke slo­bo­de: "Ceo dan pro­ve­la sam u ne­koj vrsti oba­mrlos­ti. Po­ku­ša­la sam sa­mu se­be da ube­dim da sam slo­bo­dna. Po­ku­ša­la sam da na­pi­šem pe­smu. Ni­sam sti­gla dalje od: Slo­bo­dna, slo­bo­dna, naj­zad slo­bo­dna. U tom tre­nut­ku slo­bo­da još ni­je ima­la pra­vo zna­čenje..."

Bio je to kraj pu­ta i za vi­še mi­li­ona voj­ni­ka: za Ru­se, ko­ji su se po­sle prvih po­ra­za pro­bi­li do po­la Evro­pe, od Staljin­gra­da do Ber­li­na; za za­pa­dne ar­mi­je ko­je su go­di­nu da­na na­pre­do­va­le ka unu­trašnjos­ti kon­ti­nen­ta od nor­man­dij­ske oba­le. Us­ko­ro će bi­ti de­mo­bi­li­sa­ni, vra­ti­ti se ku­ća­ma, svo­jim po­ro­di­ca­ma, i nas­ta­vi­ti sa svo­jim mir­no­dop­skim po­slo­vi­ma. Za ne­ko­li­ko mi­li­ona ne­ma­čkih voj­ni­ka bio je to po­če­tak du­gog pu­ta u rop­stvo.

To­tal­ni po­raz Ni­je­ma­ca

Još pre ma­ja 1945. ve­li­ki deo Fran­cus­ke, Bel­gi­je i Ita­li­je i go­to­vo ce­la Is­to­čna Evro­pa već su bi­li oslo­bo­đe­ni. Kad je pri­mir­je po­tpi­sa­no, na­cis­ti su još drža­li ma­li deo Ne­ma­čke, Nor­ve­šku, Dan­sku i de­lo­ve Če­ho­slo­va­čke. Tre­ći rajh, ko­ji je pre­ma pre­dvi­đanju svog vo­đe tre­ba­lo da tra­je hiljadu go­di­na, bio je na iz­di­sa­ju. "Ho­će­te li to­tal­ni rat?" pi­tao je Ge­bels 1943. Sad su ima­li to­tal­ni po­raz…

… U Lon­do­nu su upaljeni re­fle­kto­ri, prvi put po­sle šest go­di­na za­mra­čenja; svi su bi­li ve­se­li, sre­ćni i pris­toj­ni, ni­je­dan pi­ja­nac se ni­je ni čuo, ni vi­deo. Big Ben je bio osvetljen, Clock Tonjer, Spe­aker 's Cor­ner, grad­ska ku­ća, Stra­ža, os­trvo u Sent Džems par­ku i Ba­kin­gem­ska pa­la­ta. Po­svu­da ve­se­la bu­ka go­mi­le, pe­sma i va­tro­met. U Mos­kvu su ves­ti sti­gle u dva sa­ta po­sle po­no­ći. "Gle­dam kroz svoj pro­zor", pi­še Ilja Eren­burg, "go­to­vo svi os­ta­li pro­zo­ri su osvetljeni – ljudi su bde­li. Sva­ko je sva­kog grlio, po­ne­ko je gla­sno je­cao. U če­ti­ri sa­ta uju­tru uli­ca Gor­ki bi­la je za­krče­na". Iz hiljadu to­po­va ispaljene su sal­ve. Ve­li­ko ve­selje i du­bo­ka tu­ga. "Te ve­če­ri", pi­še je­dan Rus, "ni­je bi­lo ni­je­dnog sto­la u So­vjet­skom Sa­ve­zu za ko­jim okupljeni ni­su ose­ća­li da je bar je­dno mes­to pra­zno". Po­sle po­dne 8. ma­ja, ge­ne­ral De Gol oti­šao je do Tri­jum­fal­ne ka­pi­je. Bi­lo je mno­go sve­ta. Ge­ne­ral je sa­lu­ti­rao pred gro­bni­com Ne­zna­nog ju­na­ka, a bu­ji­ca ljudi je pro­bi­la ogra­du. Me­đu­tim, i po­red izli­va ose­ćanja, zva­ni­čnih go­vo­ra, crkve­nih zvo­na i ar­tiljerij­skih sal­vi, ra­do­vanje je bi­lo odme­re­no i ozbiljno: "Com­me ils sont ob­scurs, les len­de­ma­ins de la Fran­ce!" Ne­ma­čka rea­kci­ja: oba­mrlost i apa­ti­ja…

…Hi­tler je iz­vršio sa­mo­ubis­tvo ne­ko­li­ko da­na ra­ni­je, u svom bun­ke­ru; Mu­so­li­ni je uhva­ćen u bek­stvu i par­ti­za­ni su ga obe­si­li; s njima za­je­dno sa­hranjeni su i njiho­vi sno­vi o mo­ći. Ne­ma­čka je bi­la sa­svim is­crpljena. Sam Hi­tler je re­kao da će, ako Ne­ma­čka ne do­bi­je rat, to bi­ti znak sla­bos­ti, manje vre­dnos­ti, pa zemlja u tom slu­ča­ju mo­že i da izu­mre. Njego­va sa­mrtna želja go­to­vo da je ispunjena…

