ISTORIJA EVROPE 1945 – 1992 - Nacizam htio da uništi čitave evropske narode

Nirnberški proces protiv dvadeset četiri najveća njemačka ratna zločinca, otvoren je avgusta 1945. godine i trajao duže od godinu. Među njima bile su glavne preživjele nacističke vođe, Gering, ministar spoljnih poslova Ribentrop, ideolog Rozenberg i vojni komandanti Kajtel, Jodl i Denic.

U Austriji, gdje je nacizam imao mnogo duboke korijene i bio i te kako raširen, samo je oko 9.000 ljudi izvedeno pred sud, i samo 35 smrtnih kazni izrečeno

******************************

Pobednici su bili suočeni sa veoma hitnim problemom: šta raditi sa onima koji su započeli rat i Evropi naneli nečuvenu patnju. Posle mnogih ratova čuli su se pokliči da gubitnike treba kazniti; 1918. svi su tražili da car bude obešen. Međutim, Drugi svetski rat nije vođen prema ustaljenim pravilima. Nacizam ne samo da je bio rešen da potuče vojne snage svojih protivnika već je smerao i da porobi i, ponegde, uništi i civilno stanovništvo. Nemački vođi snosili su krivicu ne samo što su spremali osvajački rat već i za ratne zločine (prvi put upotrebljeno kao termin međunarodnog prava 1906. godine) i zločine protiv čovečnosti. Jula 1945. godine saveznici su se formalno složili da otvore proces protiv glavnih ratnih zločinaca i da ih kazne.

Veoma brzo su shvatili koliko je to zamršen posao. Lako je bilo ustanoviti ko su glavni ratni zločinci, ali šta s ostalima, onim nebrojenim koji su bili na nižoj lestvici, koji su izvršavali naređenja i sprovodili politiku svojih vođa? Šta činiti s onim sitnim članovima fašističkih partija ili jurišnih trupa? Treba li ih sve kazniti? Ko će to da uradi? Kako? Posle otkrića logora smrti tokom poslednjih nedelja rata, pitanje kazni ponovo je pokrenuto. Kazniti one koji su odgovorni za zločine bilo je i pitanje najosnovnije pravde i preduslov za izgradnju nove Nemačke.

Nova Njemačka

Međutim, Nacionalsocijalistička partija Nemačke imala je osam miliona članova; u njoj su bili gotovo svi viši službenici, gotovo sva trgovačka i intelektualna elita. Kako izgraditi novu Nemačku (Austriju ili Italiju) ako ovi muškarci i žene ne budu sarađivali?...

…U ovim zemljama čistke su uglavnom završene posle godinu-dve, dok se u Nemačkoj, zbog sporosti, proces produžio. Trebalo je vremena da se neki zločinci pronađu, još duže da se nađu preživeli svedoci i pribave dokazi. Jedan od najznačajnijih procesa, protiv osoblja Aušvica, započet je tek 1963. godine. Proces Majdanek počeo je 1975, presuda je izrečena šest godina kasnije. Suđenje Klausu Barbiju (Barbie), lionskom koljaču, održano je 1987. Čistke su se razlikovale i po surovosti. u Belgiji je posle oslobođenja otvoreno oko 634.000 slučajeva, ogroman broj za zemlju od osam miliona stanovnika. Na kraju je samo 87.000 izvedeno pred sud, a 77.000 kažnjeno. U Austriji, gde je nacizam imao mnogo dublje korene i bio mnogo rašireniji, samo je oko 9.000 ljudi izvedeno pred sud, i samo 35 smrtnih kazni izrečeno….

U Holandiji je oko 150.000 do 200.000 zatvoreno pod sumnjom da su sarađivali s okupatorom. Optužbe su nekad podizane samo zato što je neko bio u javnom restoranu s Nemcem ili je bio pretplaćen na kolaboracionističke novine. S druge strane, u Nemačkoj, posebno u Austriji, čak se ni potvrđeni oficir Gestapoa nije mogao izvesti pred sud ako nije dokazano da je počinio određeni zločin, uz objašnjenje da je samo izvršavao naređenja.

Nirnberški proces

Pitanje izvršavanja naređenja imalo je središnju ulogu u najčuvenijem od svih slučajeva – Nirnberškom procesu protiv dvadeset četiri najveća nemačka ratna zločinca, koji je otvoren avgusta 1945. godine i trajao duže od godinu dana. Među njima bili su glavni preživeli nacistički vođi, poput Geringa (Goering), ministra spoljnih poslova Ribentropa (Ribbentrop), ideologa Rozenberga (Rosenberg), vojnih komandanata Kajtela (Keitel), Jodla i admirala Denica (Doenitz). Stotine ljudi je pripremalo suđenje, a materijal je iznosio više od pet miliona kucanih strana. Mnogi su Nemci u početku mislili da je proces samo parodija pravosuđa, ali ih je težina dokaza razuverila. Više miliona nevinih ljudi je ubijeno i račun mora da se poravna. Jedan od optuženih u Nirnbergu, Hans Frank, bivši generalni guverner Poljske, izjavio je da "ni kroz hiljadu godina krivica Nemačke neće biti izbrisana". Drugi su ostali prkosni do kraja. Kada se Julijus Štrajher (Streicher), glavni lovac na Jevreje, popeo na gubilište, poslednje reči bile su mu "Heil Hitler". Herman Gering, godinama drugi čovek u nacističkoj Nemačkoj, opisao je sebe kao čoveka opredeljenog za mir; izvršio je samoubistvo nekoliko sati pre zakazanog pogubljenja. Većina optuženih niti se kajala, niti inatila – oni naprosto nisu znali šta se dešavalo, samo su izvršavali naređenja. Tvrdili su da je u Trećem rajhu samo firerova reč bila bitna. Desetorica su osuđeni na smrt i pogubljeni, trojica su oslobođeni optužbe, ostali su dobili kazne zatvora različite dužine. Od 1966. godine Rudolf Hes je bio jedini zatvorenik Špandau zatvora. Umro je 1987. u devedeset prvoj godini. Nirnberška presuda nije se odnosila samo na pojedince; celokupne organizacije su osuđene za zločin protiv čovečnosti.

Proces su osuđivali iz različitih razloga, i van granica Nemačke. Spisak optuženih na izvestan način je bio proizvoljan. Uz najmoćnije političke i vojne ličnosti, na optuženičkoj klupi našao se i jedan radio-reporter; u jednom slučaju sin je optužen umesto oca. Optuženi su imali pravnu pomoć, ali je bilo nemoguće izneti sve dokaze. Razgovarajući o nemačkom napadu na Poljsku 1939. godine, advokati nisu smeli da pomenu tajni protokol po kojem je Poljska bila podeljena između Nemačke i Sovjetskog Saveza. Bilo je i suštinskih nesaglasnosti: osuđeni su optuženi za kršenje međunarodnog prava, a međunarodno pravo odnosi se samo na države, a ne na pojedince; pojedinci su mogli da budu izvedeni pred sud pravde samo po zakonima sopstvene države… Ozbiljne nedoslednosti Nirnberškog procesa zadale su mnogo muke pravnim stručnjacima koji su se bavili međunarodnim pravom a ne potrebama politike. A kojim je putem trebalo poći? Zločini koje su počinili nacionalsocijalisti gotovo da nisu imali presedana i bilo bi nezamislivo ostaviti počinioce nekažnjene samo zato što pravni presedan ne postoji. Bila je to nesavršena pravda, ali alternativa nije postojala.

                                   (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.