ISTORIJA EVROPE 1945 - 1992. - Događaji u Čehoslovačkoj ostavili trag u Evropi

Rusi bi više voljeli da svoj cilj ostvare mirnim putem, političkim pritiskom, a ne pravom vojnom intervencijom. Znalo se da vojna akcija ne nosi veliki rizik, s obzirom na to da je s Amerikom postignut sporazum o podjeli interesnih sfera.

Sovjetski upad u Čehoslovačku i poslije dvadeset godina imaće isto tako dubok uticaj na evropsku politiku. Tokom većeg dijela svoje istorije Čehoslovačka bila okrenuta Zapadu

**************************

Februar 1948. godine, kada su komunisti preuzeli vlast u Pragu, predstavlja prekretnicu u posleratnoj istoriji Evrope. Sovjetski upad u Čehoslovačku i posle dvadeset godina imaće isto tako dubok uticaj na evropsku politiku. Čehoslovačka je jedina istočnoevropska komunistička zemlja sa demokratskom tradicijom. Tokom većeg dela svoje novije istorije bila je okrenuta Zapadu, što se uopšte nije kosilo s osećanjem slovenske solidarnosti. Iako je ta zapadna tradicija bespoštedno potisnuta 1948. godine, nije sasvim iskorenjena i, posle popuštanja, političkog nadzora početkom šezdesetih godina, ponovo je izbila na površinu.

Čehoslovačka je poslednja od svih komunističkih država počela sa destaljinizacijom, ali je sam proces na pola puta zaustavljen. "Liberalizacija" privrede i kulture bila je dozvoljena u mnogo većem obimu nego u politici. Posle otopljavanja 1961 - 1962. veoma brzo je došlo novo zamrzavanje. Napredni kulturni časopisi prestali su da izlaze ili su stavljeni pod strogu političku kontrolu. Došlo je do opšteg razočaranja u komunizam, i to u zemlji u kojoj je Komunistička partija u jednom trenutku uživala veliku popularnost.

Slovaci optužuju Čehe

Književnici i studenti i dalje su tvrdili da, s obzirom da nema nikakve stvarne promene u strukturi političkog sistema, nema ni garantija da se "greške iz prošlosti" (da se poslužimo zvaničnim eufemizmom) neće ponoviti. Ekonomska situacija bila je sve gora. Među Slovacima bilo je sve više otpora prema praškom rukovodstvu, koje ih je optuživalo za separatizam, umesto da se pozabavi njihovim specifičnim problemima. Moć je bila u rukama Antonjina Novotnog, dugogodišnjeg prvog sekretara partije i predsednika Republike, koji je imao velikog udela u zločinima u vreme Staljina.

Policija je na surov način ugušila studentske demonstracije novembra 1967. godine koje su organizovane zbog loših uslova u studentskim domovima, i time izazvala pokret podrške studentima. Sam po sebi, studentski protest bi ostao nedelotvoran, kao i studentske demonstracije u Varšavi u proleće 1965, ali se poklopio s opasnom krizom u partijskom rukovodstvu. "Liberali", koje su podržavali Slovaci, bili su u manjini u Centralnom komitetu, ali su iskoristili ovu priliku za otvoren i direktan napad na struju Novotnog koja je stalno kršila unutrašnju partijsku demokratiju. Početkom januara 1968. godine Novotni i konzervativci su smenjeni. Novo rukovodstvo uspostavljeno je pod Aleksandrom Dubčekom, bivšim prvim sekretarom Komunističke partije Slovačke. Objavljeni politički program išao je ka demokratizaciji javnog života - "tako da svaki pošten građanin koji veruje u socijalizam i jedinstvo zemlje stekne utisak da je koristan i da vredi", kao što je Dubček izjavio. Novi program akcije objavljen je u štampi u aprilu iste godine i po njemu je socijalizam trebalo da obezbedi "veću mogućnost ličnog potvrđivanja nego ijedna građanska demokratija". Novi kurs je dobio veliku podršku naroda. Zatim je došlo i do zahteva da Narodna skupština (koja je godinama služila samo za načelnu ratifikaciju dogovorenog) donosi odluke o značajnim političkim pitanjima i da se temeljno ispitaju svi zločini počinjeni pedesetih godina, kao i da se kazne oni koji su za njih odgovorni. Sami cenzori su predložili u martu da se ukine cenzura, i došlo je do slobode izražavanja, dotad nepoznate ijednom komunističkom režimu.

 Od socijalističkih načela u industriji i poljoprivredi se nije odstupalo, samo je trebalo požuriti sa privrednom reformom (na primer, decentralizacijom). I dok su pokušavali da prošire trgovinsku razmenu sa Zapadom, novi rukovodioci su stalno ponavljali da je u svojoj spoljnoj politici Čehoslovačka i dalje u osnovi okrenuta ka Sovjetskom Savezu; nisu nameravali da izađu iz Komekona, niti Varšavskog pakta. Obraćajući se Centralnom komitetu, 1. aprila 1968. Dubček je rekao: "Moramo nastaviti sa jačanjem naše armije... koja predstavlja čvrsti beočug sa savezničkim armijama Varšavskog pakta".

Pokretanje vojske

Verovatno je krajem maja odlučeno da se okonča čehoslovački opit sa "socijalizmom u slobodi". Posmatrači su izveštavali o pokretima sovjetskih trupa u Poljskoj. U drugoj polovini maja maršal Grečko je posetio Prag i objavio da će vežbe Komandnog štaba Varšavskog pakta biti održane u Čehoslovačkoj u junu te godine. Sovjetsko poverenje više nisu mogla da povrate ni stalna uveravanja čeških rukovodilaca u prijateljstvo i savezništvo. Moskva je odlučila da zaustavi proces demokratizacije, što je moglo da se izvede samo promenom rukovodstva.

Nije potrebno ni pominjati da bi Rusi mnogo više voleli da svoj cilj ostvare mirnim putem, političkim pritiskom, a ne pravom vojnom intervencijom. Znalo se da vojna akcija ne nosi veliki rizik, s obzirom na to da je s Amerikom postignut sporazum o podeli interesnih sfera. Bilo je jasno da se Zapad neće mešati, kao što je ostao po strani i u vreme mađarske krize 1956. godine. Međutim, jasno je bilo i to da će odluka o okupaciji Čehoslovačke produbiti jaz koji je već postojao u komunističkom taboru i da će se Zapad uznemiriti.

Više godina Moskva je pokušavala, relativno uspešno, da ubedi evropske članice NATO-a da sa sovjetske strane ne preti nikakva opasnost, odnosno da postojanje Atlantskog pakta predstavlja najveću prepreku pravom detantu i trajnom miru. I pored neslaganja zapadnih saveznika, njihove neodlučnosti i dejstva drugih razornih sila, bilo je nade da ova linija dovede do rešenja. Sada će sovjetska vojna intervencija da probudi stare strahove, da unazadi veliki deo mukotrpnog sovjetskog diplomatskog angažovanja, a Atlantski pakt će dobiti novi podstrek i razlog za postojanje.

 (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.