Naj­te­ži rat u is­to­ri­ji

Gle­da­no una­zad, bi­lo je to go­to­vo be­zna­čaj­no, jer u ra­tu 1914-1918. bi­lo je osam mi­li­ona žrta­va, a sa­da ih je bi­lo če­ti­ri pu­ta to­li­ko. Fran­cus­ka sa 620.000 po­gi­nu­lih i Bri­ta­ni­ja sa 260. 000, iz­gu­bi­le su manje u Dru­gom svet­skom ra­tu, ali je broj iz­gubljenih ži­vo­ta u Srednjoj i Is­to­čnoj Evro­pi bio ogro­man. Poljska je iz­gu­bi­la vi­še od 20% uku­pnog sta­no­vniš­tva (uključu­ju­ći i mi­li­one ubi­je­nih Je­vre­ja), a Ju­go­sla­vi­ja 10% po­pu­la­ci­je. So­vjet­ski gu­bi­ci pro­cenjeni su na dva­de­set do tri­de­set mi­li­ona, ne­ma­čki (uključu­ju­ći i ci­vil­no sta­no­vniš­tvo) na vi­še od pet mi­li­ona. Čak je i ma­la Grčka bi­la te­ško pro­pa­ti­la.

I ma­te­ri­jal­ni gu­bi­ci bi­li su ne­upo­re­di­vo ve­ći ne­go u Prvom svet­skom ra­tu. Ve­li­ki de­lo­vi Evro­pe di­rek­tno su po­go­đe­ni: Poljska i Ru­si­ja, Ju­go­sla­vi­ja i Grčka, Ita­li­ja i se­ver­na Fran­cus­ka, Bel­gi­ja i Ho­lan­di­ja, a u po­slednjim me­se­ci­ma ra­ta i Ne­ma­čka. Bi­lo je bom­bar­do­vanja ogro­mnih ra­zme­ra. I Ru­si i Nem­ci su se pri po­vla­čenju drža­li po­li­ti­ke "spaljene zemlje": go­to­vo ni­je­dan ve­ći evrop­ski grad ni­je pro­šao sa­svim neo­šte­ćen. Ne­ki, po­put Var­ša­ve, bi­li su to­li­ko ra­zo­re­ni da se ni­je zna­lo mo­gu li se uop­šte izno­va po­di­ći. Hi­tler je 1935. go­di­ne re­kao da kroz de­set go­di­na ni­ko ne­će mo­ći da pre­po­zna Ber­lin. Os­tva­ri­lo mu se pro­ro­čan­stvo, iako ne ona­ko ka­ko je za­mi­slio...

…U Ita­li­ji su te­ško stra­da­li in­dus­trij­ski i trgo­va­čki cen­tri, Na­pulj, Mi­la­no i To­ri­no; de­li­mi­čno su uni­šte­ni Pi­za i Ve­ro­na, Li­on, Bu­dim­pe­šta, Lenjin­grad, Ki­jev, Kra­kov i još mno­go dru­gih gra­do­va. Oni ko­ji su ta­da obi­šli Srednju Evro­pu pri­ča­li su o nes­tvar­nom utis­ku: me­se­čev pej­zaž po­sut bre­žuljci­ma šu­ta i kra­te­ri­ma od bom­bi, na­pu­šte­ne smrdljive ru­še­vi­ne ko­je su ne­kad bi­le deo po­slo­vnih i stam­be­nih čet­vrti. Naj­pre­če je bi­lo obe­zbe­di­ti sta­no­ve za pre­ži­ve­le; me­đu­tim, u Ne­ma­čkoj se u čet­vrti­ni ku­ća ni­je mo­glo ži­ve­ti; is­to ta­ko bi­lo je u Poljskoj, Grčkoj, Ju­go­sla­vi­ji i evrop­skom de­lu So­vjet­skog Sa­ve­za. Još ve­ći broj ku­ća bio je ošte­ćen. Pro­blem je bio na­ja­ku­tni­ji u gra­do­vi­ma. U Di­sel­dor­fu je 93 od­sto ku­ća pro­gla­še­no ne­po­do­bnim za sta­no­vanje. U ame­ri­čkoj zo­ni Ne­ma­čke 81 od­sto ku­ća bi­lo je ošte­će­no, čak uni­šte­no. U de­lo­vi­ma So­vjet­skog Sa­ve­za ko­ji su bi­li pod ne­ma­čkom oku­pa­ci­jom do­mo­vi šest mi­li­ona po­ro­di­ca su uni­šte­ni – dva­de­set pet mi­li­ona ljudi os­ta­lo je bez kro­va nad gla­vom.

Avet gla­di na­dvi­la se nad ce­lom Evro­pom. 

 (Nas­ta­vi­će se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.