ILIRSKA PISMA - PISMO SEDAMNAESTO - Pad Nikšića

Opsada Nikšića bila je duga zbog slabosti crnogorske artiljerije, ali pojavio se grčki brod na moru, prišao i iskrcao četiri topa - dva Krupova dvanaest i po funtovnjaka - sve ruski dar Kneževini.

Krupovi topovi upućeni iz Rusije, koji su stigli na položaj, ubrzali su oslobađanje Nikšića od otomanskog ropstva. Nikšić, stari srpski Onogošt epske slave, ponovo je u hrišćanskim rukama!

*********************************

Živeo knjaz Nikola! Neka živi knjaz Nikola! Naša mala Ilijada je završena i posle četiri stotine godina pod otomanskim ropstvom i upravo posle četrdeset dana opsedanja -

Nikšić, stari srpski Onogošt epske slave, ponovo je u hrišćanskim rukama!

Opsada je bila dugotrajna zbog slabosti crnogorske artiljerije, ali pre nekoliko dana pojavio se grčki brod kod austrijskog pristaništa Kastel Lastve, prišao i iskrcao četiri topa - dva Krupova dvanaest i po funtovnjaka - sve ruski dar Kneževini. Zbog ovoga su austrijske vlasti iz Kastel Lastve telegrafski tražile instrukcije od Kotora. U međuvremenu, dok se čekalo na odgovor, u austrijski grad su se sa planina spustila dva bataljona Crnogoraca - svega oko hiljadu ljudi - i, uz pomoć okolnih Paštrovića, pobedonosno odvukli topove u svoja brda.

Na Cetinju se smatralo da je čitava stvar izvedena uz potpuno i tajno šurovanje s Austrijom. Čim su Krupovi topovi upućeni iz Rusije stigli na položaj, događaji su ubrzani.

Skender-beg molio za primirje

Već u utorak, 4. septembra, pristigli topovi su proizveli takav utisak da je turski komandant Skender-beg, Mađar po rođenju, molio za primirje. Knez je prihvatio predlog pod uslovom da garnizon za vreme pauze razmatra pitanje nužne predaje. Nadajući se još uvek pomoći Hafis-paše, Turci su obnovili neprijateljstva i tokom noći ponovo okupirali vrh Petrove Glavice. Ovaj je položaj ranije zauzeo jedan crnogorski bataljon, ali ga je po kneževoj komandi napustio, "jer je to izveo bez naređenja".

Tako je sada Petrova Glavica morala da se ponovo zauzima, ali ne bez gubitaka. Za postizanje ovog zadatka bile su određene dve grupe od po 150 ljudi, sa trećom iste jačine kao rezervom. Stvaran napad bio je poveren grupi pod komandom kapetana Simonića, dok je drugih 150 ljudi zavaravalo neprijatelja na suprotnoj strani brda.

Oko pola sata posle pola noći južni odred Simonićev stupio je u napad, dok je, radi iznenađenja, sa crnogorskih položaja osipana vatra preko njihovih glava. Sada je napadna grupa prelazila preko velikog polja zasijanog kukuruzom i meci njihovih prijatelja zviždukali su u neprestanom pljusku iznad njihovih glava.

Turci su, izgleda, osetili opasnost i nisu odgovarali nijednim pucnjem. Crnogorci su bili nadomak neprijateljskih položaja, svega pedeset koraka daleko, i tada ih je neprijatelj primetio. Sa vrhova stena jeknuo je uzvik:

"Alah! Alah" i na napadačku grupu osula se ubistvena vatra kakvu Crnogorci nisu dotad nikad osetili. Crnogorci su odgovorili zanosnim pokličem: "Crnogorci napred!" i jurnuli još nekih dvadeset koraka kroz oluju kuršuma. Pre nego su odgovorili dobro upravljenom vatrom, poginulo je deset i ranjeno sedamnaest ljudi. Drugim svojim pokličem "Crnogorci" javili su svojoj braći da su se dokopali kamenjara. I već sledećeg momenta Crnogorci su se pentrali kao koze na turski položaj.

S Turcima prsa u prsa

Sada je već bilo završeno sa Turcima, jer se nisu mogli rvati sa Crnogorcima u borbi "prsa u prsa" na domaćem crnogorskom kamenu, i branioci su pobegli u neredu ka gradu, ostavivši osamnaest mrtvih na Petrovoj Glavici.

Crnogorci su mogli iskoristiti nastalu zbrku i zauzeti Nikšić na juriš. Videvši opasnost i plašeći se novih iznenađenja, turski komandant je pribegao nužnom paljenju dvaju velikih magazina. Vatra je ubrzo osvetlila kamenitu Petrovu Glavicu i druga uporišta neprijateljske opsade skoro dnevnom svetlošću.

Crnogorci su bili zadovoljni da ostatak noći provedu u izgradnji grudobrana duž strmina osvojenog grebena koje su okrenute Nikšiću. Turci su u međuvremenu sjajno upotrebili artiljeriju, razbili dve crnogorske baterije i ubili ili onesposobili u jednoj sedam artiljerista, a u drugoj samo jednog.

Tako se završila poslednja ozbiljna borba tokom opsade Nikšića. Kad je svanuo dan, našli su se Turci i Crnogorci toliko blizu da su mogli razgovarati. Tada se desila i jedna od onih čudnih epizoda staroga sveta - samo malo u skladu sa modernim i naučnim ratovanjem - kojima je obilovala opsada Nikšića. Ratnici na obe strane mogli su se čuti kako pevaju balade koje su sami sastavljali i u njima slikali "podvige" svojih heroja ili "junaka" i ismejavali neprijateljske poraze. Ovi podvizi neznabošca i hrišćanina podjednako nas vraćaju natrag, do Akre i Askalona.

Pre samo nekoliko dana jedan silan Crnogorac, čovek neobično hrabar, sveštenik i ratnik staroga, sjajnoga stila, neki pop Milo, odjahao je ka turskim redovima i pozvao kojeg bilo nevernika da mu izađe na megdan! Odmah se pozivu odazvao jedan nikšićki Turčin. Nikšićani se smatraju Turcima, iako su čistokrvni Sloveni, kao i njihovi protivnici.

(Nastaviće se) 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.