INTERVENCIJE (2) Ćorsokak palestinskog autoputa i zida mržnje

Danas, dok se nastavljaju izraelsko-palestinski mirovni pregovori, nastavlja se i izgradnja barijere koju Izraelci nazivaju "bezbednosnom ogradom", a Palestinci "zidom za odvajanje".

…Ima puno predubeđenja u arapskom svetu, a i drugde, o podređenosti Vašingtona Izraelu, odnosno o zavisnosti Vašingtona od proizraelskog lobija kod kuće (koji ni u kom slučaju nije u celini jevrejski). Pomisao da Sjedinjene Američke Države dozvoljavaju Izraelu da vodi glavnu reč i da im nalaže šta da rade, pokazuje, po mom mišljenju, jedno veliko nerazumevanje. Odlukama koje je donosio tokom proteklih tridesetak godina, Izrael je sam sebi u znatnoj meri smanjio broj budućih opcija. Na kursu na kome je trenutno, Izrael praktično nema alternative nego da služi kao američka vojna baza u regionu povinujući se svim američkim zahtevima.

Velike sile na Sinaju

Te opcije odjednom su se sjajno otvorile 1971. godine kada je egipatski predsednik Sadat ponudio Izraelu kompletan mirovni ugovor u zamenu za izraelsko povlačenje sa egipatske teritorije, prihvatajući predlog posrednika Ujedinjenih nacija Gunara Jaringa.

Tada se pred Izraelom postavio sudbonosni izbor: da prihvati mir i svoje integrisanje u region ili da nastavi da insistira na konfrontacijama, što je značilo neizbežno produžavanje zavisnosti od Sjedinjenih Američkih Država.

Izabrao je ovo drugo, ali ne radi bezbednosti, već zato da bi mogao da nastavi da se i dalje proširuje. Uu tom momentu, pre svega, imao je u vidu egipatski Sinaj, što ga je direktno odvelo u rat 1973. godine, za koji se ispostavilo da je predstavljao krajnje opasan korak kako za Izrael tako i za svet, jer su se umešale i velike sile. Nije nikakva retkost da države bezbednost rangiraju niže od ostalih ciljeva, što važi i kada su u pitanju SAD.

…Tokom vladavine Buša mlađeg i Šarona, izgledi za nalaženje diplomatskog rešenja postajali su sve manji. Izrael je nastavio da se širi uz neprekidnu američku podršku. Izraelska naselja sada pokrivaju 42 odsto teritorije Zapadne obale, prema podacima izraelske organizacije za zaštitu ljudskih prava B' Tselem. Razbacane među tim izraelskim naseljima leže palestinske teritorije vraćajući u sećanje odvratne režime iz prošlosti kao što je bio režim aparthejda u Južnoj Africi", ističe B' Tselem.

U vezi sa planovima sadašnje Bušove administracije, postoje dva izvora informacija: retorički i akcioni. Na retoričkom nivou, tu je Bušova "vizija" palestinske države - kojoj treba da se divimo mada je ne vidimo - i "autoput" koji je trasirala "četvorka" UN, Rusija, EU i SAD. Međutim, taj "autoput" je namerno površno trasiran na mnogim važnim tačkama, uključujući i one od ključne važnosti koje se tiču mesta razgraničenja.

Pored toga, mada je Izrael formalno prihvatio "autoput", odmah zatim je objavio četrnaest rezervi koje su, uz američku podršku, ovaj plan iscepkale u sto delića. Znači, od samog početka, Izrael i SAD su prekršile ovaj dogovor koji se redovno - mada pogrešno - tretira kao inicijativa američke administracije.

Produžetak vojne sile

Izrael opravdava svoje ponašanje onim što naziva palestinskim terorizmom koji je zaista eskalirao - uključujući i samoubilačke napade protiv izraelskih civila - od palestinske pobune Intifada Al Aksa, koja je izbila u septembru 2000. godine. Potrebno je, međutim, napomenuti da je donedavno izraelska brutalna vojna okupacija izazvala vrlo malo akcija odmazde protiv Izraela na okupiranim teritorijama, kao i da je zločinima počinjenim od strane okupacionih snaga i nelegalnih doseljenika pridavano malo značaja.

Tako je bilo i prvih dana sadašnje Intifade. Prema izvorima izraelske armije, prvih meseci odnos među ubijenima je iznosio gotovo 20 prema jedan, to jest, 75 ubijenih Palestinaca na četiri ubijena Izraelca, u doba dok je otpor bio ograničen samo na okupirane teritorije i retko išao dalje od bacanja kamenica. Tek kada se ovaj odnos pomerio i gotovo dostigao tri prema jedan, izbila je bujica gneva - zbog stradanja nevinih Izraelaca!

…Ima mnogo primera u istoriji da su naizgled nerešivi konflikti ipak okončani i da je pronađeno nekakvo rešenje. Severna Irska predstavlja jedan nedavni primer. Mada utopija nije postala stvarnost, situacija se u ogromnoj meri popravila u odnosu na stanje pre jedne decenije.

Južna Afrika predstavlja drugi primer. Pre samo nekoliko godina izgledalo je da rasni sukobi i divljačke represalije vlasti vode društvo u propast, ali situacija se od onda znatno poboljšala.

U izraelsko-palestinskom konfliktu svaki dan užasnih neprijateljstava dodaje poneku ciglu u zidove mržnje, straha i sve veće želje za osvetom. Ali nikad nije kasno da ti zidovi počnu da se ruše.

Samo oni ljudi koji su svakodnevno izloženi patnji i koji očekuju da će sutrašnjica biti još gora, mogu ozbiljno da pristupe ostvarenju ovog zadatka. Međutim, i oni koji su izvan toga mogu mnogo da pomognu da se put skrati, ali to neće moći pre nego što budu spremni da se otvoreno suoče sa ulogom i odgovornošću koju sami imaju u svemu tome. Tek tada mogu da počnu da trasiraju "autoput" izlaska iz krize.

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.